"Imao sam čast da mi zvizneš najžešću šamarčinu"

Kada se 2016. godine navršilo četiri decenije od premijernog prikazivanja serije "Grlom u jagode", po scenariju Rajka Grlića i Srđana Karanovića, i u režiji potonjeg, deo autorske ekipe okupio se u Kulturnom centru Beograda, prisećajući se kako je nastajao ovaj kultni poduhvat i deleći silne anegdote s publikom.Među njima su bili i Branko Cvejić i Bogdan Diklić, koji su u seriji igrali Baneta Bumbara, odnosno Čombeta. I tada su otkrili brojne tajne:- Nikada pre snimanja nisam video Diklića. I, evo, družimo se već 40 godina. Ne mogu da ga se otresem! Uvek je mogao da se osloni na mene, a i ja na njega - rekao je tada Branko Cvejić.

Na te Cvejine reči nadovezao se Bogdan Diklić uz duhovitu opasku:- Cveja je neminovnost mog života!Taj prijateljski "pakt", skopljen na početku snimanja "Grlom u jagode", "okončan" je smrću Branka Cvejića 26. jula. Prijatelja se Diklić emotivno prisetio. Jer, danas, na komemoraciji Cvejiću u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, oproštaj Bogdana Diklića od višedecenijskog prijatelja pročitao je glumac Joakim Tasić.Ljubaznošću Jugoslovenskog dramskog pozorišta tekst prenosimo u celosti:

Kako je to čudno, dragi moj Cvejice - tu si, a negde si drugde. Vidim te, čujem te, a ne mogu da te zagrlim - baš čudno!? Ipak te grlim.Da, moguće je to. Zašto ne bi bilo? Moguće je zato što se voljenje tebe pretvorilo u sećanja i sada te ta moja sećanja i dalje grle.Ta i takva sećanja nisu postojala dok si bio ovde jer mi tada nisu bila potrebna. Samo su se stvarala, stvarala, stvarala... Kao da su znala da će mi sada i te kako biti potrebna. I sva su ta sećanja lepa, jer, da nisu, ne bi mogla da te grle.Lepo je čak i to jedno koje u tom trenutku baš i nije bilo naročito lepo.Da te podsetim? Važi! Bila je godina 1996. Molio sam te da uskočiš u predstavu "Poljubac žene pauka" umesto Cige Jerinića i ti si, hvala ti, pristao. Spasio si predstavu.Dakle, fragmentarna dramaturgija, na kraju svake scene svetlo polako odlazi u mrak. Napominjem - POLAKO. Ti igraš upravnika zatvora, a ja igram zatvorenika Molinu. Gaga Nikolić igra revolucionara Valentina. U ćeliji, bez prisustva Valentina, tražiš od mene da ti otkucavam sve što Valentin kaže o svojoj povezanosti s ostalim revolucionarima. Ja tu pokušavam da se izvučem i ti mi, prema režiji Egona Savina, lupiš šamar.E sad, sve bi bilo u najboljem redu da je to bio samo šamar. Međutim, to je bio široki desni kroše u stilu boksera Marijana Beneša, koga se, dragi Cvejo, sigurno sećaš.Srećom, udario si me otvorenim dlanom, tako da sam taj kroše ipak nekako podneo na nogama. Ali - meni se mrak desio NAGLO i TRENUTNO, bez obzira što taj kroše nije bio sam kraj scene. Imao si još nešto malo teksta i tek tada je svetlo trebalo polako da pređe u mrak, ispraćeno saksofonom Leandra Barbijerija.Nažalost, ja nisam čuo saksofon. Čuo sam nešto poput zrikavaca. I načuo sam tebe, u sad već i objektivnom scenskom mraku, kako mi nežno cvrkućeš "izvini, izvini, napet sam zbog uskakanja".Oporavio sam se u trenutku i predstavu smo nastavili bez ikakvih problema.Eto, Cvejice, imao sam tu čast, privilegiju, pa čak i zadovoljstvo, da mi baš ti zvizneš najžešću i najnezaboravniju šamarčinu koju sam u životu dobio.Voli te tvoj Dik!https://www.youtube.com/watch?v=bUAZJcLre6EBonus video: Sahrana Branka Cvejića

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=brankocvejicsahranaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3905875"]