0
Bilo je prilično pametno to što reditelj nije odlučio da od Edisona nužno napravi negativca, iako je lako to mogao da uradi. Vidite dva čoveka sa sasvim različitim karakterima i namerama, bore se za istu stvar, ali na kraju nisu mogli da rade zajedno, kaže Kajl Meklahlan koji u filmu "Tesla" Majkla Almereide igra američkog rivala "genija iz Smiljana".
Kajla Meklahlana filmska i televizijska publika zna iz različitih ostvarenja: kao agenta Dejla Kupera iz „Tvin piksa“, kao Treja Mekdugala, bogatog Šarlotinog bivšeg muža u seriji „Seks i grad“, kao Džefrija Bimonta u filmu „Plavi somot“ Dejvida Linča… Reditelj Majkl Almereida poverio mu je ulogu Tomasa Alve Edisona u drami „Tesla“ koji je režirao po svom scenariju.
U biografskom filmu o Nikoli Tesli, koji je naišao na podeljene kritike nakon svetske premijere na Sandens festivalu početkom godine, a sada može da se gleda i na platformama, u naslovnoj ulozi je Itan Hok, a njegovog rivala Tomasa Edisona igra Kajl Meklahlan. Pored njih dvojice, veće uloge igraju i Iv Hjuson (En Morgan, ćerka Džej Pi Morgana, u koju je Tesla, navodno, bio zaljubljen) i Džordž Vestinghaus (Džim Gafigen, Teslin pokrovitelj). Naučna drama, kako je film opisan, prilično je neobičan. Umesto klasične biografije, sa svim elementima epohe, u filmu Tesla svoje izume predstavlja pred velikim ekranom, En Morgan koristi laptop, a Edison drži ajfon i peva „Everybody Wants To Rule the World“ grupe Tears For Fears…
– Majkl Almereida dogovarao se sa mnom da igram Edisona u „Tesli“ više od godinu dana. Nisam znao da je tada već dugo imao završen scenario i da je pokušavao ga da ekranizuje. Možete da pretpostavite koliki je to izazov u svetu nezavisnog filma. Zaista sam bio zaintrigiran idejom da igram Edisona, I to ne samo zato što bi priprema za film i ulogu bila fascinantna, nego i zato što bi mi to pružilo priliku da se vratim radu sa grupom ljudi koju zaista volim. Majkl, Itan i ja radili smo zajedno „Hamleta“ (2000). Ovo je bila jedna od onih stvari gde smo se sreli par puta i on nam je objasnio ideju. Poslao mi je fotografiju Edisona iz određenog doba njegovog života na kojoj malo ličimo i knjige koje osvetljavaju Edisonovu stranu koja baš i nije bila poznata – ispričao je Kajl Meklahlan u intervjuu „Obzerveru“.
Na konstataciju da je odnos Edisona i Tesle bio prilično komplikovan i pitanje kako bi ga on opisao, glumac kaže da se to može „posmatrati na brojne načine“.
– U svemu tome postoji neka vrsta odnosa jina i janga. Najočigledniji je onaj da imate dva sasvim različita karaktera koja dele strast prema struji, ali sa sasvim različitim pristupima. Tesla je AC (naizmenična struja), a Edison DC (jednosmerna struja). To i odgovara njihovim ličnostima. Jednosmerna struja teče napred, pouzdana je i gura. Koncipirao sam Edisona pomalo kao bika koji gura naprad. On je prosto sila prirode. Naizmenična struja pleše napred- nazad. Elegantnija je i intelektualnija. Ne kreće se u jednom smeru sa ciljem na kraju. Tamo stiže uprkos svemu. To predstavlja Teslinu ličnost. Ta dva čoveka jako su uticala jedan na drugog. Bilo je prilično pametno što Majkl nije odlučio da od Edisona nužno napravi negativca, iako znam da je lako to mogao da uradi. Ostavio je to otvorenim za intepretacije. Vidite dva čoveka sa sasvim različitim karakterima i namerama, bore se za istu stvar, ali na kraju nisu mogli da rade zajedno, pa ni da se gledaju oči u oči. Mogao je to da bude izuzetan odnos, ali to nije nikada moglo da se dogodi s obzirom na dubinu jaza i veličinu ega kod obojice – daje Meklahlan svoje viđenje odnosa dva naučnika, pronalazača i rivala.
Filmski Edison kaže I da je mnogo istraživao pripremajući se za ulogu I da je mnogo šta novo saznao.
– Postoji, na sreću, nekoliko knjiga o njemu, ali su one više o tome šta je radio, gde I kako je radio. Osoba iza toga, za koju sam ja bio zaineresovan da bih je predstavio, bila je manje očigledna. Edison je pisao dnevnik 1885. godine. Stekao sam utisak o tome kako je drugačije gledao na svet na osnovu njegovih stavova iznetih u tom dnevniku. Oni nisu bili ni nalik dnevnicima naučnika. Njegovi zapisi su bili maštoviti. Bili su I puni zapažanja. Možete u njima da vidite da je bio veoma svestan svog vrednovanja čoveka I motivacija. Mi obično na njega ne gledamo kao na kreativca. Kada je pokušavao da pronađe nit u sijalici, on je suštinski zurio u jedan kraj I na neki način jurio način sve dok ga nije pronašao. Dopalo mi se kada sam otkrio to kod njega. Imao je on svoju nežniju stranu, koju otkrivamo kroz njegovu vezu sa budućom ženom Hanom I kroz poruku Morzeovom azbukom. Mislim da je to I trenutak kada se pokazuje njegov smisao za humor, što je bilo neočekivano kod njega – priča Meklahlan.
I za savremene detalje koje je Almereida uključio u film, glumac ima objašnjenje.
– Ti moderni detalji i trenuci ukazuju na uticaj koji rad ove dvojice ljudi i dalje ima na našu svakodnevicu. Takođe mi se dopadaju i zabavni detalji u vidu nekih scena i onoga „šta bi bilo kad bi bilo“. Oni su zanimljivi jer ne ističu nužno rivalitet, nego unose i malo zabave i osećanja igre, posebno između Itana i mene. To podseća publiku da nije u pitanju tek dosadni biografski film. U njemu ima elemenata iznenađenja i oni drže ljude u stanju neizvesnosti i iščekivanja. Osim toga, to je film Majkla Almereide i on takve stvari radi – navodi glumac.
Na svetskoj premijeri filma „Tesla“, Almereida je naveo da je radeći „Teslu“ bio inspirisan filmovima reditelja Dereka Džamena, delima pisca Henrija Džejmsa i komičnom serijom „Pijana istorija“.