0
"U nedelju skraćujem pantalone, pripremam se za turneju. U ponedeljak uveče vrištim", opisao je bubnjar Stiven Moris dan kada je saznao za smrt Ijana Kertisa, frontmena i tekstopisca benda Joy Division. U Kertisovim stihovima, ispostavilo se, uz sve ostalo zbog čega ga vole generacije slušalaca moglo se nazreti i da je nameravao da sam sebi prekrati ovozemaljski život pre tačno četiri decenije, ali to je naknadna pamet. Preživela trojica članova benda, kada su decenijama kasnije otvorenije progovorili o svemu, pričali su da jednostavno nisu ni razumevali o čemu to njihov frontmen zapravo peva.
Članovi benda Joy Division čekali su izlazak drugog albuma, „Closer“, a pre toga trebalo je da odlete u Ameriku na prvu turneju s onu stranu okeana. Ijan Kertis četiri dana pred put, 17. maja 1980. godine, tražio je od gitariste Bernija Samnera da ga ostavi kod kuće u naselju Maklsfild, gde je do nekog vremena pre toga živeo sa suprugom Deborom i njihovom ćerkicom Natali od jedva godinu dana. Odnosno, naporedo su živeli tu. Kao u pesmi „Love Will Tear Us Apart“, gde „rutina grize jako, a ambicija skoro nema“, gde ozlojeđenost diže glavu, ali osećanja više ne rastu…
Debora mu je, kako je kasnije pričala, ponudila da ostane sa njim preko noći, znajući za njegov ne tako davni pokušaj samoubistva i da mu opšte stanje može izazvati još jedan epileptični napad. Raspravljali su se i ona se sa bebom potom odvezla kod roditelja. Trebalo je i da se on sutradan odveze vozom da se vidi sa članovima benda. Kertis je, kako se ispostavilo, te večeri pogledao film „Strožek“ svog omiljenog reditelja Vernera Hercoga, pustio na gramofonu album “The Idiot” Igija Popa i uzeo kanap za sušenje veša. Delilo ga je nepuna dva meseca od 24. rođendana.
Debora Kertis sutradan ga je pronašla u kuhinji mrtvog. Opisujući tu užasnu scenu u svojoj autobiografiji „Dodiri iz daljine“, napisala je i da je Ijan skinuo sa zidova fotografije sa njihovog venčanja i slike njihove ćerke i gledajući ih ostavio je oproštajnu poruku, gde je napisao da ih voli, uprkos vanbračnoj vezi sa belgijskom novinarkom Anik Onor.
Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu, koju su potom njegovi prijatelji i saradnici, a potom i fanovi ispunili mitovima. Decenijama nakon samoubistva frontmena Joy Division, među njegovim fanovima kao da postoji uverenje da se pažljivim slušanjem stihova mogla čuti i najava njegovog tragičnog kraja. Njemu najbliskije osobe, članovi benda, basista Piter Huk pre svih, a potom i gitarista Berni Samner i bubnjar Stiven Moris, deceniju kasnije ispričali su da tada to nisu primećivali. A sa druge strane, kako piše Pol Morli, novinar koji je od samih početaka pisao o bendu, družio se sa njima i autor je knjige „Joy Division – deo po deo“, nesumnjivo njihove najbolje biografije: „Ništa i niko nije se kretao tako brzo kao Kertis ka odredištu koje je šifrovao u svojim pesmama“.
– Iskren da budem, mislio sam samo da su Ijanovi stihovi fantastični, a ne da zaista govore o nečemu u vezi s njim ili njegovim životom. Na kraju krajeva, toliko sam bio zaokupljen sobom i onim što radim da nisam primetio da on očajnički pokušava da nam kaže nešto o čemu nije pričao u svakodnevnom životu. Mislio sam prosto, dobro, to mu je posao, donosi stihove, i sjajni su, i govore o nečemu, ali ne nečemu stvarnom, i ajmo dalje – ispričao je Huk deceniju kasnije Morliju.
Slično je rekao i gitarista Berni Samner.
– Nikada nismo slušali njegove stihove. Mislim da je to neverovatno bizarno, to što nismo. On ih je pisao, i mislili smo da zvuče dobro, ali smo se koncentrisali na naše instrumente. Pokušavali smo se da se uskladimo, a bilo je dosta toga što treba uskladiti. Stihovi su bili njegova stvar, to sam mislio. To je to što hoće da kaže, to je to što želi da publika zna o njemu, i dotle je to išlo – ispričao je gitarista Joy Division.
Moris na to dodaje da je jednostavno mislio da Kertis „radi svoj deo posla“, da piše stihove i peva ih, iako su „naslovi bili znak da to nisu bile ljubavne pesme, ili obične rok pesme“.
– Ali sa druge strane jednostavno si mislio, dobro, „Atrocity Exhibition“, lep naslov, dobra slika, ajmo dalje. Bilo je tu očigledno mnogo osećanja, ali tad je to bio samo znak da on radi svoj deo posla. On je pisao stihove. Činjenica da stihovi nose veće posledice od udaranja bubnjeva bila je jednostavno deo posla – kazao je Moris.
I Samner je „osećao da je Ijan pisao o ekstremnim stvarima, ali na način na koji to rade pisci romana“.
– Nisam mislio da je to nužno autobiografski, iako gledajući unazad možete pomisliti da je sve što se dešavalo bilo očigledno. Očigledno je jedino sa vremenske distance. Mislio je ekstremno, stavovi su mu bili ekstremni, voleo je ekstremnu muziku, ali nikad o tome ne misliš kao o nečemu što oduzima život. Možda nam je i upućivao neke znakove, ali nismo na to obraćali pažnju. Mi smo pravili svoje znakove – kazao je Samner.
Nakon tragičnog čina, i sa vremenske distance, i Moris shvata da je to što je Kertis pisao i pevao „sve to govorilo o njemu i njegovom životu“.
– Možda je pokušavao nešto da nam kaže, iako bog zna šta bismo mi mogli da uradimo u vezi s tim. Njega su očigledno mučile neke stvari. Sad pomisliš, dobro, a što nisi ništa tada rekao? Pred poslednjih nekoliko nedelja, nakon što smo završili sve pesme, možda si mogao da pomisliš da, eto, ima problema. Život ga je pregazio. Ali ne kada je pevao ove pesme. Ne bi nam ni rekao da ima bilo kakvih problema. Pa, ni ti to ne radiš, zar ne? Ili nisi radio. Mi nismo. Tada nismo – ispričao je Moris Morliju.
Preživeloj trojici iz Joy Division, koji su nakon što su ostali bez frontmena osnovali novi bend New Order, „karte su se otvorile“ tek kasnije. Kertis im nije ispovedao svoje probleme.
– „Jesi dobro“, rekli bismo, „polako, druže, pripazi malo na sebe“. Bili smo usred svega toga i stvarali smo tu muziku i nismo imali pojma. I nemaš. Delovao je normalno kad je bio s nama, onoliko normalno koliko neko sa jakom epilepsijom može da bude, onoliko koliko to može neko ko ima i ženu i ljubavnicu, onoliko normalan koliko može da bude neko ko je pokušao da se ubije predoziranjem. Sve što mogu da kažem je da smo tada, kad bi rekao da je dobro, uprkos svemu što se dešavalo, bili ubeđeni da jeste. Ako bi mu doktor rekao „Smiri se, prestani da radiš sve to“, on bi uradio suprotno – pričao je Huk, član benda najbliskiji sa frontmenom, oko čije glave u prostoru u kom radi decenijama kasnije vise plakati i fotografije Ijana Kertisa.
Ostala dvojica dodaju i da je Kertis to sve prikrivao i da im je govorio da je sve u redu.
– Ako i jesmo zaista mislili o tome, početkom te godine, jer je Ijan bio dosta bolestan, budućnost benda činila nam se zaista mračnom, ali to nismo hteli da priznamo, jer smo bili na stvaralačkom vrhuncu i sve je tek počelo da nam se dešava – kaže Samner.
Pred njima je bila turneja po Americi, singl „Love Will Tear Us Apart“ i album „Closer“.
„Pevao je ‘Atmosphere’ kao da je osećao da će, uprkos bolu, živeti zauvek. Pevao je ‘Love Will Tear Us Apart’ kao da je znao tačan trenutak kada će umreti. Pevao je pesme na albumu „Closer“ kao da je znao da će umreti, ovako ili onako, pre nego kasnije, čak iako je to samo smrt Ijana Kertisa kao porodičnog čoveka, ili Ijana Kertisa kao rok pevača, što isključuje jedno drugo, a ne zapravo smrt Ijana Kertisa kao čoveka.“, piše Morli u biografiji benda.
– Čudno je to, jer, koliko se sećam, Ijanova bolest nanela nam je mnogo udaraca, ali smo većinu vremena bili srećni. Bilo je to srećno vreme. Bili smo srećni dok smo snimali „Unknown Pleasures“, a još srećniji dok smo snimali „Closer“. To sada zvuči čudno, čudno s obzirom na to kako zvuče te ploče, ono o čemu govore. Bilo je to srećno iskustvo, s obzirom na sve. A onda je usledila nesreća – ispričao je Huk.
Samner dodaje da se videlo da je Kertis zaista bolestan, ali da „nisu imali rešenje“.
– Jednostavno moraš da prihvatiš da postoje stvari koje ne možeš da promeniš – naveo je on.
Kada se, malo nakon Kertisovog samoubistva, pojavila njihova ploča „Closer“ ukazalo se još tamnih podudarnosti, u naslovu albuma i omotu. Moris priča i da se, kada su otišli da se vide sa dizajnerom omota Piterom Sevilom, ta fotografija najviše dopala Kertisu i da mu je „očigledno imala smisla, s obzirom na ono o čemu je pisao“.
– Odabrali smo omote za „Closer“ i „Love Will Tear Us Apart“ mnogo pre nego što će Ijan umreti, bez ikakve primisli da će se, kada se pojave, činiti tako neodgovarajućim, a opet užasno odgovarajućim – jedna je bila kao nadgrobni spomenik, druga kao sahrana. Nismo to znali, zaboga miloga! – iskren je Huk.
„Gledano unazad, ‘Closer’ je bio niz očiglednih oproštajnih poruka brojnim ljudima u Ijanovom neposrednom okruženju, a ono je u to vreme jednostavno čekalo pesme nalik snažnoj predstavi emotivnog sloma koja je nosila groznu, ali ipak oslobađajuću jasnoću, a ne stvarni emotivni slom“, zaključuje Morli na jednom mestu u svojoj knjizi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare