0
Živimo u vremenu koje čini toliko nadražaja čulu vida, da je zaustavljanje posmatrača šokom uspeh, a to je dobra pozicija za umetnika, kaže za Nova.rs Ivan Jeremić.
Piše: Nikola Marković
Izložba „(Sa)vremenost kamena“ autora dr Rajke Bošković u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je septembra ove godine, a na njoj je izloženo pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – nastalih u poslednjih nekoliko decenija. Na ovoj izložbi zastupljen je i umetnik Ivan Jeremić, koji izlaže šest radova iz svog poslednjeg ciklusa vezanog za doktorski umetnički projekat „Čovek u eri transhumanizma i novih medija“. Kako pojašnjava, radovi su odabrani u saradnji sa kustoskinjom MSUB i autorkom izložbe dr Rajkom Bošković, pa su prilikom izbora radova vodili računa i o konceptu izložbe.
Ovim povodom razgovaramo sa Ivanom Jeremićem o izložbi, ali i njegovom celokupnom stvaralaštvu i umetničkim pogledima.
Kako vidite temu izložbe „(Sa)vremenost kamena“ – njegovo mesto u vremenu i u savremenom dobu, u kontekstu umetničke scene i stvaralaštva?
– Tema izložbe teži ka suštinskim pitanjima, jer povezuje sve aspekte humanističke problematike današnjice. Moje mišljenje je da je umetnost namerno skrajnuta i da je izgubila svoju poziciju u društvu, kao i da su prethodna saznanja i radovi umetnika uglavnom zloupotrebljeni u svrhu novca.
Kamen nikada nije izgubio svoju aktuelnost, pitanje je samo da li je autor uspešno preveo vreme u kome umetničko delo nastaje ili nije. Takođe, poetika u sebi mora imati humanističke elemente kako bi rad postao deo kritičkog konteksta vremena u kojem nastaje. Ne postoji materijal koji ne može da protumači vreme, samo autor. Neki materijali su kompatibilni vremenu, i lako se prepoznaju. To je prečica, pa je i publika koja prati nove medije šira i to je prednost za autora.
Kamen ima svoje mesto u savremenom dobu i na umetničkoj sceni, i to je za mene dobra pozicija iz koje stvaram.
U citatu povodom izložbe „(Sa)vremenost kamena“, kažete da „kamen ima subverzibvno dejstvo na posmatrača u eri transhumanizma i novih medija“. Kako vidite taj uslovno rečeno preokret, da kamen koji smatramo „tradicionalnim“ materijalom bude subverzivan? Da li su novi mediji baš toliko preuzeli primat na umetničkoj sceni?
– I tu poziciju vidim kao subverzivnu, naime većina čovečanstva u odnosu na koje se mi kao civilizacija i društvo određujemo, živi u tehnološkoj perverziji mogućnosti na koje sve načine novi mediji mogu zaokupiti, preokrenuti, formirati mišljenje i zloupotrebiti nagone. Prosečan čovek, osim što ima deformisanu pažnju, takođe je jedino naviknut na rukopis novih medija. Takva devijacija koja ima i naučna utemeljenja u Filozofiji medija i medijskoj pismenosti kao jedinom odgovoru, otvara vrata humanističkog potencijala kamena kao umetničkog materijala. Šok, najčešći utisak i dejstvo kamena na posmatrača današnjice, jeste šok koji zaustavlja publiku. Živimo u vremenu koje čini toliko nadražaja čulu vida, da je zaustavljanje posmatrača šokom uspeh. To je dobra pozicija za umetnika.
Kakvo dejstvo kamen ima na vas lično kao posmatrača, koji ovom materijalu pristupa na drugi način od ljudi koji se ne bave njegovom obradom?
– Kao autoru, kamen je za mene intuitivna spoznaja mojih stvaralačkih težnji. U svojoj tehnici nužno ima fazu raslojavanja, oduzimanja koje je apsolutno kompatibilno mom senzibilitetu, kao i komunikaciji sa nesvesnim delom, iz koga se trudim da crpim raznim postupcima, prepoznajući hibridne elemente koje smatram posledicom novih medija.
Kamen važi za materijal koji nije jednostavan za obradu, koji zahteva vreme i strpljenje. Koliko vam je važan sam proces koji traje, od početne ideje do konačne realizacije, od nečega što imate u glavi do obrađenog materijala?
– Sam proces stvaranja se menjao. Prolazio sam razne faze i još uvek ih prolazim. Ja se menjam i odnos prema kamenu se menja osim što je on i dalje tu – to je isto. Samo sazrevanje forme je proces koji se odvija u glavi, a u postupku realizacije uživam i on je za mene oslobađajući. Nemam takva iskustva sa drugim materijalima. Sam proizvod rada u ovom materijalu je sreća iz koje nastaju nova nadovezana nadahnuća. Drago mi je da se, i u trenucima kada nisam uspevao da stvaram, ta nit nikada nije prekinula.
Bonus video: Luvr, najposećeniji muzej
