Izložba po dnevniku Ratka Mladića koju Srbija (ne)će da vidi

Kultura 23. avg. 202015:25
Podeli:
Foto:EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

To je deo moje umetničke prakse, gde tretiram različite delove istorije koji nisu prisutni u javnosti, oko kojih je teže uspostaviti društveni konsenzus, kaže za Nova.rs beogradski umetnik Vladimir Miladinović, autor izložbe "Dnevnik", zasnovane na dnevničkim beleškama Ratka Mladića, korišćenim kao dokazni materijal na sudu u Hagu gde je nekadašnji general Vojske Republike Srpske zbog ratnih zločina osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Žalbeni postupak odbrane Ratka Mladića trebalo bi da počne 25. avgusta. Bio je to povod agenciji AFP za tekst o izložbi koji je preneo i zagrebački „Jutarnji list“, uz konstataciju da je u pitanju postavka koju „samo retki u Srbiji žele da vide“. Izložba „Dnevnik“ u beogradskoj galeriji „Eugster Belgrade“ na Vilinim vodama otvorena je početkom juna i trebalo je da traje do kraja jula, ali je produžena i može se pogledati i ovih dana. Šta je Miladinović izložio u galeriji pod nazivom „Dnevnik“?

Vladimir Miladinović „Dnevnik“ Foto:Promo

Mladićev dnevnik pronađen je 2010. godine u Beogradu, kada je tokom pretraga haških istražitelja otkriven lažni zid u jednoj od kuća u kojoj se general skrivao, zajedno sa njegovim beleškama iz ratnih devedesetih godina, audio i video kasetama, fotografijama i dokumentima koji su iskorišćeni kao dokazi pred Međunarodnim tribunalom u Hagu. Taj dnevnik su, pre nego što je mogao da posluži kao dokaz, morali da dešifruju grafolozi i autoritetom kao svedoci stanu iza tvrdnji šta u njemu piše, a svako slovo i linija morali su da budu pretvoreni u kompjuterski tekst i prevedeni na engleski za potrebe Tribunala. Miladinovićev „Dnevnik“ sastoji se od niza precizno iscrtanih stranica dnevnika u formatu prilagođenom za potrebe suda. „U svom radu Miladinović koristi tako prilagođen dokument i pažljivo ispisuje rukom svako slovo, stranu po stranu svih 400 stranica dnevnika. Ovim postupkom pokreće niz pitanja. Od toga šta to određeni materijal čini adekvatnim za pravno-birokratski forum do uloge svedoka eksperta u tom procesu? Koja je uloga umetničke imaginacije u procesima odnošenja prema traumatičnoj prošlosti? Koji su limiti arhiva i arhivske građe koja je već poslužila svojoj svrsi pred sudom?“, navedeno je u najavi izložbe.

– Svaka stranica izvedena je u vidu tuša na papiru i sve to trajalo je, otprilike, četiri godine. Nisu na izložbi prikazani dnevnici Ratka Mladića, nego 400 crteža nastalih na osnovu dnevnika – ističe Miladinović u razgovoru za naš portal.

Vladimir Miladinović Foto:EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

„Njegove liste s Mladićevim zapisima postale su umetnička instalacija, a upravo su predstavljene na izložbi u Beogradu kojoj je cilj propitati kako se društvo suočava s jednim od najmračnijih perioda svoje istorije. Za 39-godišnjeg umetnika ovo je bio performans, čin kojim se sagledava kako se Srbija nosi s ovim vrlo teškim materijalom koji zemlju opterećuje i 25 godina nakon rata“, piše AFP. „Jutarnji list“ podseća da su u pitanju „zapisi čoveka kog je UN-ov čelnik za ljudska prava prozvao ‘personifikacijom Zla’, citirajući agencijski tekst u kom se primećuje da to nisu „ludački zapisi kakve bi čovek očekivao, već uredan sled političkih i vojnih brifinga, koji su gotovo banalni i često ne govore ništa, a govore sve“.

Jedan od zapisa Foto:EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

„Neki su, primjerice, toliko banalni da vojnički jednostavno percipiraju notorne stvari, poput ograničene količine ulja i brašna u lokalnoj pekari. U drugima se pak precizno vodi statistika o broju Srba u različitim bosanskim gradovima, naznaka budućeg etničkog čišćenja Hrvata i Bošnjaka s tih prostora“, prenosi „Jutarnji list“, a kao primer navodi se „komentar iz dnevnika nastao u razgovoru Mladića i Momčila Krajišnika, još jednog osuđenog ratnog zločinca i političkog lidera bosanskih Srba“, koji glasi: „Država nam je na pladnju, samo je moramo uzeti“. „Mladićev stav teško je iščitati iz dnevnika, osim kada koristi termine poput ‘bosanskim Srbima treba zajedništvo, vojna snaga, financije za rat, saveznici…'“, zaključuje se u tekstu.

Sa izložbe Foto:EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

U istom tekstu ocenjuje se da je „zanimljivo, iako ne i neočekivano, izložba privukla znatno veću pažnju međunarodne javnosti nego domaće publike. Možda i zato jer srpska javnost nije spremna na ono što Miladinović želi“. Tekst je i naslovljen sa „Jeziva izložba koju samo rijetki u Srbiji žele vidjeti: Cijelu galeriju oblijepio banalnošću zla“.

– Nemam ja taj utisak. Ta agencijska vest izašla je danas i preneta je šturo. Ovo je polje savremene umetnosti gde ne možemo da očekujemo masovnu posetu. Savremena umetnost radi sve suprotno onome što radi zvanična kultura i ona je na margini društva. Ta galerija ima svoju publiku, a sad je dobila i neku novu. U tom smislu mislim da je izložba uspešna. Galerija radi sredom i subotom i zadovoljan sam time kako teče – kaže Vladimir Miladinović za Nova.rs.

Tabui i nagrade

Vladimir Miladinović već dugi niz godina prati svoju dnevnu rutinu u kojoj je posvećen arhivskom istraživanju tabuiziranih istorijskih perioda oko kojih se teško postiže širi društveni konsenzus. Prenoseći u formu crteža, odnosno verno iscrtavajući prikupljeni materijal u tehnici laviranog tuša, umetnik stvara serije radova kroz koje pokušava i sam da stvori lični odnos naspram ponuđenog materijala. Za svoj rad dobio je više priznanja. Dobitnik je nagrade 53. Oktobarskog salona, kao i glavne nagrade fonda za crtež “Vladimir Veličković”.

Komentari

Vaš komentar