6
Na festivalu Dani katalonskog filma, prvi put održanog u Beogradu krajem oktobra ove godine, publika je imala priliku da se upozna sa stvaralaštvom iz ovog dela sveta. Pored ostvarenja nagrađenih ili nominovanih za priznanje „Gaudi“ katalonske filmske akademije, selekciju je odlikovala i podjednaka zastupljenost autorki i autora. Na festivalu je predstavljeno pet filmova mladih rediteljki, među kojima su Irena Morej, Nurija Himenes i Lusija Alemani.
Sa njima razgovaramo o ženskoj filmskoj perspektivi, prepoznajući univerzalne obrasce koji prate žensko stvaralaštvo svuda.
U poređenju sa stvaralačkim počecima, a imajući u vidu uspehe koji su se u međuvremenu dogodili – kada se osvrnete, kakav je osećaj?
Irene Morej („Sok od lubenice“): Osećam zahvalnost. Radila sam kao fotograf pre premijere „Sok od lubenice“ i uspeh ovog kratkog filma mi je omogućio da započnem rediteljsku karijeru. Bilo je veliko iznenađenje da je toliko putovao svetom i da je došao do tako mnogo ljudi. Za mene, to je dar.
Nurija Himenes („Moja meksička pereca“): Snimila sam svega jedan igrani film i volela bih da snimim bar još jedan. Ali nisam sigurna da će se to dogoditi, pa ne mogu baš da govorim o karijeri. Ako bih uporedila sa počecima nekih stvaralačkih, kreativnih početaka filma “Moja meksička pereca”, koji je počeo pre deset godina, zahvalna sam, iznenađena, srećna i radujem se stvaranju filma jer je to iskustvo bilo neverovatno oplemenjujuće na mnogo načina.
Da li ste ikada osetile drugačije mogućnosti u odnosu na svoje muške kolege?
Irene Morej: Mislim da to ne treba da bude tema, jer brojke su jasne. Rediteljke u Španiji za svoj prvi igrani filma imaju pola budžeta projekata od muških reditelja. I svega 12 odsto filmova režiraju žene. Ponekad i nemamo uvid u mogućnosti koje zbog svog pola propuštamo, jer im jednostavno i nemamo pristup. Srećom, čini mi se da se stvari lagano menjaju.
Lucia Alemani („Nevinost“): U Španiji sada ipak postoji veoma zdrava stvarnost kao rezultat borbe koja je počela pre mnogo godina.
Nuria Himenes: U nekim poslovima u svom životu osećala sam ogromnu razliku kada su u pitanju mogućnosti u odnosu na muškarce, ali ovi poslovi nisu imali veze sa filmom. Dok sam režirala, nisam osećala te razlike. Ipak, kako sam se samofinansirala, ne mogu da govorim u kontekstu budžeta i fondova na taj način.
A vaše junakinje, da li one govore u kontekstu osnaživanja žena?
Irene Morej: Ja to ne mogu reći, ali neke su se žene identifikovale ili povezale sa mojom junakinjom, i mislim da je ta vrsta konekcije i snažna i lepa.
Lusija Alemani: Onog trena kada sam na platnu videla porodicu moje junakinje, koja svoju ćerku ne čuje, koja je pritiska. Čak i to da ona traži dečka prema obrascu svog oca – koji na kraju ipak razbija, jeste bio pokušaj da pošaljem poruku. Ne znam da li sam na kraju postigla da kažem sve što mi je važno, ali ako moj film u ljudima pokrene emocije – i to je dovoljno.
Čini li vam se da su feminističke teme danas manje ili više aktuelne? Deluje da ekonomski razvoj ne podrazumeva nužno i kulturološki ili društveni napredak.
Nurija Himens: Mislim da stiže snažna, mlada i sjajna generacija žena koje pokreću promene i govore o mnogim važnim temama. Volela bih da budem optimistkinja, verujem da se svi zajedno trudimo i da će promene najzad biti vidljive.
Irene Morej: Mislim da su feminističke teme u uzletu, i raznolikost postaje sve važnija. Ipak, čini mi se da ima još puno toga što je važno uraditi. Potrebno nam je više žena na ključnim pozicijama, na mestima moći.
Da li očekujete pomake u nekoj skorijoj budućnosti?
Irene Morej: Nadam se da će polako bivati bolje i da moja generacija može da promeni način na koji sve u industriji sada funkcioniše.
Nurija Himenes: Nemam ideju, ali nadam se da će sve manje i manje biti potrebno govoriti o ovome. To će značiti da smo postigli cilj.
Bonus video: Branislav Lečić se brani – kolege mu okreću leđa