7
U četiri ujutru ispred naše zgrade bilo je 28 stepeni. Seo sam u kola i vozio se pola sata, parkirao se blizu reke. Dunav je bio širok i miran, vazduh je već bio lepljiv, a drug me je čekao pored svog čamca.
Došao sam da mu pomognem da povlačimo njegove mreže, proveravamo zamke i da obavimo još razna njegova ribarska posla, pošto je on slomio ruku. Bio sam ubeđen da sam mu rekao da je i meni slomljena ruka, ali sam se prevario. Kaže pa što mi nisi rekao, i kaže da nisam normalan, i još mi je desna slomljena, i još smrdim na rakiju. Kažem da sam juče bio na dečjem rođendanu gde se stvar otela kontroli, a za ruke mu kažem da imamo dve, kao i on kad je sam. Rekao mi je daj bože da preživimo sve rođendane, što sam ja nagradio aplauzom.
Sunce je počelo da izlazi pa smo malo to gledali i pušili, a onda smo krenuli. Dosta puta sam mu pomagao pa nije bilo potrebe mnogo da pričamo, skoro da uopšte nismo ni pričali, osim dva puta. Dva puta smo povlačili mrežu. To je mreža s tegovima, kojom se napravi poprečni presek dela toka reke, i vuče se, i skupljaju se ribe koje se toj konstrukciji nađu na putu. S jedne strane mreža se drži na velikoj bovi a s druge na čamcu, u rukama ribara, u desnoj ruci, i prelazi mu preko kažiprsta, dok njegov pomoćnik lagano vesla. Tad smo prvi put razgovarali, rekao mi je da je od svih alata koje ima najvažniji taj kažiprst. Od onoliko puta u ribarenju tek sad je našao da mi kaže tako lepu stvar. Onda mi je objašnjavao i pokazivao tačno šta se sve radi tim kažiprstom, imao sam direktan prenos sa njegovog kažiprsta. Govorio mi je koja riba se uhvatila u mrežu, govorio je evo ga somče, pa šaranče, pa ovo nemam pojma šta je samo da mi ne pocepa mrežu, uh kad bi ovo bio smuđ, i takve stvari. Govorio mi je zašto šta radi, kad više povlači, kad manje i zašto je to tako. Posle nekog vremena ja ga više nisam slušao, nego sam ga gledao. Reči nisu služile meni, nego njemu, da može skroz da se unese u taj ples sa rekom i ribama. Ja sam bio tu da veslam i da gledam. Kad se ples približio kraju rekao sam da izgleda kao da pleše s rekom i ribama a on me je zamolio da ne napišem pesmu o tome, što ja evo i ne radim.
Onda smo vadili mrežu i ribu u njoj. Nisam brojao ali bilo je i somče i šaranče i smuđ. Ribe smo puštali u čuvarku pa smo složili mreže. Sunce je več odskočilo, peklo je, ko zna koliko stepeni je bilo. Izvadio je hladno pivo iz frižidera pa smo pili, pušili i gledali neke ptice kako se svađaju. E onda smo krenuliu da proveravamo zamke, pa opet krenuo da priča. Zašto je koja kakvog oblika i baš tako okrenuta, zašto stoji baš na tom mestu a ne tri metra dalje gde bi je svako stavio. Odgovor na pitanje zašto baš tu glasi zato da bi bila puna. i bile su pune, pa ih nismo praznili, nego smo ih vukli do njegovog splava kao čuvarke. Na splavu smo sve izneli iz čamca, on mi je spakovao tri smuđa, kucnuli smo se gipsevima na rukama i ja sam otišao kući da ih hitno stavim u rernu.
Za 45 minujta, tri smuđa su se pušila pored hladne krpompir salate, između dve čaše s hladnim vinom i jedne sa sokom
