6
Sajam knjiga u Beogradu je završen, ali o njemu se još uvek priča. Jedno od izdanja koje je posebno privklo pažnju jeste „Stripoterapija“ Ane Petrović u izdanju Kreativnog centra, koje je dobilo dve nagrade - Specijalno priznanje za mladog dizajnera i Diplomu za alternativno strip izdanje domaćih autora koje je mladoj autorki dodelio ULUPUDS (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).
Stručni žiri je između ostalog istakao da je „redak slučaj kod nas da neko ume i da osmisli i da ilustruje i da napiše jedno originalno autorsko delo… Njen narativ kompletno je sinhronizovan sa autentičnom stripskom vizuelizacijom koja sadrži nagoveštaje životnih tajni protkanih pravom dozom humora. Ova knjiga je preko interneta stigla do književne publike i na taj način širem auditorijumu približila duh novih generacija, njihove motive, strahove i nadanja“, navodi se u obrazloženju žirija“.
Ana Petrović bavi se ilustrovanjem i opremanjem knjiga i drugih publikacija za decu i odrasle. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2012. godine, gde je završila i master studije na modulu primenjena grafika, atelje grafika i knjiga. Sarađuje sa brojnim izdavačkim kućama, kao što su Kreativni centar, Odiseja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”… Ilustrovala je preko trideset knjiga. Pored „Stripoterapije“, autorka je i stripa „Toni Zec“.
Kako je nastala „Stripoterapija“?
– Potpuno spontano, kao interna šala između mene i moje psihoterapeutkinje. Počela sam da crtam i zapisujem neke od naših dijaloga i situacija kroz koje smo prolazile, trudeći se da tim, često gorkim temama, dodam i određenu dozu humoru. “Stripoterapija” je ubrzo postala mnogo više od interne šale. Uz dozvolu i ohrabrenje psihoterapeutkinje, stripove sam počela da objavljujem na društvenim mrežama. Najčešći komentar bio je – “Ovo sam ja!”. Reakcije su me motivisale i shvatila sam da mnogi dele moje iskustvo. Ovo nisu stipovi samo o meni, već o svima nama.
Da li si očekivala da će se naći između dve korice?
Urednici Kreativnog centra su mi se obratili već nakon trećeg stripa i rekli mi:“Ovo bi moglo biti dobra knjiga!”. To me je obradovalo, mada sam i strepela. Tada nisam znala koliko ću još stripova moći da smislim. Pitala sma se, šta ako ostanu samo tri? Ispostavilo se da u meni ima materijala za čak 74 stripa. Pošto sa Kreativnim centom sarađujem već niz godina, imala sam puno poverenja u njihove savete i zajedničke dogovore. Jako sam srećna i zadovoljna kako je sve ispalo.
I tvoj strip „Toni Zec“ veoma je popularan. Kako si odabrala glavne junake?
– Ilustracija je nešto čime sam oduvek želela da se bavim. Crtala sam životinje koje su vremenom počele da dobijaju svoj karakter. Izdvojili su se mali, vedri zec i veliki, namrgođeni bik. Počela sam da razrađujem njihov odnos i da zapisujem njihove dijaloge i poglede na svet. Shvatila sam da je strip idealan prostor za moje likove. Toni Zec i Biki su zapravo delovi moje ličnosti dovedeni do ekstrema. I ja mogu da budem vedra i željna svega, a imam i mračne faze kada mi ceo svet deluje kao jedno pusto mesto i kada mislim da ljude treba izbegavati u širokom luku.
Po čemu su tvoji stripovi drugačiji?
– Mislim da su i “Stripoterapija” i “Toni Zec” karakteristični po iskrenosti i humoru. Umeju da budu i gorki, ali se trudim da na kraju ipak nose vedru i ohrabrujuću poruku. Tonija ne radim već duže vreme, ali mi je u planu da i njega jednog dana spakujem u korice i objavim. Trenutno može da se nađe samo na društvenim mrežama.
Da li nastavljaš sa “Stripoterapijom”?
– Trenutno mi je dosta turbulentan i bogat period, a za crtanje je potreban mir. Čekam da se sve malo smiri, i da onda uz čaj i muziku smislim šta dalje. Svakako nastavljam sa crtanjem i pisanjem, ali ne znam još uvek na koju tačno temu. Ne mogu da garantujem da li će to biti “Stripoterapija”, “Toni Zec” ili nešto treće.
Bonus video: Jasminka Petrović – Dok pišem obraćam se jednom detetu
