Foto: Globe Photos / Zuma Press / Profimedia

Zvezda "Meseca od papira" imala je samo 10 godina kada je pre 50 godina osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu. Na televiziji, to je izgledalo kao slika nevinosti - ali iza scene, život O'Nilove bio je ispunjen traumom i zlostavljanjem.

Za mnoge glumce, Oskar je poslednja prepreka. Često se tretiraju kao stvari koje se zaslužuju kroz godine napornog rada – nagrada za kojom se čezne godinama, čak i decenijama. Ali ne mora svako da čeka ceo život. Samo pitajte Tejtum O’Nil, piše „Independent“ u susret dodeli Oskara.

Pre 50 godina, 1974. godine, O’Nil je postala najmlađa dobitnica Oskara ikada, za svoju ulogu uz oca Rajana u filmu Pitera Bogdanovića „Mesec od papira“, u kojem igraju prevarante na putovanju. O’Nil je imala samo osam godina kada je snimala film, i 10 kada je osvojila nagradu. Iako postoje tvrdnje o tzv. kategorijalnoj prevari – mnogi su tvrdili da je O’Nil trebalo da se takmiči u kategoriji Glavna glumica – ovo je pobeda koja je izdržala test vremena. Crno-bela drama iz vremena Velike depresije ostaje jedan od najuglednijih američkih filmova sedamdesetih godina, i dalje je neizmerno šarmantan.

Foto:GoffPhotos.com / Goff Photos / Profimedia

“Mesec od papira” je poleteo zahvaljujući Tejtum: mlada glumica izvodi esencijalnu ulogu „Holivudski dečiji glumac“, punu drskosti i zanosa. I njena hemija sa ocem je bila živa i iskrena. Van ekrana, međutim, bila je druga priča.

Ćerka Rajana i glumice Džoane Mur, Tejtum je preživela detinjstvo puno roditeljskog zanemarivanja i otvorenog zlostavljanja. „Pomislili biste da bi nominacija za Oskara bila neizbrisiv trenutak, pobeda koju treba čuvati i uživati ceo život“, napisala je u svojim memoarima iz 2004. “Život od papira”. „Ali za mene to je bila trauma umesto trijumfa”. O’Nil je opisala „duboku ogorčenost“ svog oca zbog priznanja koje je dobila, navodno na njegov račun. U vreme kada je sezona dodela nagrada krenula, njegova ljubomora je bila „van kontrole“, tvrdila je.

Bilo je faktora koji su pogoršali situaciju. Rajan, pokojna zvezda filma “Ljubavna priča” , bio je u kandžama droge. „Tako ljubazan i zabavan, postao je odjednom užasno promenljiv,“ kasnije je rekla O’Nil. Navodno bi joj govorio: „Jednostavno te ne volim, Tejt.“

Tejtum O’Nil i Rajan O’Nil u filmu „Mesec od papira“ Foto: LMK109-SLIB230119-001 / Landmark / Profimedia

Tejtum kaže da nema sećanja na objavljivanje nominacija, iako joj je neko drugi ko je bio prisutan rekao da ju je otac udario čim je saznao da je ona nominovana, a on nije. (“Mesec od papira” je dobio još tri nominacije, uključujući i jednu za Madelin Kan, koja se takmičila protiv O’Nil u kategoriji sporedne glumice.) Objasnila je svoju nesposobnost da se seti tog događaja na srceparajući način: „Za dete već opsednuto gubitkom oca, koje živi u strahu, verujući da joj ljubav izmiče, to bi bilo previše bolno za procesuiranje. Ako sam to blokirala, nije čudo.“

U vreme nominacija, O’Nil i njen otac su boravili u Engleskoj, dok je on snimao remek-delo Stenlija Kjubrika „Beri Lindon“, gde je imao glavnu ulogu. Tokom objave nominacija, Rajan je izrazio svoje frustracije medijima, rekavši britanskim novinarima da je njegova ćerka „prirodno lenja“ i da je „preuzela kontrolu nad filmom“. Kada se vratila u SAD za noć Oskara, on nije išao s njom.

„Vraćajući se u SAD za ceremoniju – sama i tužna – osećala sam se kao siroče,“ kasnije je napisala O’Nil, sećajući se same večeri s nekim zadrškama („Mora da sam izgledala veoma ranjivo i sitno“). Međutim, za posmatrače, scena je bila kao iz bajke. U paviljonu Dorothy Chandler na noći Oskara, O’Nil je bila očaravajuća i izgledala je nevino, obučena u prilagođeno odelo (po ugledu na Bjanku Džeger, modela i suprugu Mika Džegera s kojom je njen otac tada imao aferu).

Bila je u konkurenciji sa još jednim dečjim glumcem za nagradu, 15-godišnjom Lindom Bler iz „Isijavanja“, kao i sa svojom koleginicom Kan, Kendi Klark iz „Američkog grafitija“ i Silvijom Sidni iz „Letnjih želja, zimskih snova“. Kada je O’Nil došla da primi trofej, nije pripremila govor; na kraju je izrekla samo jednu frazu: „Sve što zaista želim da zahvalim je mom reditelju, Piteru Bogdanoviću, i mom ocu. Hvala vam.“ Njen deda je potom došao na scenu, brzo zahvalio ljudima u njeno ime, i ispratio je sa scene.

Rajan O’Nil sa ćerkom Tejtum O’Nil Foto: a07 / Zuma Press / Profimedia

Nakon ceremonije, primila je neuobičajeno afirmativan telefonski poziv od svog oca. „Kao da je odjednom uvideo da ima dobit u tome da ima ćerku nagrađenu Oskarom“, rekla je Tejtum, dodajući da cje rutinski nastojao da pripiše sebi zasluge za pobedu.

Njena razmišljanja o osvajanju Oskara su duboko tužna, uključujući tvrdnju da ovo dostignuće nije izazvalo nikakvu „radost od bilo koga ko mi je bio važan… Osećaj koji najviše povezujem sa osvajanjem Oskara je neodoljiva tuga što su me roditelji napustili – oboje, jer je moja majka ćutala – još jednom“, napisala je.

Godine koje su usledile nakon osvajanja Oskara bile su mračne i haotične, obeležene zlostavljanjem i zanemarivanja roditelja. (Ovo je sve po njenoj verziji o dešavanjima; Rajan je mnoge navode o zlostavljanju u knjizi svoje ćerke opisao kao „zlonamerne laži“.) Tejtum se suočila sa teškoćama i pre i posle svog uspeha. Seksualno su je zlostavljali drugi odrasli dok je bila dete i tri puta je pokušala da sebi oduzme život. Ona i njen brat Grifin razvili su ozbiljne probleme zavisnosti. Do danas, njena karijera nikada više nije dostigla visine “Meseca od papira”.

Foto:GoffPhotos.com / Goff Photos / Profimedia

Jedan od zloglasnih užasnih trenutaka bio je kada je Rajan pokušao da zavede svoju kćerku na sahrani svoje dugogodišnje partnerke, glumice iz „Čarlijevih anđela“ Fare Fosit. O’Nil je u to vreme bio u zategnutim odnosima sa svojom kćerkom, i rekao je da je nije prepoznao. Međutim, kasnije su uspeli da poprave svoj odnos. 2020. godine, Tejtum se predozirala i doživela težak moždani udar, jedva preživevši. Rajan je preminuo u decembru 2023. od srca.

Sasvim je moguće da će rekord Tejtum O’Nil ostati neprekinut još 50 godina. Bilo je mlađih nominovanih pre i posle – devetogodišnji Džeki Kuper u filmu „Skippy“ iz 1931; Džastin Henri, osam godina, u filmu „Kramer protiv Kramera“ iz 1978; devetogodišnja Kvavenžane Valis u filmu „Zveri južne divljine“ – ali niko od njih nije pobedio. (Samo je još dvoje dece pobedilo: Ana Pakvin, 11, za film „Klavir“, i Pati Dajk, 16, za film „Čudesni radnik“). Lako je zaboraviti, usred tragedije, nepravde i surove horor priče njenog života, čaroliju koju je O’Nil mogla da stavi na ekran. Bez obzira na sve, „Mesec od papira“ ostaje kao slavlje detetovog izuzetnog talenta. Ali ništa nije moglo biti vredno tog troška.

Bonus video: Gvinet Paltrou – Omražena kraljica Holivuda – od Oskara do reklamiranja vibratora

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar