Za doručak nije bilo ništa. Bilo je da mora da se ustane da se radi, kasno smo ustali, nije bilo vremena ni za šta, osim da se osposobimo za posao. Osposobili smo se, svako za svojim kompjuterom, patili smo i bili produktivni. Bili smo gladni ali smo ćutali, nismo pominjali glad, jer nije bilo svrhe, glad je bila tu, lebdela nam je iznad glava, živela je u našim telima, u svakoj ćeliji, divljala je u paralelnom univerzumu naših duša koje su bile na poslu.