Otvaranje izložbe "Svesno napustanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić" 10. juna u muzeju Casa dell'Art Brut u Italiji zaista je prevazišlo moja očekivanja, kaže za Nova.rs Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti i jedna od kustoskinja postavke.
Piše: Nikola Marković
Na poziv muzeja Casa dell’Art Brut u Italiji, Muzej naivne i marginalne umetnosti organizovao je u ovoj instituciji izložbu „Svesno napustanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić“, posvećenu dvojici najznačajnijih predstavnika art brut umetnosti Srbije. Ovaj događaj privukao je veliku pažnju italijanske stručne javnosti i zaljubljenika u umetnost, ali je istovremeno bio i povod za susrete velikog broja zvaničnika i diplomata iz dve zemlje. Jedna od najvećih zasluga za realizaciju ovog zahtevnog projekta pripada dr Ivani Bašičević Antić, direktorki Muzeja naivne i marginalne umetnosti, koja je bila i članica kustoskog tima izložbe.
Kako ste inicijalno stupili u kontakt sa ljudima iz muzeja Casa dell’Art Brut, da li vas je iznenadilo njihovo interesovanje za izložbe o Iliji Bosilju i Savi Sekuliću?
– Posebno je lep osećaj što mogu da vam dam sledeći odgovor: kontakt su započeli predstavnici muzeja Casa dell’Art Brut i kada sam obišla njihov muzej shvatila sam da njihovo interesovanje u stvari nije neobično. Taj je muzej jedna izuzetno ozbiljna i istraživačka i izložbena institucija, pri čemu je kolekcija fondacije koja upravlja muzejem jedna od značajnijih kolekcija savremene umetnosti i broji preko 30.000 umetničkih radova. Izlaganjem dva međunarodno priznata autora, kao što su Ilija Bosilj i Sava Sekulić, ovaj je muzej nastavio sprovođenje vizije osnivača da to bude referentna tačka i sinonim profesionalnog pristupa poslu.
Kakvi su vam utisci sa otvaranja izložbe, odnosno o samom Muzeju i postavci na licu mesta?
– Otvaranje izložbe 10. juna zaista je prevazišlo moja očekivanja, a vidim da utiske dele i predstavnici Ministarstva kulture koji su učestvovali u samom programu otvaranja, kao i tim muzeja MNMU. Zgrada u kojoj se muzej nalazi je zaštićen istorijski objekat. Svaka postavka je izazov u takvim prostorima, ali se ispostavilo da je u ovom slučaju zaista izložba odlično zaživela. Najjači utisak mi je ostavio i dalje red posetilaca koji čekaju da uđu na izložbu.
Da li ste imali prilike da razgovarate o samom tretmanu art brut umetnosti u Italiji odnosno institucionalnoj podršci ovakvim pravcima umetničkog stvaranja? Gde smo tu u odnosu na Italiju?
– Jesmo, o tome smo diskutovali dosta. U tom je smislu važna i izuzetno dalekosežna ideja gospodina Fabia Ceia da muzej postane i istraživački centar sa bogatom bibliotekom iz domena art brut umetnosti. Istraživači, studenti, svi su pozvani da dođu i rade istraživanje, čiji rezultati bi takođe doprinosili naučnoj obradi autora i opusa definisanih u okviru art bruta. Mi smo tu zapravo po mogućnostima dosta blizu, jer MNMU poseduje takođe izuzetno bogatu biblioteku, a posebno ako se ima u vidu da su biblioteka i arhiva Oto Bihalji-Merina sastavni deo muzeja. Mi upravo radimo na stručnoj obradi arhiva Oto Bihaljija i pronalazimo zaista dragocenu građu.
Upravo ova izložba dobar je primer kulturne diplomatije i dometa umetnosti i van njene “čisto umetničke” sfere. Kako u tom smislu razmišljate o vašem radu u Muzeju naivne i marginalne umetnosti? Koji su potencijali i planovi za eventualna dalja internacionalna umrežavanja, a u svrhu promocije domaće art brut scene?
– Zanimljivo je da je zapravo nekad ta, da se ponovo vratim na žanrovske odrednice, naivna umetnost, a evo danas art brut, jedan od domena u kojima su naši autori visoko priznati u svetu. Ta činjenica postaje zapravo instrument kulturne diplomatije. U tom smislu čak je lakše realizovati izložbeni veoma bogat program van zemlje nego u drugim institucijama kulture u zemlji, što je recimo indikativan podatak o našoj kulturnoj sceni. U jednom sam periodu čak smatrala da je imperativ snažnija prisutnost na našoj umetničkoj sceni.
Šta nas u narednom periodu očekuje na programu MNMU, koje projekte i izložbe biste izdvojili?
– Krajem godine planiram da dovedemo jednu od najznačajnijih art brut kolekcija Zapadne Evrope kod nas u muzejske prostore i u Beogradu i u Jagodini, upravo u duhu gore navedene ideje šta nam je imperativ, koja je značajna ne samo brojem radova nego i strukturom s obzirom da je nastala višedecenijskim odabirom i okupila radove predstavnika onog što čini osnovu art bruta Zapadne Evrope. Pored niza drugih važnih projekata, kao možda stručno najznačajniji, izdvojila bih izložbu koju spremamo sa Muzejem savremene umetnosti iz Beograda, kojom ćemo obeležiti 120 godina rođenja Oto Bihalji-Merina a koja će se realizovati istovremeno u oba muzeja u drugoj polovini 2024. godine.
Bonus video: Milena Pavlović Barili
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar