0
Izložba "Iz ženskog ugla", koja se održava od 21. maja do 19. juna u "Karlovačkoj umetničkoj radionici", organizovana je u okviru programskog luka "Heroine". Novi Sad kao evropska prestonica kulture posvećuje ovu postavku damama koje su svojom hrabrošću i raskošnim darom prevazišle tadašnje društvene paradagime i utisnule dubok pečat u umetnosti.
Autorka izložbe, istoričarka umetnosti Jasna Kujundžić Jovanov predstaviće nam sestre Ninković – Milicu Todorović i Anku Anđelković, Nadeždu Petrović, Danicu Jovanović, Milku Marković, Sultanu Cijuk Savić, Dragu Spasić, Maru Bogdanović Rosandić, Zuzanu Medveđovu, Anicu Savić Rebac, Kamilu Ilu Kofler, Zdenku Živković i Ankicu Oprešnik.
– Već duže vreme ženske teme su aktuelne u muzejskim postavkama. U mnogim značajnim muzejskim metropolama, posebno u Evropi, u protekloj deceniji prikazane su izložbe koje umetnost posmatraju kao put ženske emancipacije. Meni je posebno bila zanimljiva izložba „U Minhen!“ prikazana u Lenbahhausu u Minhenu, koja govori o velikoj grupi žena koje su se školovale na Ženskoj slikarskoj akademiji, učestvovale u umetničkom životu bavarske prestonice i ostavile značajan trag u istoriji umetnosti. Od modela, supruge ili muze, one su se pretvorile u protagonistkinje koje su ravnopravno s muškarcima kreirale umetnički identitet sveta u kom su živele. Mene su ta, i još neke izložbe, inspirisale da u našem okruženju pronađem protagonistkinje koje su se na sličan način pozicionirale u srpskoj kulturi – objašnjava za Nova.rs Jasna Kujundžić Jovanov.
Nazivom „Iz ženskog ugla“ nastojala je, kako kaže, da pokaže kako zapravo izgleda put do željenog zanimanja iz ženske perspektive.
– Kakve posledice može da ima sama odluka da se neka žena opredeli za umetnosti, kakve su mogućnosti školovanja i konačno, u kojoj meri i na koji način je žensko stvaralaštvo učestvovalo u kreiranju opštih umetničkih tokova. Pri tom moram da se složim da u umetnosti, posebno likovnoj, postoje „ženski prostori“ ali u isto vreme i da se osvrnem na čestu izjavu mog profesora Lazara Trifunovića kako ne postoji „ženska umetnost“, već je žensko i muško stvaralaštvo ravnopravno, dakle, umetnost ili postoji ili ne postoji.
U odabiru žena za ovu izložbu, Jasna Kujundžić Jovanov se rukovodila ličnim interesovanjima.
– Kao istoričarka umetnosti istraživala sam život i rad Danice Jovanović i Nadežde Petrović, a Ankica Oprešnik mi je izuzetno draga i kao slikarka i kao grafičarka. S druge strane, tokom rada u Galeriji Matice srpske upoznala sam aktivnosti kopistkinje Zdenke Živković i divila sam se njenoj veštini, a kada je reč o Zuski Medveđovoj bilo mi je krivo što je jedna tako kompleksna umetnička ličnost po kojoj je i galerija u Bačkom Petrovcu dobula ime, ipak ostala negde na margini. Slično je i s Marom Rosandić koja je tek nedavno dobila značajnije tumačenje, dok je Ila Kofler za srpsku javnost ostala potpuno nepoznata uprkos svetskoj slavi koju je stekla na planu animalističke fotografije. Na primeru Anice Savić Rebac mogla sam da pokažem sve teškoće da ženski intelekt stekne društveno priznanje, dok su sestre Ninković, Milica Todorović i Anka Anđelković, primer nemogućnosti društvenog aktivizma u srpskoj sredini u drugoj polovini prošlog veka. Posebnu grupu čine glumica i rediteljka, prva u srpskom pozorištu, Milka Marković, zatim Sultana Cijuk Savić, operska primadona evropskog formata a nedovoljno istražena kod nas, kao i operska pevačica i glumica Draga Spasić, koju Novosađani često nazivaju Drago Spasić. Dakle, podrazumeva se da je reč o muškarcu.
U pripremanju materijala došlo je, nastavlja autorka, do malih pomaka u saznanjima o nekima od junakinja izložbe, do otkrića nepoznatih fotografija ili preciznijeg datovanja postojećih.
– Dobili smo skenove dokumenata o Sultani Cijuk Savić iz arhiva Bečkog konzervatorijuma, iz Vršačkog arhiva, nove detalje iz biografije Danice Jovanović mada sam mislila da više nije moguće otkriti nešto novo, arhivski materijal o Zuski Medveđovoj iz praške Umetničke akademije i konačno, predstavljano jedno novo ime, a to je Kamila Ila Kofler, s kojom će se naša javnost značajnije upoznati iduće godine na izložbi u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti – priča Jasna Kujundžić Jovanov.
Naša sagovornica smatra da ove žene nisu ostale u senci istorije, ali su se odvažila da izađu iz senke koju im je nametnulo društvo.
– Iskoračile su iz uloge supruge, majke, domaćice, nisu se zadovoljile uobičajenim ženskim zanimanjima učiteljice, koja se po pravilu nije udavala, ili ženskim zanatom poput švalje, modistkinje i slično.
Izložba je, otkriva nam Kujundžić Jovanov, koncipirana kao scenografija u kojoj je svaka protagonistkinja dobila jedan segment u kojem je prikazana njena ličnost i umetnički rad.
– Zavisno od prirode ličnosti i zanimanja svake od njih, reprodukovana su umetnička dela, arhivski materijal, fotografije, plakati i slično. Možda to ne deluje baš spektakularno kada se tako kaže, ali kada preraste u vizuelnu celinu sve zajedno deluje veoma moćno. Izložbu prati i katalog koji će dopuniti sliku o svakoj od protagonistkinja.
Bonus video: Žanka Stokić
