1
Knjiga se od filma razlikuje kao što se većina književnih predložaka razlikuje od filmova, mnogo je dublji, sadržajniji, introspektivniji i mnogima koji su gledali film pomoći će da ga bolje razumeju, kaže za Nova.rs Ivan Bevc iz Booke, izdavačke kuće koja je na srpskom objavila roman "Beti Blu" Filipa Džijana.
Posle skoro 40 godina od kultnog ostvarenja “Beti Blu” napokon je na srpski jezik prevedena knjiga “37°2 le matin” francuskog pisca Filipa Džijana po kojoj je snimljen čuveni film reditelja Žana Žaka Beneksa, sa Beatris Dal i “Žan-Ug Angladom. Knjiga je objavljena u izdanju Booke, i zove se kao i film – “Beti Blu”.
Ivan Bevc, vlasnik i urednik Booke, kaže za Nova.rs kaže da mu nije jasno zašto taj roman nije ranije preveden kod nas.
– Eto, ispravljamo tu nepravdu. Roman “Beti Blu” je klasik savremene francuske književnosti, dugo nam je stajao na listi želja, ali je uvek bilo nešto preče, novije, pa smo na kraju presekli i rešili da ga objavimo jer je važan za razumevanje moderne literature ovog velikog jezika. Uz film “Veliko plavetnilo” to je svakako bio ključni naslov francuskog filma tokom mog odrastanja. Od filma “Beti Blu” knjiga se razlikuje kao što se većina književnih predložaka razlikuje od filmova, mnogo je dublji, sadržajniji, introspektivniji i mnogima koji su gledali film pomoći će da ga bolje razumeju – zaključuje Bevc.
Filip Džijan je poznati francuski pisac, rođen 1949. godine u Parizu. Svojim specifičnim stilom pisanja i inovativnim pristupom, Džijan je postao istaknuta figura u modernoj francuskoj književnosti. Njegov stil pisanja često se opisuje kao brutalan i poetičan, sa velikim fokusom na unutrašnje živote njegovih likova. Njegova dela često istražuju teme poput ljubavi, gubitka i egzistencijalne krize. Među kasnijim radovima ističu se romani kao što su „Impardonnables“ (2009), koji je takođe adaptiran u film, i „Oh…“ (2012), koji je adaptiran u film „Elle“ režisera Pola Verhovena, osvojivši Zlatni globus za najbolji strani film.
Ali da se vratimo na njegovo najpoznatije delo po kojem je snimljen klasik iz osamdesetih. Kako da ne bude poseban film koji je ljubavni, uvrnut, evropski, pa još francuski, sa preslatkom Beatris Dal i sa divnom i setnom muzikom na klaviru i saksofonu. Neobična ljubavna priča Beti i Zorga pravi je užitak za sve one koji ne vole klasične zaplete, već malo pomerenije stvari, ali da budu lepe i sa stilom. “Beti Blu” sve to pruža, on je još i komedija, ali i tragedija u isto vreme, propraćena predivnim slikama i prizorima malih priobalnih francuskih gradića.
Aleksandar S. Janković, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i filmski kritičar, kaže za Nova.rs da je „Beti Blu“ gledao u “formativnim tinejdžerskim godinama kada je gradio svoj filmski i muzički ukus”.
– Išao je zajedno sa Vendersovim „Pariz Teksasom“ sa nekim začuđujućim preklapanjima. Prvo imate oštećene glavne likove, jedan je katatoničan, drugi šizofren. Po oba protagonista kraj njihovih avantura nije najsrećnija okolnost, i u oba filma ikonička muzika je svet za sebe. Uvod u Beneksov bizaran svet „cinema du look-a“ sam doživeo u filmovima „Diva“ i „Mesec u slivniku“, ali kada ste tinejdžer, bizarnosti doživljavate kao način da se razlikujete od svojih vršnjaka.
Janković dodaje da je ”Beti Blu” kultni film “sigurno između ostalog i zbog savršene nesavršenosti glavne glumice”.
– Putenost Beatris Dal, šarm Žana Uga Anglada, njihova nepatvorena ljubav i frontalna golotinja, zavodljivost muzike i predivna fotografija su učinili da ovaj film ima posebno mesto u srcu svih koji su ga odgledali.
Reditelj Žan Žak Beneks, koji je preminuo pre dve godine, je prvi igrani film „Diva“ režirao 1980. i za njega je dobio četiri Cezara. Njegovo drugo ostvarenje „Mesec u slivniku“ prikazano je 1983. u glavnom programu festivala u Kanu. Tri godine kasnije, Beneks je režirao „Beti Blu“, koji je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film i u istoj kategoriji za Baftu i Zlatni globus.
Đorđe Bajić, pisac i filmski kritičar, uvrstio je „Beti Blu“ na svoju listu od 100 najboljih filmova svih vremena.
– Ništa bez Francuza… „Beti Blu“ , erotska drama sa Beatris Dal (tada na vrhuncu zavodničkih moći) i Angladom (takođe u mladosti i dobroj formi, rad da se skine do gole kože zarad umetnosti) u ulogama ljubavnog para osuđenog na propast. Erotika je vrhunska, kao i stilizacija u celini. Dramski naboj je tu, priča je jednostavna ali veoma efektna, i donosi splet ljubavi i šizofrenije.
Reditelj Žan-Žak Beneks je tada, sredinom 80-ih, dodaje Bajić za Nova.rs, bio jedna od najsjajnijih rediteljskih zvezda evropskog filma.
– Nakon čega je postao zvezda padalica, pa nestao i onda, kako to već obično biva, preminuo zaboravljen od svih. Dobro, to nije sasvim tačno, jer je „Beti Blu“ i dalje jedan od onih filmova koji ljudi mojih godina vole i stavljaju na liste najdražih, tako da znam da nisam baš previše originalan što sam ga i ja uvrstio na moju listu 100 omiljenih filmova, ali šta da radim kada mi je drag i kada mi se ponovo veoma dopao nakon nedavne reprize produžene rediteljske verzije – mada i kraća ima svojih draži, zgusnutija je i energičnija. Elem, „Beti“ je izdržala test vremena, protok od skoro četiri decenije nije okrnjio film, bar se meni tako čini.
Bonus video: Tarantino – Svojim filmovima je postavljao nove standarde u kinematografiji, šokirao i svađao publiku sa holivudskim kritičarima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
