0
Književnu studiju Katarine Roringer Vešović "Prizivanje mira u buci sveta", prvu o delu Petera Handkea na srpskom, objavila je izdavačka kuća Arhipelag.
U trenu kad se navršava 60 godina od objavljivanja prve knjige austrijskog romansijera, pesnika i dramskog pisca, kao i nobelovca Petera Handkea pred čitaocima je prva studija o njegovom bogatom opusu na našem jeziku.
Polazište autorke studije „Prizivanje mira u buci sveta“ Katarine Roringer Vešović bilo je da „svi znaju ko je Peter Handke, ali malo ko poznaje njegovo delo“. I u studiji stoga pruža panoramski pogled na celokupan opus nobelovca, na glavne teme, misaone preokupacije i stvaralačke avanture. Handke je pisac, ali i neumorni čitalac i svetski putnik, s širokim krugom interesovanja – od geologije i botanike do Sezanovih slika i romaničkih skulptura, od filmova Džona Forda do Tukididove istoriografije i Novog zaveta. Knjiga je namenjena ljubiteljima književnosti, ali i svima onima koje zanima Handkeovo životno učenje o pisanju kao misiji upoznavanja sebe i sveta.
U prvom planu je Handkeovo prozno delo, a obuhvaćene su i drame, ogledi, teorijski spisi, eseji tematski povezani s Jugoslavijom. Tu su i njegovi filmovi i crteži. Pozivajući se na piščev kredo „Ko kaže da je svet već otkriven?“, autorka poziva čitaoca na otkrivanje slike sveta i tipova ljudi u piščevom fikcionalnom delu, povezuje „avanture unutrašnjeg rasta“ njegovih junaka s učenjem K. G. Junga, a fenomen gubitka sakralnog vremena s teorijom rezonance nemačkog sociologa Hartmuta Roze. Posebnost ove monografije je i u tome što čitalac može da se upozna s važnim Handkeovim delima koja još nisu prevedena u nas, budući da su uključena u tumačenje, najavljuju iz „Arhipelaga“.
Autorka ukazuje i na dublje korene piščeve kritike medija u građanskom ratu u Jugoslaviji, proistekle iz njegovog etičkog i estetskog odnosa prema svetu. Osnovna teza studije postulira da je jedna od glavnih tematskih linija celokupnog Handkeovog opusa težnja ka miru – kao odsustvu rata, i kao harmoniji sa sobom i svetom. Katarina Roringer Vešović analizira piščev samosvojan način da prikaže razgradnju humanističkih vrednosti u zapadnim društvima kasne moderne i njenu prateću tendenciju ka destrukciji i autodestrukciji.
Obiman materijal u studiji podeljen je u tri dela: „Zemlja“, „Podzemlje“ i „Nebo“, koje simbolizuju brojne lajtmotive i teme Handkea, među kojima su hodanje, viteštvo, utopija, ili odnos prema Austriji, Nemačkoj i Srbiji.
– U Handkeovom životu, kao i životu njegovih junaka, osnovu čini avantura hodanja, odnosno otkrivanje sveta na putu, pa i osnovu dela čini oblikovanje doživljaja i saznanja stečenih na putu u reči i slike. U drugom delu knjige, pod nazivom „Podzemlje“, govorim o njemu u dvostrukom smislu. Ono je oličenje životne energije libida; s jedne strane je izvorište plodotvornih formi života, poput stvaralaštva ili stanja mira, a s druge razarajućih formi života, poput nasilja i rata. U odeljku o „nebu“ se argumentuje da je sveto u Handkeovom delu značajno na dva plana: najpre za oživljavanje unutrašnjeg čovekovog života, za ukidanje osećanja izolovanosti i doživljaj zajedništva; takođe za uzvisivanje stvaralaštva, posebno reči, u službu duhu, čiji plodovi čuvaju prošlo, snaže u sadašnjosti i projektuju mir u budućnost – reči su Katarine Roringer Vešović.
Književnica, esejistkinja, književna kritičarka i prevodilac Katarina Roringer Vešović od 1991. živi u Beču, gde je kao pozorišna kritičarka pratila postavke Handkeovih drama tokom tri decenije. Do sada je objavila studije „Ljubav bez svojstava. O odnosu ljubavi i metafore u delu Roberta Muzila“ i „Zemaljsko i nebesko u ljubavi. O delu Dragana Stojanovića“, kao i knjigu drama „Gladijatorske igre“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
