5
Izabela Roselini, zvezda filmova "Plavi somot", "Bele noći" i "Divlji u srcu", model i seks simbol sa velikog ekrana, poslednjih godina živi na farmi, gde snima neobične kratke filmove o seksualnom životu životinja.
Priredio: Matija Jovandić
Izabela Roselini je zaposlena žena. Teško je shvatiti kako model, glumica, spisateljica, stručnjak za ponašanje životinja i farmerka pronalazi toliko vremena da priča o seksu, ali to radi, piše novinar „Gardijana“ Sajmon Hatenstoun i podseća da je ona u poslednjih nekoliko godina snimila brojne filmove o seksualnom životu životinja pod nazivima „Zeleni porno“ i „Zavedi me“. Sada se nada da će ih približiti široj publici, odnosno da će, preciznije rečeno, širu publiku dovesti na svoju farmu. Dok su bioskopi pritisnuti pandemijom, ona emituje serijal sa svoje „Farme Mama“ na Long Ajlendu, u Njujorku, gde živi okružena svojim ovcama, kozama, živinom, patkama i psima. Ta emisija, nazvana „Seks i posledice“, delom je cirkus, a delom predavanje o životinjama.
U serijalima „Zeleni porno“ (Green Porn) i „Zavedi me“ (Seduce Me), Izabela Roselini oblači se u kostime različitih stvorenja da bi nam ispričala kako se one pare. Ona pleše, izaziva i bocka „strep on“ vibratorom da bi sve to ilustrovala.
Ti kratki filmovi su zabavni, poučni i pomalo šašavi, što i liči na Roselinijevu, piše novinar „Gardijana“, odakle prenosimo njegov razgovor sa glumicom, i dodaje da kroz njih „dok učimo o radostima seksa, takođe učimo i o beskrajim mogućnostima da pronalazimo, koristimo, kontrolišemo i ubijamo“.
„Ženka počinje da jede njegovu glavu dok se pari sa njim. Zamislite kako je on razvio svoje telo tako da nervi koji kontrolišu pokrete uz koje prodire u nju više nisu u njegovoj glavi, nego niže, u kičmenoj moždini, tako da ona može da nastavi da mu jede glavu dok se on pari sa njom“, kaže u jednom od tih filmova glumica.
Na tim snimcima, piše novinar, Izabela Roselini govori i o kokoškama koje izbacuju seme ako im se ne dopadne petao, o razigranim delfinima koji istražuju sve otvore, poliandričnim ženkama popića, koje obitavaju sa više mužjaka jer to ima smisla sa „ekonomske“ strane… A to je tek početak. Roselinijeva upoznaje gledaoce sa zmijama sa dva penisa, pacifičkim lososima koji se mreste pre nego što uginu, hermafroditskim glistama i puževima sasvim dovoljnim samima sebi, strateški promiskuitetnim šimpanzama koje se pare sa što je više moguće mužjaka da bi zaštitile svoje bebe od čedomorstva, trutovima koji iskrvare do smrti nakon oplodnje matice.
Kada je pozvao Izabelu Roselini, Hatenstoun ju je zatekao na farmi. Obučena je u crno, sa svojom prepoznatljivom kratkom „piksi“ frizurom, crvenim karminom, velikim žutim naočarima, elegantnu kao uvek, opisuje on i dodaje da ga je iznenadila osmehom, jer se u mlađim danima retko smejala.
Kada je 1982. godine potpisala ekskluzivan ugovor sa „Lankomom“ i postala najplaćeniji model na svetu, kao lice ove kuće predstavljala je ideal – snena, poželjna, nedokučiva. U međuvremenu, likovi koje je igrala u filmovima bili su često previše mučeni (poput zlostavljane pevačice iz noćnog kluba Doroti Valens u Linčovom „Plavom somotu“), previše kul (kao zajedljiva Perdita Durango u „Divljima u srcu“) ili previše sablasni („Smrt postaje ona“) da bi se prirodno smejala.
Izabela Roselini (68), ćerka filmskih legendi Ingmar Bergman i reditelja Roberta Roselinija, odrasla je u Francuskoj i Italiji. Njene roditelje pratili su skandali koliko i glamur – Bergmanova je još bila udata za svog prvog muža kada je rodila Roseliniju sina, Izabelinog starijeg brata. Američki senat proglasio ju je „grešnom pripadnicom kulta slobodne ljubavi“ i potom nije godinama snimala u toj zemlji. Kada je Izabela napunila pet godina, roditelji su joj se razveli i ona se zajedno sa bratom i sestrom bliznakinjom preselila u hotel u Rimu, gde su živeli dve godine i gde su ih roditelji posećivali.
Kada je imala 14 godina, otac joj je kupio knjigu „Prsten kralja Solomona“ Konrada Lorenca, jednog od osnivača škole proučavanja ponašanja životinja.
„Uključila mi se lampica u mozgu i shvatila sam: to želim da radim. Ali me je pomisao da studiram zoologiju ili biologiju plašila. A bila sam lepa, hvala bogu! I zato sam se upustila u porodični posao“, kaže glumica.
Da li je uvek bila svesna da je lepa, pitao ju je novinar. Odgovorila je odrečno, navodeći da je bila bucmasta kad je bila jako mlada, sa deformisanom kičmom, da je operisala skoliozu sa 12 i veći deo vremena naredne dve godine provela u gipsu, pa nije mislila o lepoti nego „bila srećna što uopšte može da hoda“.
Oduševljavala se filmovima, ali se ipak odlučila da bude model.
„Pošto mi je majka bila Ingrid Bergman, a otac Roberto Roselini, plašila sam se toga da postanem glumica i rediteljka“, kaže.
Glumom je počela da se bavi tek u svojim kasnim dvadesetim, a na pitanje da li joj je porodični „pedigre“ više pomagao ili odmagao kaže – i jedno i drugo: „Otvaralo mi je vrata, ali su kritike bile mnogo oštrije“.
Seća se prvih kritika, za „Poljanu“ iz 1979.
„U štampi je pisalo: ‘Izgleda kao njena majka, ali očigledno nije nasledila njen talenat’. To te slomi. Ako to danas kažu, prosto kažeš ‘pa, možda je to i istina’ i ne boli te toliko“, priča glumica.
Priča o tome kako je njena majka osvojila tri Oskara, a ona…
„A ja nisam bila nikada ni nominovana. Ali to me više ne pogađa. To je sjajna stvar u vezi sa zalaskom u godine: stvari koje vas preokupiraju kada ste mladi prestaju da vas preokupiraju. Volela bih da sam osvojila Oskara. Ali, šteta. No, imam šest ovaca, dva psa, dvoje dece“, počinje da se smeje i dodaje da je „više nego zadovoljna“.
Jedno od njenih srenjih imena je Eletra (italijanski za Elektra) i često je govorila da ima nešto od tog kompleksa. Njen prvi muž, ispostavilo se u međuvremenu, imao je kompleks tasta. Udala se za Martina Skorsezea 1979. I razveli su se četiri godine kasnije. Nakon što su se rastali, Skorseze joj je rekao da je počelo da ga opterećuje to da „misli da je u vezi sa Roselinijevom ćerkom“. Porodična istorija ponovila se kada su se ona i Skorseze razvodili. Ona je tada već bila trudna sa drugim muškarcem, nekadašnjim modelom Džonatanom Videmenom. I taj brak trajao je četiti godine.
Bila je potom i šest godina u vezi sa Dejvidom Linčom. Usvojila je 1993. godine, a tada je bila sama, sina Roberta. Tri godine kasnije, na vrhuncu njenog uspeha u svetu modelinga, „Lankom“ ju je otpustio jer je „bila prestara“. Imala je 43 godine.
„Rekli su mi da se advertajzing zasniva na snovima, a žene sanjaju o tome da budu mlade, tako da nisam mogla da predstavljam san“, priča Izabela Roselini.
Kaže da je to nije šokiralo, da je viđala da se to dešavalo modelima, a i njenoj majci na filmu. Dve decenije kasnije, „Lankom“, ovaj put sa ženom na čelu kompanije, izvinio joj se I pozvao je da ponovo bude njihov model, što radi i danas.
„Kultura se promenila. Uticajne žene donose i drugačiji senzibilitet. Muškarci na tim mestima su shvatali šminku ili modu kao instrument za zavođenje, jer je to bilo namenjeno njima. Nisu razumeli da želimo da se šminkamo i oblačimo lepo jer je to igra, jer pričinjava zadovoljstvo“, priča Izabela Roselini i pokazuje masku za lice sa tragovima karmina sa unutrašnje strane.
„Ne želim ja da nosim lepu odeću i karmin da bih se udala. Radim to jer se zbog toga dobro osećam. Singl sam i radim to zbog sebe“, smeje se.
Veruje da danas simbolizuje nešto drugo za „Lankom“.
„Nisam ja tamo samo da bih predstavljala lepotu. Tamo sam da bih predstavljala drugačiji san. Moglo bi se to definisati kao radosnost; život se nastavlja i ima mnoga poglavlja. Mislim da me zato drže tamo“, ocenjuje ona.
Priča i da je, zapravo, zahvalna na tome što su joj dali nogu pre četvrt veka, a da ju je i Holivud na sličan način otpisao. To je, kaže, bio trenutak kada je rešila da se ničega neće plašiti i da će raditi sve što je oduvek htela. Pisala je knjige i scenarija, upisala se na fakultet u svojim pedesetim i završila master iz oblasti proučavanja ponašanja životinja, snimala je filmove iz ličnog zadovoljstva, kupila je farmu, počela da drži predavanja i napravila je „Zeleni porno“, koji se prikazivao na TV Sandensu Roberta Redforda.
Napisala je 2005. godine kratak film o svom ocu „Moj tata ima 100 godina“ i igrala u njemu glavnu ulogu. Njen otac predstavljen je sa ogromnim stomakom, a ona je igrala sve ostale uloge: Čaplina, Hičkoka, svoju majku i mnoge druge.
„Moja sestra bliznakinja bila je uvređena zbog načina na koji sam prikazala tatu. Mislila je da je to ponižavajuće“, kaže glumica.
Ali nju je radovalo to što je, dodaje, otkrila nove stvari o sebi.
„Jedan prijatelj mi je rekao: nisi ti ćerka Ingrid Bergman i Roberta Roselinija, ti si ishod trojke porno zvezde Ćićoline, Žaka Kustoa i Luisa Bunjuela. Jako me je to nasmejalo. Nisam znala da imam tu crtu nadrealizma i komedije u sebi. Verovatno sam zbog toga tako dobro radila sa Linčom“, zaključuje glumica.
Novinar „Gardijana“ primećuje da je njen rad kontrast u odnosu na dela njenog oca – Roselinijevu neorealističku trilogiju („Rim, otvoreni grad“, „Nemačka godine nulte“, „Paisa“), podjednako sumornu i briljantnu.
„Da, moj otac je snimao tako ozbiljne filmove, ali je bio tako zabavan. Baš zabavan. To je bilo neverovatno. Nekada sam morala da izađem iz sobe da bih ponovo došla do daha. A tako i Marti (Skorseze). Marti snima sve te filmove o ljudima koji pucaju i o rasipanju mozgova, ali sedite s njim – mnogo će vas nasmejati. Nekad moram da kažem: ‘Marti, toliko me zasmejavaš, ugušiću se'“, opisuje glumica drugu stranu čuvenih reditelja.
Nasmeje se i kada joj novinar kaže deluje samopouzdanije nego kad je bila mlađa.
„Starenje donosi mnogo radosti. Postanete deblji i izboraniji, a to i nije tako dobro, ali tu je i sloboda koja dolazi sa tim. Sloboda znači: bolje da uradim to što želim sada jer ću uskoro biti mrtva. Tako da mi je ovo poslednja prilika. A tu je i spokoj koji dolazi – imala sam karijeru kakvu sam imala, dobru ili lošu, radila sam najbolje što sam umela, i sad nastavljam sa onim što me zanima“, priča Izabela Roselini.
Spominje i važnost toga da se bude radoznao, da se uvek uče nove stvari.
„Gledala sam prijateljice glumice baš deprimirane time što im čili lepota. Ljudi ih više nisu želeli. I ja sam to osetila. Učenje me je spaslo toga da budem depresivna zbog gubitka lepote. To mi je unelo toliko radosti u život“, navodi ona.
Zahvaljuje se kad joj novinar udeli kompliment da dobro izgleda i kaže da se i sama nekad pogleda u ogledalo i kaže: „Nije loše“.
Izabela Roselini pojavila se 2015. godine u filmu „Džoj“, zajedno sa Dženifer Lorens i Robertom de Nirom. Novinar je pita da li uopšte želi da snima još filmova, jer ima utisak da su joj oni dosadni u poređenju sa svim drugim stvarima što radi.
„Dosadni su! Ne želim da nekoliko dana provedem u onoj prikolici na parkingu kraj puta, čekajući na svojih pet minuta. Dođem kući i ovde je pravi život – prijatelji i životinje i rešavanje problema“.
Priča da je farma raj u odnosu na zagađenost današnje Amerike. Na pitanje kako joj izgleda mogućnost da Donald Tramp bude reizabran za predsednika, odgovara sa: veoma zastrašujuće.
„Uvek sam ispitivala roditelje. Kako je Italija mogla da postane fašistička, kako je Nemačka postala nacistička? Ne želim da Trampa definišem kao fašistu ili nacistu, ali on jeste autoritaran, pretnja po demokratiju“, ocenjuje Izabela Roselini.
Kaže da nije uključena ni u kampanju “Crni životi su važni”, ali da je njen sin crn.
„Poslao mi je snimak koji me je mnogo dirnuo. Ne znam ni sama koliko puta sam rekla svom sinu: ako te policajac zaustavi, odgovori ovako, ne stavljaj ruke u džepove i svakako ga gledaj u oči. Ako si ugrožen, zovi teču, jer je njegov teča, muž moje sestre, advokat. Poslao mi je taj snimak sa svim onim roditeljima koji uče svoju decu isto to i svi su bili crni. Kad mi je poslao snimak, iznenada sam pomislila: o, pa pričaju isto što i ja“.
Roselinijeva priča i da nije sasvim odustala od filmova i TV emisija, delimično i zbog toga što zbog njih mora da izađe među svet.
„Znam da moram da radim sa drugima, jer ne mogu samo da se povučem i radim svoje male avangardne emisije. Moj agent nekad mi kaže: o, Izabela, prestani s tim, to je gubljenje vremena, nema para od toga“, navodi glumica.
Uprkos nazivu „Seks i posledice“, ona insistira na tome da je tema te emisije više od seksa. Objašnjava kako se tu istražuju i sposobnosti životinja da spoznaju svet, budu empatične i altruistične. Zagleda se u novinara i kaže mu: „Vidite, kad kažem ‘spoznavanje sveta’, vi ste zaspali čim ste čuli tu reč. A seks je jednostavan. Uspeva da nasmeje ljude“.
U novoj emisiji, kaže, ima i iznenađenje. „Imam muža!“ Taj muž je, zapravo, velika lutka, slična onima na naduvavanje. I sa njim priča u emisiji. Na pitanje da li je to metafora, odgovara potvrdno.
Uz ogradu da može da zazvuči kao glupost, Hatenstoun kaže glumici da mu ona izgleda zadovoljnije kada je sama, nego kada je bila udata ili u dugim vezama.
„Ne, nije glupost“, kaže ona i vraća ga više od 20 godina unazad, na prelomni trenutak u njenom životu.
„Bila sam sa Dejvidom Linčom i to se završilo (kao da zaboravlja i dve godine dug odnos sa Gerijem Oldmanom koji je usledio), a onda se sa „Lankomom“ završilo i trebalo je da ponovo osmislim svoju karijeru. Imala sam svoje dvoje male dece i jednostavno nije bilo mesta za još jednog momka ili muža. Mislim da ne bih mogla da radim sve ovo što radim da još imam i muža. Muževi zahtevaju vreme“.
Na pitanje koju bi karijeru odabrala da mora da se ograniči samo na jednu, odgovara sa: „Farmu“. Priča da je zove „Farma Mama“ jer na njoj prevlađuje ženski pol.
„Imamo toliko kokošaka, ovaca; 90 odsto pčela su ženke. Ja sam osnovala ovu farmu, a ja sam i mama, i moja ćerka ima dvogodišnjeg sina, a i mnogo drugih mama dolazi na farmu“, objašnjava i dodaje da “možda ima nečega ženskog u gajenju“.
Povremeno, kaže ona, sve to joj izgleda kao raj.
„Ljudi rade smireno, životinje prolaze, tu su žitarice i cveće. Uvek kažem: ako vidim da ovuda hodaju muškarac i žena goli, znaću da sam u Raju“, priča ona.
Pojavila se u toku razgovora i Izabelina ćerka Eletra koja živi odmah pored i radi na farmi. Novinar kaže Roselinijevoj da je divno videti kako crpe toliko zadovoljstva iz sveta. „Svakako da to radim“, kaže ona i zaključuje: „Ne znam da li su to geni, da li sam to ja ili je to život sam. Ali radi“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
