Ukoliko se pitate kuda ove godine treba da otputujete, a ljubitelj ste umetnosti i muzeja, tačan odgovor je definitvno London jer se u ovom gradu slavi veliki jubilej - dvesta godina Nacionalne galerije, te će tim povodom u različitim muzejima širom prestonice i zemlje biti otvorene izložbe i predstavljeni najveći umetnici svih vremena. Mikelanđelo, Karavađo, Leonardo, ali i Joko Ono i brojni drugi moderni umetnici samo su neka od velikih imena...
Predstavljamo umetničke poslastice u Velikoj Britaniji, ali i drugim muzejima u Evropi…
Zineb Sedira: Snovi nemaju naslove (Whitechapel Gallery, London, 15. februar do 12. maja)
Hit u Francuskom paviljonu na poslednjem Venecijanskom bijenalu, ovo delo francusko-alžirske umetnice i feminističke rediteljke iz Londona pretvara „Whitechapel“ galeriju u niz filmskih setova, uključujući bar, plesnu dvoranu i Sedirin dom u Londonu. Sve se to ponovo pojavljuje u video-radu u kojem ona pripoveda scene iz svog života i filmova koje voli. Postoji veliki osećaj poroznosti između stvarnog i imaginarnog, sadašnjosti i sećanja.
Frenk Auerbah (Courtauld Gallery, London, 9. februar do 27. maj)
Rani portreti ovog fenomenalnog i nezaustavljivog umetnika biće izloženi u „Courtauld“ galeriji. Čuveni slikar i dalje naporno radi u svojim 90-im, portretišući sebe i druge. Ovde možete videti kako je otkrio duboka značenja ljudskog uma na crtežima na kojima je radio mesecima u Londonu 1950-ih, koji je još uvek imao ožiljke. Svaka senka je istinita, piše „Gardijan“.
„Joko Ono: Muzika misli“ (Tate Modern, London, 15. februar do 1. septembar)
Njena slava u pop kulturi može vam lako odvratiti pažnju od njene izvrsnosti kao umetnice. Joko Ono je bila pionir izvođačke umetnosti performansa i dala joj moćnu feminističku oštrinu u akcijama iz 1960-ih, kao što je „Cut Piece“, u kojoj je publika pozvana da joj odseče odeću u uznemirujućem, nasilnom, ali očigledno disciplinovanom obredu. Ova retrospektiva u „Tejt“ muzeju bi trebalo da potvrdi njeno ogromno mesto u modernoj umetnosti. Biće obuhvaćeno gotovo sedam decenija karijere multimedijalne umetnice koju svet poznaje i kao udovicu Džona Lenona. Među njenih 200 radova su instalacije, filmovi, fotografija, muzika…
„The Time Is Always Now“ (National Portrait Gallery, London, 22. februar do 19. maja)
Portret nikada nije neutralan čin. Šta staviti, a šta izostaviti? Vodeći nas od londonskih klubova do folklornih trinidadskih plesača, od svakodnevnog života na ulicama Harlema do afrofuturizma, ova široka izložba takođe gleda na nevidljivost crnog tela u muzeju, i postavlja svojevrsnu korekciju. Ljutiti, elegični, kritični i slavljeni, „The Time Is Always Now“ okuplja 22 vodeća crna umetnika koji rade u Velikoj Britaniji i SAD.
„Alberto Đakometi: Šta oko susreće“
Nacionalna galerija Danske će u februaru ugostiti izložbu „Alberto Đakometi: Šta oko susreće“ sa skulpturama, slikama, grafikama i crtežima švajcarskog umetnika. Reč je o radovima nastalim dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, tokom najplodnijih decenija autora čija skulptura čoveka koji hoda je i dalje najskuplje vajarsko delo prodato na nekoj aukciji.
Vilijam Blejk „Universe“ (Fitzwilliam Museum, Kembridž, 23. februar do 19. maj)
Divlji lični kosmos Blejka je mesto gde se možete izgubiti i provesti ceo život dekodirajući. Njegova umetnost je proganjajuća i lirska, ali postaje potpuno lucidna tek kada razumete mitologiju koju ona ilustruje. Ova izložba nudi vodič kroz njegova proročanstva i kako ona odražavaju doba romantike.
„Poslednji Karavađo“ (Nacionalna galerija, London, 18. april do 21. jul)
Karavađova slika „Mučeništvo svete Ursule“ je zadivljujuće, nezaboravno remek-delo biće izložena u Nacionalnoj galeriji u Londonu. U najmračnijoj senci, strelac puca na mladu ženu iz neposredne blizine. Ona misteriozno prihvata svoju sudbinu, u čudnoj duhovnoj pobedi. Umetnik gleda kao zapanjen svedok. Karavađo je uskoro trebalo da umre i u ovom uzvišenom remek-delu izgleda da to zna.
„Ekspesionisti“ (Tejt modern, London, 25. aprila do 20. oktobra)
Jedan od najradikalnijih i najeksperimentalnijih umetničkih pokreta pre Prvog svetskog rata bio je „Plavi jahač“, sa sedištem u Minhenu i inspirisan svojim kristalno blistavim pejzažima nemačkih Alpa. Gabrijela Minter i Vasilij Kandinski se vide kao ključne figure u ovoj grupi koja je tragala za osećanjem u boji i pronašla planinski put ka apstraktnoj umetnosti.
„Nacionalno blago“ (U 12 muzeja širom Engleske od 10. maja)
Velike slike putuju u galerije širom Britanije kako bi obeležile 200 godina Nacionalne galerije. Dvanaest najpoznatijih dela koje je kupio od otvaranja 1824. godine muzej predstavlja u ovoj proslavi. Tarnerovo delo „Fighting Temeraire“ ide u Njukasl, Karavađova „The Supper at Emmaus“ u Belfast, a „Autoportret“ Artemizije Đentileski će biti u Birmingemu.
„Van Gog: Pesnici i ljubavnici“ (Nacionalna galerija, London, 14. septembar-19. januar 2025)
Viseći u parku preko puta svoje sobe u Arlu, Vinsent van Gog ga je zamislio kao mesto za pesnike i zaljubljene. Bar je to bio njegov izgovor, a otuda i naziv prve izložbe Nacionalne galerije o umetniku, za proslavu 200. rođendana muzeja. Vodeći nas od euforije do očaja, “Van Gog: Pesnici i ljubavnici” obećava da će biti spektakularan, uključujući dela nikada ranije prikazana u Velikoj Britaniji.
“Neverovatne vizije: Rego i Goja” (Holburne Museum, Bath, 27. septembar do 5. januara 2025)
Groteskne fantastične scene i nadrealni likovi Paule Rego prikazani su ovde pored noćnih mora koje je urezao i naslikao Fransisko Goja pre više od 200 godina. Umetnicu je proganjala portugalska posleratna diktatura, a Goju zverstva u Napoleonovim ratovima. Kako će se uporediti njihovi intenzivni prikazi tame? Trebalo bi da bude pravi udarac u stomak.
Mark Šagal i Pol Gogen (septembar, Beč, Albertina)
U septembru će takođe biti velika jesenja izložba u Albertini posvećena legendi ruskog avangardnog slikarstva – Marku Šagalu. Činiće je oko 90 radova, uključujući i ona dela na kojima je prikazao period Drugog svetskog rata i strahote Holokausta. Početkom oktobra, Umetničko-istorijski muzej će prvi put tokom 133 godine postojanja, otvoriti veliku izložbu posvećenu holandskom slikaru Rembrantu van Rajnu. Na postavci će biti 50 slika i crteža, ali i dela Samuela van Hogstratena, jednog od njegovih talentovanijih učenika, koji je postigao veliki uspeh na bečkom dvoru.
U oktobru je planirana još jedna ekskluziva: prva retrospektiva postavka dela Pola Gogena u Austriji, posle šest decenija. Organizuje je Kunstforum Banke Austrije i činiće je 80 eksponata, tačnije slika, grafika i skulptura.
Fransis Bejkon „Portreti“ (National Portrait Gallery, London, 10. oktobar do 19. januara)
Iskrivljeni, kažnjeni ljudi u Bejkonovoj umetnosti često više liče na slike ljudskog stanja, nego na portrete. Ipak, imao je oštro, na kraju krajeva zaljubljeno oko za ljude koje je najbolje poznavao, od Džordža Dajera preko Henrijete Moraes do Frojda.
Mikelanđelo, Leonardo, Rafael (Royal Academy, London, 9. novembar- 16. februar 2025)
Leonardo da Vinči i Mikelanđelo? A Rafael? To je skoro nemoguće okupljanje genija, ali ova izložba rekreira njihove stvarne susrete u Firenci oko 1504. godine, kada su se Leonardo i Mikelanđelo takmičili da slikaju scene bitaka, dok je mladi Rafael gledao i učio. Oh, i Leonardo je počeo „Mona Lizu“. I Mikelanđelo je otkrio svog mermernog „džina“, poznatijeg kao “David”. Apsurdno neverovatno. Poslednje stvaralačka decenija Mikelanđela, kada je napustio Firencu, da se nikada tu ne vrati i otišao u Rim, u centru je interesovanja izložbe koju će ugostiti britanski muzej. Na njoj će se naći crteži, pripreme za čuvenu fresku „Strašni sud“, kao i studije za baziliku Svetog Petra. Mikelanđelova dela, zajedno sa radovima Leonarda i Rafaela, čine postavku u Kraljevskoj akademiji u Londonu. Tri Titana italijanske renesanse biće predfstavljena kroz njihove crteže.
Edvard Munk: Horizonti (Oslo)
Oslo će i ove godine biti u znaku Edvarda Munka: njegov muzej, koji čuva 26.000 radova ovog ekspresioniste, na 13 spratova zgrade, otvoren pre dve godine, na 11. spratu predstaviće izložbu pod imenom „Horizonti“. Njegova dela biće stavljena u dijalog sa radovima Emila Nolda, Oskara Kokoške, Gabrijela Mantera…
Bonus video: Van Gog
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar