U trci sa društvenim mrežama, klikovima, pratiocima i marketingom, mladi gube suštinsko povezivanje sa muzikom i onim što ona predstavlja - mogućnost da se vrata zatvore spoljnom svetu, kaže superstar na violončelu Julijan Štekel koji će večeras nastupati sa Beogradskom filharmonijom na Kolarcu.

Na repertoaru su Sibelijusova dela „Noćna vožnja i svitanje“ i Treća simfonija, kao i Blohov „Šelomo“ za violončelo i orkestar, a Štekel je priznat kao jedan od vodećih violončelista našeg vremena. Nagrađivan je prestižnim nagradama i pozitivnim kritikama širom sveta za svoje maestralne, autentične interpretacije. Redovno nastupa sa vodećim orkestrima i najvećim dirigentskim imenima poput Valerija Gergijeva, Kristofa Ešenbaha, Kristijana Zaharijasa i drugih.

Štekel je za Nova.rs govorio o izvođenju rapsodične kompozicije za violončelo i orkestar Ernesta Bloha, nazvanog „Šelomo“ po kralјu Solomonu, kao i o značaju muzike u ovim nemilim vremenima.

– Najlepši deo koncerta je u tome što nikada ne znate šta možete da očekujete. Kada slušam nekoga imam u vidu šta je na programu, ali se uvek trudim da budem što otvoreniji zato što želim da budem uveren u različita izvođenja, interpretacije i mišljenja – kaže i dodaje:

– Večerašnji program je poseban. Izvodiću vruhunska dela. Publika definitivno može da očekuje moćan, uzbudljiv, ali i nežan program. Ove kompozicije imaju veoma humanističke i snažne poruke kralja Salomona. Mogu da očekuju divnu komunikaciju, priče i stvarno apsolutno prelepu muziku.

Na pitanje da li se oseća kao „superstar na violončelu“ kako ga oslovljavaju širom sveta, kaže da se nikada nije osećao tako jer se uvek trudio da svoju muziku prenese na najiskreniji način.

– Ne znam šta danas više znači ta reč „superstar“. Da li se odnosi zaista na kvalitet ili na uspeh na društvenim mrežama. Ne zanimaju me koje su karakteristike, zanima me iskreno prenošenje priče kroz muziku. Zahvalan sam što imam priliku da to stvaram na svom instrumentu. Velika je privilegija što nastupam sa orkestrom i budem pred publikom. Važno je shvatiti da se moramo ozbiljno odnositi prema ovom pozivu i prema onome šta sviramo – kaže violončelista.

Govoreći o muzici, ističe da je imao sreće da je ona celog života sveprisutna.

– Ne bih mogao da zamislim život bez muzike. Imao sam tu sreću da odrastam uz nju i da prve note čujem dok sam još bio kod majke u stomaku. Stvaram muziku i slušam je u najsrećnijim trenucima ali i u mračnim kao što je vreme u kojem živimo. Muzika je uvek podrška, ona je naš glas da izrazimo osećanja, mada je reč „osećanja“ možda i previše slaba. Možete izraziti sve ono što rečima nikada ne biste mogli – kaže i dodaje:

#related-news_0

– Uvek je bila veoma važna za mene, pogotovu kada sam bio tinejdžer. Često sam svirao violončelo i predstavljao mi je olakšanje i slobodu. Davao mi je mogućnost da potpuno „poludim“, imao sam mnogo energije kao mali i kroz muziku sam mogao da budem veoma divalj, nestvarno srećan, a mogao sam da proživim sve svoje ekstreme bez da nekoga povredim, osim onoga kome se moja muzika nije sviđala (smeh).

Violončelistima je neophodno više pažnje, ocenjuje navodeći da se put ovog instrumenta veoma promenio od kada je i sam započinjao karijeru.

– Mislim da violončelo treba da ima mnogo više pažnje. Čelisti zaslužuju više zastupljenosti u medijima. Sada su društvene mreža veoma važne kada ste na početku karijere što je meni i dalje sve jako čudno. Kada sam počinjao svoju, nije postojalo ništa slično. Mediji i platforme sada su neraskidivi deo njihovog rada, i iskreno sam srećan što nisam morao time da se bavim kao mlad i da se dokazujem pratiocima. Morao sam „samo“ da budem dobar. Nisam siguran koliko takva vrsta medija može da pomogne mladim muzičarima jer konstantno moraju da se bave svime što nije zaista stvaranje muzike. Akcenat je na tome kako nešto predstavljaš, ko si ti, a ne šta sviraš. Nadam se da će u toj trci ipak uspeti da se posvete onome što je muzika suštinski – a to je mogućnost da se vrata zatvore spoljnom svetu.

Bonus video: Violinista Nemanja Radulović