0
Bez detaljne stručne analize nemoguće je odgovoriti da li se i koliko delovi filma "Dara iz Jasenovca" poklapaju sa scenarijem "Djece Kozare", ukazuju za Nova.rs Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije (FSC) i Saša Radojević, koji je bio u komisiji FCS kada je dodeljen novac za film koji reditelj Lordan Zafranović godinama pokušava da snimi po scenariju Arsena Diklića.
Reditelj Lordan Zafranović je za TV Nova S, povodom polemike koja se razbuktala u srpskoj javnosti, istakao da će na pitanje o „fascinantnim podudarnostima“ odgovor dati pravnici u Srbiji i svim zemljama gde bude emitovan film „Dara iz Jasenovca“ scenarstkinje Nataše Drakulić i reditelja Predraga Gage Antonijevića.
Gordan Matić napominje da je direktor Filmskog centra Srbije postao 2019, a da su za „Daru“ finansijska sredstava odobrena 2018. godine.
– Kad sam ja došao, novac su dobila „Djeca Kozare“. Nisu bile iste komisije koje su čitale scenarije, a nama se podnosi u konkursnoj dokumentaciji garancija da je to originalno delo autora i da su prava na scenario otkupljena. To garantuju producent i scenarista koji ima ugovor sa njima. Da li su oni plagirali jedni druge, ja to ne znam, ali svako ima pravo da potražuje svoja autorska prava u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. Znači, scenario je zaštićen i strana koja je oštetila ovu drugu mora to da mu nadoknadi. Mi se ne bavimo istragama – kaže Matić.
Naglašava da producent mora da garantuje da je regulisao sva prava prema scenaristi koji garantuje da je to njegovo autorsko delo.
– Svako ima prava da potražuje prava nad svojom intelektualnom svojinom, pa tako i gospodin Zafranović, i Arsen Diklić, odnosno njegovi naslednici. Znam da je bila velika galama, da se dizala velika prašina kada sam došao na mesto direktora FCS zašto se sabotiraju „Djeca Kozare“, zašto se ne pomognu, i onda je Komisija pod tim nekim pritiscima odlučila da podrži i taj film. Ali ni Zafranović ni njegov producent nisu imali ništa protiv „Dare iz Jasenovca“. Ne branim nikoga, nego samo govorim šta je bilo. Producenti „Djece Kozare“ i naslednici Arsena Diklića, ako imaju izvorni tekst scenarija ili onaj sa kojim su aplicirali na Konkursu, mogu da dođu u Zavod za intelektualnu svojinu gde je zaštićen film „Dara iz Jasenovca“. Oni imaju pravnike i veštake koji utvrđuju da li je nešto plagijat ili nije. Mi se time ne bavimo. Njihova Komisija ako nešto potvrdi, e onda mi tek možemo da reagujemo.
Teško je izmisliti takve zločine, reč je o istinitim događajima iz ugla dece, smatra Matić:
– Ovo su verovatno istorijske ličnosti i događaji, pa je teško to menjati, ali veštaci mogu da procene da li je ili nije plagijat, to je posao za istražne organe. Gledao sam „Daru“ na projekciji za novinare. Ista je tema ali, po mom mišljenju, ekspozicija je drugačija u prvom činu. Povezuje ih to što je sve prikazano iz ugla deteta, ali u „Djeci Kozare“ je drugačija fizionomija priče, ne gledamo samo iz ugla devojčice, ima više fokulizacija ali nije na meni da otkrivam sadržaj ovog filmskog ostvarenja.
Scenarista, reditelj i filmski kritičar Saša Radojević, koji je takođe gledao „Daru iz Jasenovca“ i čitao scenario „Djece Kozare“, kaže da moraju celovito da se sagledaju oba ostvarenja.
– Ne bih bio spreman da tvrdim da to ima previše veze. Naravno, postoje određene stvari koje su identične, ali kada se radi o jednom događaju koji ima istorijsko utemeljenje, onda je jasno da se određeni motivi ponavljaju. Oko junaka su stvari delikatne i ne bih se u to upuštao, to zahteva detaljnu ekspertizu. Postoji jedan i drugi scenario, odnosno film i scenario, pa tek tada je to nešto što može da bude izrečeno u tom smislu. To što su oba filma iz ugla deteta, to ništa ne mora da znači jer ima mnogo ratnih filmova koji su rađeni na isti način, pa nisu isti. Ne bih ulazio u te filmske teorijske rasprave, teško da imaju mnogo efekta kada je reč o dnevnom izveštavanju. Onda tu može da dođe do gomile nesporazuma ako bih krenuo o tome šta je istorijski događaj a šta razrada – priča Radojević.
Ističe da to nije nešto o čemu može da sudi bez ozbiljnog i detaljnog uvida u oba teksta:
– I sada na osnovu toga i jednog gledanja bilo bi neozbiljno da govorim o nekom preuzimanju. Mislim da je to neka stvar koja ne vodi u dobrom smeru. Ti filmovi će imati samostalne živote. Pretpostavljam da će „Djeca Kozare“ biti realizovana u nekom doglednom periodu i tada ćemo moći da prosudimo koliko ta dva filma imaju direktne veze. Jer, Arsen Diklić, kao iskusan književnik i scenarista, ima svoj prepoznatljiv rukopis, a Nataša Drakulić pripada potpunoj drugačijoj generaciji pisanja scenarija, i u tom smislu su oni potpuno različite persone da bi se to tek tako lako vezalo jedno za drugo.
Na pitanje da li je osetio sličnost onog što je čitao u jednom, a gledao po drugom scenariju, Radojević kaže da nema problem sa tim jer je to domen filmsko-teorijskog stanovišta.
– Jer svaka stvar koja izađe u jednom filmskom žanru mora na neki način da se nadovezuje na ono što je postojalo kao gledalačko iskustvo koje svako od nas stiče godinama. I upravo ti momenti prepoznatljivosti motiva su nešto što gledaoca čine sigurnim prilikom gledanja pojedinih filmova. U tom smislu u „Dari“ ima nekih elemenata koji postoje u tradiciji i jugoslovenskog pratizanskog filma i tradiciji holivudskog filma. Prirodno je što postoji taj element neke prepoznatljivosti i pomoći publici u gledanju filma. I meni to pomaže da se što bolje komunicira sa određenim filmom.
Predrag Gaga Antonijević, reditelj „Dare iz Jasenovca“ juče je za naš portal izjavio da je scenario Nataše Drakulić autentičan, a da je tužio reditelja „Djece Kozare“ Lordana Zafranovića za klevete. Nataša Drakulić nije odgovorila na naše pozive, a kako je u poruci napisala, u prevelikoj je gužvi oko serije „Ubice mog oca 5“.
