0
Serija ekskluzivnih predavanja profesorke Dipanite Date o čuvenom indijskom književniku Rabindranatu Tagori i njegovoj poseti Srbiji 1926. godine, počela je u u sedištu Udruženja Adligat u Beogradu koje je i organizator ovog događaja, a od ponedeljka se nastavlja u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, a potom u gimnaziji u Inđiji, saopštili su iz ove ustanove kulture.
Ova predavanja, kako je navedeno, pružaju novi uvid u Tagorina dela i nepoznate činjenice o njegovom boravku u Beogradu i Novom Sadu.
„Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći, ali se ne usuđujem, strahujući da bi posumnjala u njih“, samo je jedan od slavnih stihova pesnika Rabindranata Tagore čija dela recituju milioni zaljubljenih širom sveta poslednjih stotinu godina.
Veliki Rabindranat Tagora, Šekspir Azije, prvi je dobitnik Nobelove nagrade van evropskog kontinenta i veliki putnik koji je posetio više od 37 zemalja. Godine 1926, na beogradskoj železničkoj stanici okupilo se toliko ljubitelja poezije da ga dočeka, da je policija morala da zavodi red. Ljudi su toliko bili oduševljeni, da se čak posle njegovog odlaska pojavio starac sa dugom bradom koji se šetao Slavijom obučen u indijsku narodnu nošnju, podsećajući ljude na slavnog pesnika… Srdačan doček srpskih domaćina i javnosti pamtio je do kraja života.
Profesorka Dipanta Data je pronašla mnogo važnih i do sada nepoznatih činjenica koje su stajale zaturene po arhivima i bibliotekama, i pripremila knjigu koja će Srbiji, ali i svetu, čitaocima još više približiti omiljenog književnika. Tokom predavanja ona čita Tagorinu poeziju u originalu na bengalskom jeziku, što je činio i sam pesnik kada je bio u Beogradu. Jer, kako je objašnjeno, poezija ima svoju ritmiku, atmosferu i dušu i ona se oseća samo kada se pažljivo osluškuju tanane niti maternjeg jezika.
Pored Tagorine posete Srbiji, tema Dipanitinih predavanja je i pesnikov doživljaj sveta putem koncepta „jedinstva“. Njegovo razumevanje „jednog sveta“ u pogledu duhovno-kulturne ekologije, sa posebnim naglasnom na istočno-zapadni civilizacijski diskurs, posebna je tema interesovanja mnogih naučnika. Profesorka je na svom predavanju govorila i o idejama međuzavisnosti, pregovaranja, saradnje, prekogranične razmene, kao i koncepta temporalnosti, te međuknjiževne i međukulturalne komunikacije. Tagora je svakako bio jedan od najistaknutijih ideja ove jedinstvene filozofije.
“Кo si ti, čitaoče,
koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?
Ne mogu ti poslati nijedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva,
nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.
Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene
na minulo cveće pre stotinu leta.
U radosti svoga srca da osetiš živu radost
koja je pevala jednog proletnjeg jutra
šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.” (Rambidranat Tagora)
Profesorka dr Dipanita Data trenutno je postdoktorski istraživač, dobitnik Tagorine nacionalne stipendije za kulturološka istraživanja Ministarstva kulture Indije. Кao naučnik, napisala je veći broj tematskih monografija o životu i književnom opusu Rabindranata Tagore, kao i o Mahatma Gandiju i njegovom odnosu prema Tagori. Svoje široko znanje podelila je sa brojnim generacijama studenata kao univerzitetski profesor Univerziteta u Кalkuti, Džadavpur univerziteta, zatim Neotija univerziteta u Zapadnom Begalu, kao i Univerziteta u Beogradu gde je prisutna kao gostujući predavač. Njene profesionalne i akademske veze sa Srbijom su izrodile i osnivanje Tagorinog centra u Zrenjaninu.
U legatu slavne profesorke Ileane Čure (1930-2016), koja je bila i članica osnivač Adligata kome je zaveštala celokupnu biblioteku i arhivu, nalaze se i stolice na kojima je sedeo Tagore tokom posete Srbiji.
Nobelovac koji je napisao više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, više od dve hiljade pesama, uključujući tekst indijske himne, i koji je posvetio život povezivanju istoka i zapada, čija poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svesti, prisutan je svom silinom svoga bića u Adligatu, istakli su iz Muzeja knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Bonsu video: Milena Marković – odlomak iz knjige „Deca“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare