Izložba "Oni koji su otišli" Jovane Tucović biće otvorena sutra, 1. septembra, u 19 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine.  

Serija ovih kombinovanih tehnika/crteža prikazuje različite prostore, enterijere i eksterijere, koji su samo na prvi pogled realistični. Nemaju za cilj opis konkretne arhitekture već njeno korišćenje radi akcentovanja onoga što u njoj nedostaje, kaže autorka.

Tucović navodi da su svi prostori, prikazani u seriji „Oni koji su otišli“, metaforičkog karaktera i njihov realan izgled je uslovljen emocijama po kojima su zapamćeni.

„Kao što se u snovima ne pitamo o verodostojnosti prostorija u kojima se događaji odvijaju, ovi prostori su pre konstrukti uma u kojima se sećanja na realne prostore mešaju sa emocijama koje smo proživeli kada smo u njima boravili i sa sećanjima na ljude sa kojima smo tada bili. Takav prostor – mentalna projekcija, sa svojim čudnim perspektivama i osvetljenjima, kontrastima elemenata i upadljivim ljudskim odsustvom ima za cilj da u posmatraču evocira lične konstrukcije onoga što je ostalo samo u fragmentima sećanja gde se zbiraju viđena mesta, prošlost i samoća“, pojašnjava umetnica.

„Radovi predstavljeni na izložbi pod nazivom ‘Oni koji su otišli’ prizvali su mi u sećanje rečenicu jednog pisca koja glasi: ‘Cinik vidi prazninu; pesnik, sve ono što prazninu ispunjava’. I zaista, ako se radovi Jovane Tucović gledaju hladno i sa distance, u njima se vide samo prazni prostori, bez ljudi, koji isijavaju osećanje tuge i usamljenosti. Ako se, međutim, na ove radove odgovori izvesnim kreativnim uživljavanjem, u njima se, pored tuge i usamljenosti, oseća toplina ljudskog prisustva. Uprkos činjenici da na slikama i crtežima ljudi gotovo nema. Tačnije, upravo zbog toga što ljudi nema, a njihovo odsustvo je umetnički vešto naglašeno, oseća se da su oni tu, u svakom od ovih prizora. Oni su prizvani upravo svojim odsustvom“, naveo je Vojislav Karanović u katalogu izložbe.

On je primetio da je prisustvo ljudi na ovim radovima postignuto na još jedan, izuzetno suptilan način.

„Na prvi pogled, pusti prostori na ovim slikama imaju realne konture. Međutim, ubrzo se otkriva da to nije tako. Poigravajući se svetlom koje obasjava zidove prostorija, stepeništa i stubove koji asociraju na neka minula vremena, prazno gledalište, kao i delove nameštaja, metalne, kamene i staklene površine, Jovana je uspela da stvori utisak da to nisu obrisi realnih prostora. Površine kao da su više obasjane iznutra, dok svetlo treperi ispred njih; linije se na trenutak tanje i gube, a onda ponovo izvijaju. Otuda utisak da ovde nisu date konture realnih i konkretnih prostora nego pre konture naših mentalnih slika tih prostora. Ovi prostori kao da su viđeni, a potom zaboravljeni i kao da su ponovo oživljeni, i delimično preoblikovani, u mašti, sećanju ili snu. Pri čemu, a to je svojevrsna ‘dvostruka ekspozicija’ ovog slikarstva, ti prizori se u samom procesu rada ponovo menjaju i zadobijaju novi oblik, predočen na slikama i crtežima“, istakao je Karanović.

Karanović je konstatovao da se „umetnička avantura Jovane Tucović odvija u prostoru omeđenom brojnim suprotnostima“.

„S jedne strane, imamo puste prostore, bez ljudi, prikazane nijansama hladnih tonova, u prelivima sive, zelene i plave boje, koji bude osećanje usamljenosti. S druge, ona na slikama i crtežima uspeva da stvori efekat toplog ljudskog prisustva. Ove suprotnosti naglašene su i nazivima nekih slika, pa ćemo uz rad ‘Oni koji su otišli’ susresti sliku ‘Oni koji su ostali’. Svetu jave, iz kojih potiču prikazani prostori, suprotstavljen je svet snova i mašte koji kao da polaže više prava na prikazane prizore. Uz mladalački otvorenu razigranost nalazimo duboku zapitanost nad smislom postojanja. Nasuprot stvaralačkoj radosti i predavanju slikarskoj igri, ovi radovi otkrivaju melanholičnu misao o nestalnoj i prolaznoj prirodi sveta i pojava u njemu“, istakao je Vojislav Karanović.

Izložba u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena do 12. septembra.