1
Uskoro će SANU objaviti rečnik, ali verovatno da još nije izgovorena reč koja može tačno da imenuje zločine u kojima smo izgubili 17 mladih ljudi. Molim da im odamo poštu minutom ćutanja - ovako je akademik Miro Vuksanović otvorio Tribinu Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti u okviru koje su predstavljena su dva izdanja Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU, osnovanog 2018. godine.
To su publikacije o digitalizaciji građe Srpski narodni pokret 1848/1849. i digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja.
Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, podsetio je prisutne da su zaslugom Vladimira Кostića, donedavnog predsednika SANU, dobili moderni Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju (AVA SANU).
– Ovakva napomena o radu pet jedinica u Srpskoj akademiji saopštava istinu da je za nacionalne ustanove dugo trajanje najsigurnije kada se prožimaju nasleđeno i savremeno, kada se prirodno povezuju i nastavljaju, kada se tako stvara nova tradicija. Tome doprinosi i Arhiv u Sremskim Кarlovcima kojim zajedno upravljaju SPC i SANU – istakao je Vukasnović i dodao:
– Na pet imenovanih mesta pod znakom SANU su kulturna dobra najvišeg ranga i značaja, tu se čuvaju kako se i moraju čuvati originali, a na šestom mestu se na još jedan način štite tako što se digitalizuju po najvišim standardima. Pritom stalno imamo na umu opomenu da snimak može predmet verno prikazati ali da snimak ne može predmet zameniti. Ima dosta razloga da se ovakav nalaz čuje, posebno zbog onih što nas ubeđuju da je za lečenje potreban skener bez terapije.
O značaju i detaljima digitalizacije građe od izuzetnog istorijskog značaja i kulturnog značaja, koja je istinski poduhvat, govorili su akademik Aleksandar Kostić, direktor AVA SANU, dr Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, i Branislav Vojnović, stručni savetnik AVA SANU.
– Кao i u mnogim projektima slične vrste, na samom početku činilo se da su jasni koraci koje treba preduzeti, da je digitalizacija nešto što ima zacrtane tehničke aspekte i procedure i da se nabavkom opreme i adaptacijom prostora može pristupiti digitalizaciji građe. Bila je to zabluda jer se već u prvim koracima pokazalo da u Srbiji ne postoje standardi kvaliteta digitalizacije kulturnog nasleđa, kao ni pravni okvir koji bi regulisao ovu delatost. Štaviše, ne postoji ni referentna institucija koja se bavi digitalizacijom kulturnog nasleđa čije bi se iskustvo moglo primeniti u radu AVA SANU – rekao je akademik Aleksandar Kostić i naglasio da Imajući u vidu značaj i ugled Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i činjenicu da je nabavljena vrhunska oprema za digitalizaciju kulturnog nasleđa, sazrela je svest o tome da ova jednica mora da bude u rangu vrhunskih institucija ove vrste u svetu.
U publikaciji, nastavio je Kostić, o digitalizaciji građe vezane za Srpski narodni pokret 1848/49 koja se nalazi u Arhivu SANU u Sremskim Кarlovcima, pored tehničkih detalja, opisani su i problemi koordinacije saradnika u snimanju velike količine izuzetno osetljivog materijala, uz jasno postavljena vremenska ograničenja.
– Digitalizacija Miroslavljevog jevanđenja bila je veliki izazov, pred nama je bila knjiga sa velikim K, najznačajniji i najdragoceniji spomenik srpskog pisanog nasleđa. Stroga ograničenja koja su uključivala način osvetljavanja rukopisa, nemogućnost da se on razveže i time omogući snimanje ravnih stranica, snimanje zlatnih aplikacija, samo su nekih od problema sa kojima se suočio tim AVA SANU prilikom realizacije ovog projekta. Svesni značaja Miroslavljevog jevanđelja, saradnici AVA SANU su mesec i po dana eksperimentisali i istraživali, tražeći optimalna rešenja za probleme za koje nisu postojala standardni načini njihovog prevazilaženja – objasnio je Aleksandar Kostić.
Digitalizovana je, kako je rekao, sva dostupna dokumentacija vezana za Miroslavljeno jevanđelje, kao i svi dosadašnji snimci ovog rukopisa. Ukupno je sačinjeno više od 5.000 snimaka a publikacija opisuje ovaj projekat u svim njegovim fazama, sa svim problemima i nedoumicama, ali i rešenjima do kojih su došli saradici AVA SANU.
Dr Žarko Dimić je podsetio da se ovog meseca obeležava 175 godina od Majske skupštine, održanoj u Sremskim Кarlovcima 1848, kada su Srbi zahtevali poštovanje privilegija iz doba Leopolda I, pre svega pravo na jezik i škole, jer ih je ugrožavala sve žešća mađarizacija.
– Između ostalog, na njoj je proglašena Srpska Vojvodovina, izabran vojvoda i mitropolit Josif Rajačić proglašen za patrijarha. Na omeđenoj teritoriji uspostavljeni su organi vlasti, sudstvo, formirana vojska… Ipak, i dalje je priznavan austrijski car i Habzburška monarhija. Iz ovih događaja nastao je i fond Arhiva pod naslovom „Glavni srpski narodni odbor Sremski Кarlovci 1848-1849“, koji broji 6.902 dokumenta sa preko 65.000 stranica. Fond je od izuzetnog značaja, ne samo za istoriju srpskog naroda, već i za narode regiona – rekao je između ostalog Dimić o značaju digitalizovanih dokumenta i njegovoj burnoj istoriji, ali i o herojskom podvigu tima koji je posao završio za samo mesec dana.
O tehničkim aspektima digitalizacije koje su detljno opisane u publikacijama, govorio je Branislav Vojnović.
– Digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja je trajala mesec i po dana. Realizacijom ovog projekta stečena su dragocena iskustva koja će biti od neprtocenjivog značaja za buduće digitalizacije građe slične vrste. Miroslavljevo jevanđelje je snimljeno u pet varijanti – obe strane sa dva svetlosna tela, svaka strana sa dva i sa jednim svetlosnim telom i svaki inicijal i iluminacija sa dva i sa jednim svetlosnim telom – deo je izlaganja Vojnovića.
Tim AVA SANU, koji, kako su rekli, poseduje najbolju opremu, tek očekuje mnogo posla. Najavljene su nove digitalizacije, među kojima i zaostavština Josifa Pančića, njegov Herbarijum, koji se čuva u Botaničkoj bašti u Beogradu, a samim tim i nove publikacije u ediciji Audiovizuelnog arhiva SANU.
Bonus video: Film o Peđi
