0
U redu je korisiti AI kao alat za određene stvari ali ovde imate osećaj pravog ljuskog pokreta. Ruka je načinila taj potez koji oživljava pred vašim očima, a ne mašina. Ovi slikari toliko truda danonoćno ulažu, to će se osećati u svakom kadru, kaže Dorota Kobiela.
Rediteljka Dorota Kobiela, nominovana za Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu za film „S ljubavlju, Vinsent“ o životu Vinsenta Van Goga, trenutno boravi u Beogradu gde se u studiju “Lumina” stvara dugometražni animirani film „The Peasants / Seljaci“.
Reč “stvara” ovom filmu najbolje pristaje jer je u pitanju jedinsven način i tehnika rada. Naime, 18 slikara iz naše zemlje uz supervizore Biserku Petrović i Vladimira Vinkića, zajedno sa “VFX” timom producentske kuće “Digitalkraft” producenata Ivana Pribićevića i Jelene Angelovski, oslikava frejm po frejm na platnu, a te slike kasnije oživljavaju na ekranu. Na taj način je stvaran „S ljubavlju, Vinsent“ koji je bio prvi dugometražni animirani film za koji su frejmovi ručno slikani uljanim bojama na platnu, i to u tehnici koju je koristio sam Van Gog.
Imali smo prilike da posetimo studio i ekskluzivno razgovaramo sa rediteljkom Kobielom kao i glavnom glumicom Kamilom Urzedovskom koje su juče doputovale iz Poljske. Ovo je bio njihov prvi susret uživo sa umetnicima:
– Ovo je prosto neverovatno! Ne mogu vam opisati emocije koje osećam! Potpuno sam preplavljena. Gledala sam sebe na ovim slikama, ali preko kompjutera. Ovo sada je neopisivo. Ne mogu da poverujem još uvek da sam to ja i da sam oživela na platnima tih vrednih, talentovanih ljudi – u dahu je izgovorila Kamila.
Kako nam je rediteljka objasnila, film je snimljen kompletno, a onda su frejmovi poslati slikarima u Poljsku, zatim ovde u Srbiju. Ono što smo i sami mogli da vidimo ovom prilikom zaista je neverovatno – umetnici u posebnim prostorijama, uslovima i pod specijalnim svetlom oslikavaju kičicom frejmove sa ekrana, a njihova slika potom biva prenešena na ekran.
– Kada sam stvarala “Vinsenta” znala sam da je to potpuno luda ideja! S ovim filmom sam u to toliko sigurna! Stalno se preispitujem, strašno sam samokritična jer je ovo jako dug i komplikovan proces koji je počeo još 2019. i sada se privodi kraju. Za “Vinsenta” je bilo očigledno, želeli smo da oživimo njegove slike. Priča se sama pisala i pratila slike koje su nam govorile. U ovom slučaju je obrnuto. Priča tog divnog romana Vladislava Rejmonta, dobitnika Nobelove nagrade, sada daje život slikama. Knjiga me je oduševila, pisana je tako da zamišljate jasno u glavi slike. Pomislila sam da zaslužuje mnogo više od obične adaptacije, zaslužuje nešto što niko do sada nije učinio. Nešto veće od filma – puna emocija govori rediteljka dodajući da se ovih dana mnogo priča o veštačkoj inteligenciji:
– U redu je koristiti AI kao alat za određene stvari ali ovde imate osećaj pravog ljuskog pokreta. Ruka je načinila taj potez koji oživljava pred vašim očima, a ne mašina. Ovi slikari toliko truda danonoćno ulažu, to će se osećati u svakom kadru. Sada kada sam ih konačno srela uživo, nakon toliko razgovora preko interneta, shvatite koliko je duše i truda iza ovih slika. S druge strane i naša priča je o trudu, radu, jakim emocijama, teškoj borbi…
„Seljaci“ su, kako je objasnila, tragična priča o seljanki Jagni koja je primorana da se uda za mnogo starijeg, bogatog farmera Borinu, uprkos svojoj ljubavi prema njegovom sinu Anteku. Vremenom, Jagna postaje predmet zavisti i mržnje seljana i mora da se bori da sačuva svoju nezavisnost. Radnja se odvija na poljskom selu na prelazu iz 19. u 20. vek, a dramatični preokreti priče vezani su za promene godišnjih doba, težak rad na poljima i tradicionalne lokalne praznike.
– Jagna je veoma osetljiva i emotivna. Potpuno je drugačija od celog sela, umetnička je duša i vezana je za prirodu. Jagna traži svoje mesto u društvu koje je ne prihvata – kaže glumica ističući da je na njoj bila ogromna odgovornost jer njen lik nosi ceo film.
Ovo je i njena prva glavna uloga na filmu.
– Emotivno sam se potpuno dala. Bilo je izazovno duboko se predati svim tim duševnim promenama u Jagni koja je toliko kompleksna – priznaje Kamila, a rediteljka se nadovezuje:
– Ima jedna scena u kojoj Jagna treba da obrne bubu koja se prevrnula na leđa. Kamila se boji insekata, ali njena transformacija u Jagnu je tako sjajna, da je uzima sasvim prirodno u šaku. To možete videti i na slikama. Predivno!
Iako se radnja romana i filma odvija u 19. i 20. veku, Dorota Kobiela ističe da se problemi s kojima se suočavaju žene nisu mnogo promenili do danas.
– Naravno da se vreme i okolnosti razlikuju, ali ta tradicionalna očekivanja i stege koje pritiskaju ženu nisu se mnogo promenile. Sve to nasilje, pritisci, sve je poznato i nama u našem okruženju. Ne samo u našoj zemlji, već u celom svetu. Negde više, negde manje. Ovaj film pokazuje da ipak postoji izlaz. Nije to lak izlaz, ali postoji. Uvek možete da odete koliko god je teško. To mi je bilo važno – ističe rediteljka.
Napominje da je Jagna na neki način i buntovnik u svetu muškaraca koji pokušava da joj nametne ko je i šta treba da bude.
– Potrebna je snaga i hrabrost da se odmetne, da se ne pokori tome šta joj drugi nameću. Ona je veoma mlada i ne zna šta želi, ali zna da ne želi da bude nešto što neko drugi hoće. Poruka je naći sebe i svoju ličnost. Takođe, to je priča o ljudima i društvu gde je važno istaći da nikada ništa nije crno-belo. Nikada nema potpuno lošeg i potpuno dobrog, tako je i sa likovima u ovom filmu. Ni Jagma nije savršena. Poruka je da treba da prestanemo da kritikujemo one koji su drugačiji od nas jer to ne znači da im nešto fali. Problem tada, kao i sada, je što tradicija ili društvo pokušava da ukalupi čoveka, da ga primora da bude nešto što nije ili negde gde ne želi da bude. Zato je potrebno da se svako od nas izbori za svoje mesto.
Film “S ljubavlju, Vinsent“ bio je nominovan za Oskara, Baftu i Zlatni globus, a kako Kobiela ističe, pomogle su joj kako bi svoju ideju “Seljaka” predstavila svetu:
– Značile su mi da dođem do ljudi koji su mi potrebni. Prokrčile su mi put do poverenja. Bez tih nominacija ne bih mogla da ispričam priču iz 19. veka o poljskom selu – to nikoga ne bi zanimalo. Sada imam dovoljno podrške da napravim nešto zaista posebno.
Bonus video: Zanimljivosti iz života Vinsenta Van Goga