Ljudi me prepoznaju na ulici, ali to je daleko od nekakve popularnosti koju je diktat vremena doneo. A postojeći javni prostor, brojne socijalne mreže, taj virtuelni svet za koji naravno znam da postoji, ne privlači me. Nezainteresovan sam za takvu vrstu komunikacije. Po meni, negde drugde pogled treba usmeravati. Život jeste negde drugde, a često je zapravo tu ispred našeg nosa, samo treba da ga ugledamo, kaže za Nova.rs glumac Boris Isaković, koji nam osim uloga daruje i generacije sjajnih mladih glumaca kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.