1
Izložba "Breda Kalef - neuobičajena primadona", autora Dragana Stevovića, u čast našeg čuvenog mecosoprana, otvorena je u Muzeju Narodnog pozorišta.
U postavci su fotografije, plakati, lični predmeti slavne umetnice koji osvetljavaju karijeru primadone na sceni nacionalnog teatra, kao i na gostovanjima u inostranstvu. Otvaranju izložbe prisustvovala je Breda Kalef, a podršku su joj dale i njene koleginice, operske dive Milka Stojanović i Radmila Bakočević.
– Ovo nije priča o karijeri Brede Kalef, već o njenom životu, koji je trebalo prvo preživeti, a onda živeti, živeti i boriti se. I, posle nekoliko godina od debija, izbiti u prvi red solista koji su ovu kuću, u svom zlatnom periodu, proslavili u celom svetu, rekao je Stevović i poklonio je Bredi Kalef buket cveća i uramljen plakat opere Žorža Bizea „Karmen“ kada je debitovala, 28. juna 1960. godine, u Narodnom pozorištu.
A njen život je stvarno posebna priča. Potiče iz jedne od najstarijih jevrejskih porodica koja je iz Španije, preko Soluna, stigla u Beograd, gradu u kojem se rodila 1930. godine. Roditelji su joj dali ime Rahel. Njena baka je posle smrti muža preuzela da vodi posao i postala je prva žena trgovac na Balkanu. Imala je nekoliko sinova, ispričala je jednom prilikom Kalef, i svi su umrli osim njenogo oca koji je posle bolesti i pogrešnog lečenja u Beču ostao nepokretan.
Ali, bio je hrabar, govorila je Breda, i oženio se siromašnom Slovenkom, katolkinjom, koja je prešla u jevrejsku veru. To je tada bio sve jeres, ali oni nisu marili i dobili dve ćerke.
Srećno detinjstvo prekinuo je Drugi svetski rat. Kao izuzetno imućnoj porodici, zapečaćena im je imovina, 25-oro članova familije su stradali kao taoci, a među njima i njeni otac i baba koji su ubijeni u dušegupki. Otac je pre smrti, ispričala je Kalef, zavetovao njenu majku da spasi ćerke. Ona ih je odvela kod župnika Andreja Tumpeja koji im je pomogao i dao nov identitet. Majčino devojačko prezime Ograjnešek a imena je sam izabrao. Tako je ona postala Breda i iz zahvalnosti prema župniku što joj je spasio život, to ime više nije menjala. On ih nije odao nacistima koji su ga mučili da prizna da krije jevrejsku decu, pa je Kalef napisala molbu Muzeju Jad Vašem o njegovim zaslugama koji su mu na osnovu njenog svedočanstva dodelili Medalju pravednika među narodima a u Jerusalimu je zasađeno drvo, simbol života, koje nosi njegovo ime.
Direktor Opere Nikola Mijailović rekao je da je uzbuđen što „kao dete ovog pozorišta“ prisustvuje otvaranju izložbe posvećene Bredi Kalef koja je imala u njegovom detinjstvu i odrastanju veoma veliku ulogu.
– Pored vrhunskog glasa, scenska pojave, harizme, Breda Kalef je imala i prepoznatljivost, a to je ono što krasi samo najveće operske umetnike. Kada čujete njen glas, nemate nijednog trenutka dilemu da li je to, možda, neko drugi. Svojim pevanjem davala je primer čemu bi jedan operski pevač trebalo da stremi i šta treba da dostigne. Poznavanje vokalne tehnike, koja je veoma složena, omogućilo joj je da do kraja karijere zadrži svežinu glasa i ceo registar, uprkos tome što je veoma dugo pevala najteže uloge – istakao je Mijailović.
Šef dirigent Narodnog pozorišta Dejan Savić je rekao da je ova izložba posvećena velikoj umetnici i operskoj zvezdi koja je svesna svoje misije koju je u potpunosti ispunila. Ali, da Breda Kalef iako je suštinska, prava primadona, suviše je skromna za jednu tako fantastičnu karijeru koju je imala.
A njena karijera je impresivna. Uvek je govorila da je pevala od kada zna za sebe. Muzičku akademiju studirala je kod profesorke Ade Poljakove, a završila u klasi profesorke Zlate Đunđenac. Boravila je u Italiji na usavršavanju kod Marije Karbone.
Ostvarila je više od 50 uloga mecosopranskog faha – Karmen („Karmen“), Dalila („Samson i Dalila“), Acučena („Trubadur“), Končakovna („Knez Igor“), Marina („Boris Godunov“), Olga („Evgenije Onjegin“), Lukrecija („Lukrecija“), Ðokonda („Ðokonda“), Šarlota („Verter“)… Sa horom „Braća Baruh“ imala je turneju u 29 gradova Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i nastup u Karnegi holu u Njujorku. Za BBC je snimljeno njeno koncertno izvođenje Borisa Godunova, u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu. Sa Plasidom Domingom nastupala više od 40 puta, jedina je operska umetnica sa prostora bivše Jugoslavije koja se slikom i pričom pominje u njegovoj autobiografskoj knjizi.
Breda Kalef je imala divan brak sa arhitektom Branislavom Simonovićem, koji je takođe studirao Muzičku akademiju, i ponosna je na ćerku Simonidu, koja je za profesiju izabrala novinarstvo, a već dugo godina sa suprugom i decom živi u Torontu.
Kako nikada nije zaboravila da joj je neko pomogao u životu, kao što je to bio župnik Andrej Tumpej, Breda Kalef je osnovala fondaciju koja pomaže mlade operske umetnice, mecosoprane. Ovo priznanje se dodeljuje bijanelano, a ove godine je laureatkinja Aleksandra Angelov kojoj će nagrada biti uručena 23. marta nakon predstave „Orfej i Erudika“ na Velikoj sceni nacionalnog teatra.
Bonus video: Otvaranje 19. Beogradskog festivala igre