3
Klasik "Prohujalo s vihorom" Margaret Mičel, po kojem je snimljen istoimeni Oskarima ovenčan film, označen je kao štetan.
Novo reizdanje knjige, originalno objavljene 1936. godine, sadrži i upozorenje izdavača da je delo „problematično“.
U napomeni izdavača objašnjava se da „Prohujalo s vihorom“ sadrži „rasističke elemente“ koji bi mogli da „povrede i naštete nekome“. Ova priča, koja se odvija na jugu SAD, tokom Građanskog rata u Americi, koncentriše se oko hirovite, ali neustrašive junakinje Skarlet O` Hare, a po izlasku roman je za samo šest meseci prodat u milion primeraka, a 1937. biva ovenčan Pulicerovom nagradom.
U reizdanju dela kuće „Pan Mekmilan“ upozorava se da u knjizi nisu vršene nikakve izmene, niti su izbacivani „problematični pasusi“, kao što je to nedavno bio slučaj s delom opusa Roalda Dala, Jana Fleminga ili Agate Kristi, ali dodaje da to što su zadržali originalni rukopis ne znači da ga odobravaju u svakom smislu.
Objašnjavaju izdavači i kako su angažovali spisateljicu „bele rase“ da napiše esej u kojem bi objasnila sve one elemente dela „Prohujalo s vihorom“ koji su stanovište „belih suprematista“, kako bi na taj način umanjili „emotivne potrese“ manjinskih zajednica, prenosi „Dejli telegraf„.
„Prohujalo s vihorom“, kako stoji još u uvodu, jeste roman koji sadrži problematične elemente, kao što je, primera radi, romantizovanje šokantnog doba u našoj istoriji i horora ropstva.
„Roman uključuje prizore neprihvatljivih stvari, rasističke, stereotipne, problematične teme, karakterizacije, jezik, slike. Tekst pred vama ostaje netaknut, jer je svedočanstvo jezika i perioda u kojem je napisan“, ukazuje se u uvodu, a potom konstatuje kako žele da apeluju na čitaoce da mogu biti povređeni, uvređeni zbog fraza i terminologije „koja je korišćena u vreme kad je delo nastajalo i koji održavaju kontekst istorijskog doba u koje je roman smešten“.
Izdavačka kuča „Pan Mekmilan“ smatra da bi promena originalnog teksta, kako bi se delalo u skladu s današnjim vremenom, naštetila autentičnosti originala, pa su stoga ostali verni onom što je Margaret Mičel napisala 1936. godine.
„Ali, to ne znači da podržavamo karakterizaciju, sadržaj i jezik koji je korišćen u delu“, dodaju britanski izdavači.
Uvodni esej stigao je iz pera Filipe Gregori, poznate po delu „Druga Bolenova kći“, koja ukazuje da je Mičelova imala nameru da svojim delom podrži snage koje su se borile za slobodu u ratu, ali da je delo na kraju „promovisalo rasistički pogled na istoriju američkog Juga“.
Problem romana, po sudu Gregorijeve, jeste da nam nedvosmisleno govori da „oni poreklom iz Afrike nisu od iste rase kao beli ljudi“ i dodaje:
„Ovo je laž koja kvari roman“.
Gregorijeva zaključuje da „Prohujalo s vihorom“ brani rasizam i da „propagira beli suprematizam“.
Prethodno je, podsetimo, HBO odlučio da legendarnu filmsku verziju iz 1939. godine, s Vivijen Li i Klerkom Geblom, najpre skloni iz striming ponude, a potom „obogati“ upozorenjem o osetljivom sadržaju.
Radnja se dešava pre, tokom i posle Građanskog rata u Americi (1861-1865), između Severa koji je bio za ukidanje ropstva i Juga, koji želi da ga zadrži. Glavna junakinja, Skarlet O’Hara (igra je Vivijen Li), ćerka je dobrostojećeg vlasnika plantaže s juga, lepotica kojoj muškarci padaju pod noge, ali želi Ešlija (igra ga Lesli Hauard), koji je, pak, zaljubljen u njenu rođaku Melani (Olivija de Hevilend). Tokom Građanskog rata i po njegovom okončanju, pobedom Severa, pratimo Skarletin sunovrat, siromaštvo, gubitak imanja, nekoliko neuspelih brakova uključujući i onaj s Retom Batlerom (Klerk Gejbl).
Ovo ostvarenje Viktora Fleminga ovenčano je s deset Oskara i postaje brzo najuspešnije u istoriji američke kinematografije, a mnogi će reći i jedan od najboljih filmova svih vremena…
Bonus video: Hičkok
