1
Kako izgleda jedina sačuvana srpska kruna, napravljena u čuvenoj radionici u Parizu, i kakve su insignije nosili car Dušan ili kralj Milutin publika će moći izbliza da vidi na izložbi u Istorijskom muzeju Srbije.
Izložba „Čekajući stalnu postavku“ biće svečano otvorena u Istorijskom muzeju Srbije 20. aprila, saopšteno je iz ove institucije.
Postavku će u četvrtak u 17 časova svečano otvoriti Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture, kao i sopran Nataša Tasić Knežević, koja će uz klavirsku pratnju Saše Kneževića izvesti kompoziciju „Nimfa“ Petra Krstića.
U godini kada obeležava šest decenija od osnivanja Istorijski muzej Srbije izložbom „Čekajući stalnu postavku“ publici predstavlja najvrednije predmete iz svojih zbirki, koji potiču iz zaostavštine dve novovekovne srpske dinastije – Karađorđević i Obrenović.
U centralnoj i bočnim muzejskim salama biće predstavljeni predmeti koji su pripadali rodonačelnicima dinastija Karađorđević i Obrenović i njihovim naslednicima, dok će u ostatku prostora pred publikom biti artefakti iz perioda prednemanjićkih i nemanjićkih vladara, potom pada srpske srednjovekovne države pod osmansku vlast, kao i iz srpske Despotovine.
Među brojnim originalnim eksponatima, koji će biti dostupni na izložbi, najznačajnije su insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića. I to šar, žezlo, kopča za plašt, krunidbeni plašt od venecijanskog pliša i svile, oivičen hermelinom, i jedina sačuvana srpska kruna, izlivena od gvozdene ručke topa vožda Karađorđa. Sve je to urađeno po nacrtu profesora Mihaila Valtrovića u čuvenoj radionici braće Faliz u Parizu.
Postavku će krasiti i originalna platna iz kičica Arsenija Petrovića, Đorđa Teodorovića, Stevana Todorovića, Uroša Kneževića, Paje Jovanovića, Uroša Predića…
Na izložbi će biti premijerno predstavljene i rekonstrukcije kruna i odeždi srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki, koje su izrađene kako bi se osvežilo kolektivno sećanje na ovaj period srpske istorije, ali i zarad buduće stalne postavke ovog muzeja, s ciljem da se prikaže prošlost ovih prostora od neolita do kraja 20. veka.
Posetioci će moći da vide rekonstrukcije kruna cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića, rad poznatog filigraniste Gorana Ristovića Pokimice, krune carice Jelene, rad vajarke Jasminke Brkanović, i krune Jelene Anđel, u narodu poznatije kao Jelene Anžujske, izrađene u zlatarskoj radionici Marsela i Simona Čivljaka.
Takođe, biće tu i rekonstrukcije odeždi Mihaila Prvog Vojisavljevića, odnosno Milutina i Dragutina iz perioda detinjstva, koje je uradila kostimografkinja Jelena Stokuća sa saradnicima.
Krune su ručno rađene starim tehnikama na osnovu sačuvanih pisanih izvora i fresaka iz manastira Lesnovo, Manasija, Studenica i Sopoćani, uz konsultacije s brojnim stručnjacima.
Svi ti artefakti ne samo da pružaju dragocene podatke o njihovim vlasnicima, našim monarsima, zbog čega predstavljaju bitan izvor za naučne istraživače, već su neprocenjivi i zato što je sačuvan samo mali deo zaostavštine naših monarha prevashodno zbog viševekovne osmanske vladavine, ratova, dinastičkih smena, pljački i razaranja, progona, nebrige…
Izložba će, kako najavljuju iz Istorijskog muzeja Srbije, biti obogaćivana novim rekonstrukcijama kruna i drugih insignija, koje su u procesu izrade. Uskoro će, tako, publika moći da vidi i krune kralja Mihaila Prvog Vojisavljevića, kraljice Simonide, kralja Tvrtka Prvog Kotromanića i despota Đurađa Brankovića.
Autori koncepcije izložbe su Dušica Bojić, Slađana Bojković i Tijana Jovanović Češka, dizajn postavke je osmislila Izabela Martinov Tomović, dok su u pripremi i realizaciji učestvovali kustosi Istorijskog muzeja Srbije.
Bonus video: Petar Drugi, poslednji jugoslovenski kralj