Čim smo dobili dozvolu da možemo slobodno da se krećemo, nakon dva i po meseca vanrednog stanja zbog koronavirusa, okupili smo se i nastavili tamo gde smo stali, sa još više elana i sa nekim novim idejama, kaže za Nova.rs Beograđanin Ivan Kovačević, član Barcelona Gipsy (Klezmer) Balkan Orchestra (BGKO).

Barcelona Gypsy Klezmer Orchestra osnovan je 2012. godine u Španiji, kada se 11 muzičara okupilo u glavnom katalonskom gradu da proslavi Međunarodni dan Roma. Tri godine kasnije su u ime benda koji spaja više muzičkih žanrova reč „klezmer“ zamenili rečju Balkan, da bi više naglasili primese etno muzike sa ovih prostora. Vremenom su postali velika koncertna atrakcija, o čemu može da posvedoči i publika u Srbiji. Koncertima ovog benda u Beogradu, u Kolarčevoj zadužbini i Sava centru, posebno se radovao kontrabasista Ivan Kovačević, jer je to njegov rodni grad. Bendu se u međuvremenu priključila nova pevačica, snimaju šesti album, a nedavno su ponovo počeli sa koncertima.

– U prelepom atrijumu tvrđave Monžuik (Castell de Montjuïc) u Barseloni 12. jula smo održali i prvi koncert. Zbog mera koje su još uvek na snazi, broj ulaznica je bio ograničen na 400. Svi posetioci su evidentirani, svakom je proveravana temperatura, maske su bile obavezne… kao na filmu. A onda je nastalo ludilo. Bilo je fenomenalno, emocije su prštale – priča Ivan Kovačević, koji je još uvek pod utiskom tog događaja jer su posle pet meseci svirali u svom gradu.

Gde ste se zatekli kada je proglašena pandemija?

– Bili smo na turneji po Italiji. Nov repertoar pripreman mesecima, nova pevačica, novi izazovi, nova era… I onda pandemija … Presekla nas je u poletanju. Održali smo osam fantastičnih koncerta, ostali su otkazani… Kao i svi, nismo znali šta se događa, potpuno smo bili zatečeni, nespremni na dane koji su pred nama. To nas je prisililo da se svako povuče u svoje gnezdo, među svoja četiri zida. Vreme je bilo paralizovano i svako od nas je to iskoristio na svoj način. Moja lična borba protiv situacije je bila kao i uvek – rad, stvaranje, vežbanje, istraživanje. Shvatio sam to kao momenat koji mogu da iskoristim za sebe i radim stvari za koje nikada nisam imao vremena… Pokazalo se da je priča bila slična sa svim članovima benda jer kada smo se okupili, videlo se da smo se spremali za ono što nas čeka.

Šta je sve to?

– Pre svega, snimanje novog albuma, koje je bilo planirano za sredinu maja. Veoma smo srećni što smo sada ušli u studio. To je sada ono što nam okupira ceo život i što nas štiti od ludila koje se događa i dalje. Ovo je naš šesti album i svaki je korak više od prethodnog na svim nivoima… Iskustvo se gomila, ideje su nepresušne, znanje raste… Mislim da je to ono što će i publika moći uskoro da čuje i razume.

Kod vas se ističe originalnost u izvođenju i neverovatna strast na sceni.

– Mi smo muzičari koji potičemo iz zemalja sa različitim senzibilitetom i svako od nas ima specifičan pristup u izvođenju jer su nam i muzički bekgraundi različiti. Volimo da eksperimentišemo, istražujemo. Ove godine smo uradili jednu pesmu sa Božom Vrećom, gde smo na muzičkom nivou napravili spone koje mislim da će publika umeti da ceni. Imamo iskonsku potrebu za konstantnim stvaranjem.

Poznati ste po veoma bliskom kontaktu sa publikom.

– San svakog umetnika je da u drugima probudi emocije za koje možda nisu ni znali da su tu… To je ono što nas hrani i što će uvek biti prioritet. Zato nam najviše nedostaje kontakt sa publikom, njihova radost, ples, sjaj u očima i osmeh na licu. U ovom momentu koncerti se zakazuju i otkazuju kao od šale, čekamo kao i svi. Ako sve bude išlo po planu, prvi koncerti sa novim materijalom će se odigrati krajem oktobra i početkom novembra, gde turneja, posle Sofije, Soluna i Istanbula, stiže u Srbiju. Nadamo se da će nas Beograd i svi srpski gradovi dočekati onako kao što je uvek i bilo – punog srca i otvorenih ruku!

Kako je prihvaćena nova pevačica benda?

– Margerita Abita (27) se savršeno uklopila u našu porodicu. Unela nam je mladost, snagu, želju za radom. Njena energija i svetlost su upravo ono što nam je bilo potrebno u ovom vremenu nesigurnosti i neizvesnosti… Odrasla je u Levancu, na Siciliji, i interesantno je da je pratila naš rad odavno, čak je i obrađivala neke naše pesme sa svojim bendom u Milanu, u kome je provela neko vreme pre nego što je, igrom slučaja, stigla u Barselonu. Reakcija publike na dva spota koja smo sa njom snimili od kraja prošle godine i njena prva turneja koja je nesrećno prekinuta zbog pandemije, dokaz su da energija benda ostaje ista. I da je ono što radimo odavno prestalo da bude stvar individue.

Šta ste naučili u periodu izolacije?

– Da vreme tretiramo na drugi način i da problemi sa kojima smo se nekada borili i nisu bili neki ozbiljni. I da smo i dalje povlašćeni da radimo ono za šta smo spremni sve da žrtvujemo. Naš zadatak je, kada sve ovo prođe, da na nivou na kome možemo, podignemo mostove koji su srušeni između ljudi, njihovih običaja, religija, načina života a sada i njihovog straha od svega nepoznatog. Neki nov izazov, za koji se i dalje pripremamo….