0
U knjizi "Iz opsednutog Sarajeva" Jasna Levinger - Goy, uz podnaslov "Memoari bivše Jugoslavenke" otkriva majdan emocija i čuđenja, a priče Dajne Opolskajte u delu "Piramide dana" ne svedoče samo o sudbinama nevoljenih i ostavljenih žena, već i o neutaživoj gladi za radošću.
Jasna Levinger – Goy, „Iz opsednutog Sarajeva“, Akademska knjiga, 2022.
Retki kazivači sopstvenih životnih priča umeju da potisnu navalu emocija, da trezveno sagledaju traume i nepravde, da suzbiju nadiranje zlopamćenja i osvedočenje o prikraćenosti. Tonom u kom se spontano stapaju šarm i stoicizam, lingvistkinja Jasna Levinger – Goy opisuje i svoju požrtvovanost u kritičnim situacijama, i privilegije koje su je u trenucima beznađa kao pukim slučajem zadesile.
Gorčina i bol uzmiču pred racionalnom analizom, koja nijednog trenutka ne negira skalu složenih i protivrečnih osećanja. I sam podnaslov „Memoari bivše Jugoslavenke“ otkriva majdan emocija i čuđenja. U ovoj autobiografiji, zahvalnost drugima uvek je na prvom mestu.
Rešena da ostane u ratnom Sarajevu uz roditelje, autorka sebe neprestano testira i analizira: „Nedgovorno je bilo pretvarati se da ne vidim svet koji se okrenuo naopačke“. „Nepoverenje, mržnja, glad i iznad svega stalno prisustvo smrti“ pretvaraju je u nekog drugog, nekog kome se čudi. Rat uništava veru i smisao, razara identitete, dovodi i one najčasnije u opasne i ponižavajuće situacije. Pripisati Jugoslovenki Izrael kao rezervnu domovinu, kupiti pet kilograma senfa kad nema čega drugog ili markama platiti govedinu lekaru koji je najednom mesar delić je surovog imaginarijuma od kog se ne može pobeći ni u kakvo docnije blagostanje.
Dajna Opolskajte, „Piramide dana“, Štrik, 2022.
Priče litvanske autorke sumorno svedoče o raspadanju ionako krhkih dečjih i mladalačkih iluzija. U svakoj od njih trinaest ipak se nazre šansa za iskupljenje ili utehu: mrtve i odsutne očeve i ljubavnike zameniće neko ko nakratko umiri ožalošćenu devojku ili postane pravi otac devojčici koja je lako odgonetnula greh svoje majke Marlene. Oni koji ne umeju da vole i brinu o drugima otići će i izneveriti sva očekivanja: tako što će počiniti mirni zločin („Dug“), ili burnu krađu („Čudesni čovek“).
Da naturalistički opis života u mutnoj provinciji i nepriznatoj nemaštini nije bez optimizma i prosvetljenja, dokazuje prostor kuće: sobe pune „nepodesnih stvari“ kao u priči „Ono što je stvarno“ u isti mah su prostor tuge i oporavka. Priča „Krune“ otkriva kako jedan muškarac lako ujedini i zavadi tri generacije žena: u kući punoj plesni vlada nered, „jer razne stvari posvuda traže sebi mesto“, ali ispred nje mirišu božuri, „njihovo velikodušno i plemenito cvetanje“. Dotad divlja i nepouzdana majka oribaće cipele svoje kćeri, da joj takve čiste „pokažu najbolje puteve“.
Priče Dajne Opolskajte ne svedoče samo o sudbinama nevoljenih i ostavljenih žena koje jede vreme, već i o neutaživoj gladi za radošću, o snažnoj žudnji koju ne ukida ni srećan kraj.
Bonus video: Najbogatiji književnici
