7
Tri decenije nakon što je ranjen u Sarajevu, dok je radio kao prevodilac Crvenog krsta, Ivan Lalić, dramaturg i pisac, napisao je u Nedeljniku tekst o tom tragičnom danu, protkan zamišljenim razgovorom sa Ratkom Mladićem.
Lalić je za novi broj Nedeljnika opisao događaj na Vratniku 18. maja 1992, u kojem je poginuo njegov kolega Frederik.
„Pogledao sam levo ka Lapišnici. Pomislio – ‘al’ smo na izvolte, neće valjda’. Mi smo Crveni krst. Ženevska konvencija i to. Sledećeg sekunda je stigao demanti. Raspalilo je po nama žestoko. Ništa nisam video pred očima. Hvala, humana braćo. Trenutak pre nego što sam izgubio svest, pomislio sam – ‘e, jebi ga, sad ću da umrem ovako mlad, baš glupo’. Imao sam 26 godina. U tom limbu između života i smrti, desio se moj prvi razgovor sa Ratkom. Pitao sam ga – a što mene, brate Ratko? I ti si nekad voleo Jugoslaviju ko što je ja i dalje volim. Zar si baš morao ovoliko da me klepiš?“, napisao je Lalić.
On se u tekstu u Nedeljniku seća i Redžada Čatića, uglednog sarajevskog farmaceuta, koji mu je spasao život.
„Iz glave mi je virio metalni komad granate, a noga je bila izrešetana šrapnelima. Dvadeset tri godine kasnije, zaista smo se sreli i upoznali. Stajali smo tu, na istom mestu. I plakali kao kiša.“
Lalić u eseju u Nedeljniku kaže da nema nikakvog razloga za „skromnu proslavu jubileja“, jer se stvari od tog maja 1992. nisu pomakle.
„Živimo u istim rovovima, iako ovi današnji nisu zemljani. Znam da sam nezgodni svedok strašnih zločina i nosim neku vrstu odgovornosti.“
I zaključuje:
„Čestitam ti, Ratko. Pobedio si opet. Murali sa tvojim likom i nedelom me gledaju sa beogradskih fasada kao nikada pre. Ti si kao obrnuti Če Gevara ili Sava Kovačević. Ti si marketinški proizvod Službe. Sjajna personifikacija harmonije hiberniranog zla koje nam se servira od Osme sednice naovamo“.
Bonus video – Ivan Lalić: Onaj momak što je izvukao kablove RTS – takvi nam trebaju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare