1
Postavka "Budućnost je iza nas" Mire Brtke u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti, na kojoj će rimska publika moći da vidi slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn, kao i reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina, biće otvorena večeras u prestonici Italije i trajaće do 8. septembra.
– Život je takav da, ukoliko se prepustite, ako ste otvoreni, put vas povede tamo gde treba. Mene je taj put u životu vodio od jedne do druge stvari, najpre umesto arhitekture u film, posle u crtani film, pa slikarstvo, skulpturu, modu. Ali, za mene je to sve jedna ista stvar. Radim s entuzijazmom i oduševljenjem kad me nešto ponese. Da li je u pitanju likovna, filmska umetnost ili moda, meni to nije važno. Bitno je da imam zanos. I kada pravim retrospektivu svoga života shvatam da sam od detinjstva čeprkala po nekim neobičnim, različitim stvarima.
Tako izričita bila je likova i filmska umetnica Mira Brtka. A deceniju nakon smrti velike umetnice dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire Brtke, koja poslednjih godina privlači pažnju najvećih umetničkih centara širom Evrope, konačno se dešava u jednoj prestižnoj rimskoj instituciji kulture. Naime, u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima, večeras u 19 časova biće otvorena retrospektivna izložba Mire Brtke „Budućnost je iza nas“ („Il Futuro è Dietro di Noi“).
Raznovrsni i multimedijalni opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje Mire Brtke, posle izuzetno posećenih izložbi u Muzeju grada Beograda 2021. i Muzeju Q Contemporary u Budimpešti godinu dana kasnije, biće do 8. septembra pred publikom u prestonici Italije, u gradu u kom je započela umetničku karijeru i ostavila dubok trag.
Mirin „rimski period“ počeo je krajem pedesetih godina prošlog veka, kad je u u ovaj grad stigla kao mlada rediteljka iz Jugoslavije s veoma zapaženom filmografijom. Iako je trebalo da se potpuno posveti filmu, kreće, ipak, u slikarsku avanturu u Rimu koji je u to vreme bio jedan od centara evropske i svetske umetnosti.
Retrospektiva „Budućnost je iza nas“ donosi pred rimsku publiku kapitalne radove iz opusa umetnice – slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn, kao i reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina, koji su u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda. Sve to biće postavljeno na 1.000 kvadratnih metara izložbenog prostora u Nacionalnoj galeriji u Rimu.
Zahvaljujući Fondaciji Mira Brtka iz Beograda i osnivaču Miroslavu Rodiću i direktorki Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti GNAM Renate Kristine Makantini izložba „Budućnost je iza nas“ događaj je i kulturne diplomatije i deo programa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije iz 2012. godine.
Miroslav Rodić, osnivač Fondacije Mira Brtka, uoči otvaranja izložbe ističe za Nova.rs da za sve koji veruju da je vreme inkubacioni prostor, u kom se sve oblikuje, sazreva i dobija smisao postojanja, čekanje je molitva.
– U vremenskoj riznici deponovano je ogromno kulturološko nasleđe, koje čeka sazrevanje naše svesti o postojanju istog. Vremenska distanca od 65 godina omogućila nam je neophodni znanstveni nivo i objektivnost u posthumnom sagledavanju umetničkog univerzuma Mire Brtke. Lišeni prava na subjektivnu grešku, uz primenu savremene muzeološke prakse i menadžmenta u kulturi prihvatili smo se odgovornog procesa reafirmacije i valorizacije značaja i mesta Mire Brtke u savremenoj evropskoj umetnosti. Radujemo se ulozi svedoka, koji će paživo registrovati sve interakcije na retrospektivnoj izložbi Mire Brtke u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu – poručuje Rodić.
Mira Brtka, rođena 1930. u Novim Banovcima, završila je studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. godine. I baš rad na filmu dovodi je u Rim.
– Imala sam sreću da se u pravo vreme zateknem u Italiji, radeći u „Ćinećiti“, a pre toga i u Pragu. Filmovi su tada bili drugačiji nego danas, mnogo angažovaniji. I uvek mi se činilo da kad završim snimanje jednog filma, to je kao da sam završila fakultet – govorila je Mira davnih dana.
Sve velike ličnosti sa kojima je sarađivala ili drugovala u Italiji, od Federika Felinija do Klaudije Kardinale, bile su, sećala se, jednostavne:
– Sa njima se moglo o svemu razgovarati. Oni su samo izgledali nedodirljivi – svedočila je svojevremeno umetnica.
Slikarstvom je počela da se bavi posredstvom animacije, ali upisuje i Akademiju lepih umetnosti u Rimu i diplomira 1963. godine. I od početka, po čemu je unikatna, slikala je apstraktno. Za kratko vreme, tokom šezdesetih realizuje veliki broj izložbi, a članstvo u internacionalnoj grupi „Illumination“ obeležilo je njeno slikarstvo, naročito uticaj mentora – Nobuje Abea. Od poetike „posle enformela“, Mira Brtka transformiše slikarski stilski izraz ka geometrizovanoj formi i dinamičnoj kompoziciji čistih tonova, i potom ka „Beloj slici“ reljefne strukture, koja se transformiše zahvaljujući svetlu i senkama. Paralelno stvarajući na relaciji Rim-Beograd, posvećuje se, pored slikarstva, filmskom radu, kostimografiji, a bojeni potez četkom menja tekstilnim formama i vezom, tehnikom koja je vezuje za slovačko joj poreklo.
Bavila se i modnim dizajnom, a prve „Mirine haljine“ Italijanke su prošetale još krajem šezdesetih.
Slavna glumica Izabela Roselini nosila je Brtkine haljine, ali i najpoznatije manekenke sa ovih prostora, poput Ljiljane Tice.
U uvodnom tekstu za katalog izložbe, nedavno preminuli likovni kritičar Sava Stepanov podseća na njen odlazak u Rim, kao rediteljke i povratak u Srbiju kao slikarke sa značajnim grupnim i samostalnim izložbama u društvu velikih savremenih umetnika prošlog veka.
– Stvaralaštvo Mire Brtke danas doživljavamo kao zaokruženu celinu u kojoj su zapretene izuzetne umetničke vrednosti. A u tom krugu značajnu tačku predstavlja upravo ova rimska retrospektivna izložba kojom se povezuje celokupna umetnička aktivnost jedne izuzetne učesnice umetnosti druge polovine 20. i početka 21. veka – napomenuo je Stepanov, koji je važio za najboljeg poznavaoca lika i dela Mire Brtke.
Stepanov je, pišući o raskošnoj umetničkoj ličnosti Mire Brtke, upotrebio zanimljivu „kovanicu“ – budućnost koja se već desila!
– Autentičnost Mire Brtke se može opisati time da je bila renesansna ličnost novog vremena, a Italija, i preciznije, Rim, bili su od ključnog značaja za celokupno stvaralaštvo. Bila je multimedijalna, multidiciplinarna i multikulturalna umetnica, koja je aktivno, nekada i istovremeno, stvarala u oblastima filmske i pozorišne režije, dramaturgije, scenografije, animacije, slikarstva, veza, vajarstva, kostimografije, modnog dizajna i umetničkog aktivizma. Stiče se utisak da je uvek bila na pravom mestu, u pravo vreme – zaključio je Sava Stepanov.
Jedan od kustosa postavke Anđelo Bukareli primećuje u tekstu za katalog rimske izložbe da je sudbina uvek jača od svih namera:
– Mira, Marija, Brtka morala je da bude umetnica. I bila je, u punom smislu te reči, svestrana, energična, odlučna, prosvetljena. Jedna od najzanimljivijih protagonistica posleratne umetničke scene i svakako ne samo srpske. Vođena svojim interesovanjem za arhitekturu, nakon srednje škole želela je da se upiše na taj fakultet, ali je slučajno dospela u svet filma. Odavde počinjemo da osvetljavamo nemirnu umetnicu koja je bila i društveno aktivna – naveo je Bukareli, dodajući kako je i svet mode bio fasciniran Mirinim bojama i geometrijom, i kako su je važni reditelji poput Alberta Latuade, Pjetra Đermija i Paola Pjetranđela želeli kao scenografa na filmskim setovima.
Direktorka Nacionalne galerije Renata Kristina Makantini podseća da se Brtka preselila u Italiju 1959. godine zbog strasti spram filma.
– Stigla je u veličanstveni Rim šezdesetih godina, u „Holivud na Tibru“ koji je pre globalizacije privlačio brojne talente iz inostranstva. Bilo je to multikulturalno okruženje koje danas izgleda neponovljivo. Izložba zato otkriva odnos balkanske umetnice s „večnim gradom“ – navodi Makantini, dodajući i da oživljava priču Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti, koja je tada bila središte sveta u kom su se umetnost, film i moda preplitali, postepeno transformišući scenu „Slatkog života“ u pozornicu socijalno-kulturnih borbi šezdesetih.
– Danas, nakon istorijske obrade i valorizacije, sveobuhvatan doprinos Mire Brtke predstavlja složen interpretativni zadatak, posebno zato što je za adekvatno razumevanje njenog stvaralačkog puta potrebno imati u vidu specifičan kulturni kontekst, kao što je pojava grupe „Iluminacion“ na umetničkoj sceni Rima krajem šezdesetih. Složeno delo svrstava Brtku među prve multimedijalne umetnice – i stoga u avangardu – zbog veštog mešanja slikarstva, kolaža, skulpture, objekata, instalacija, mode, filma, animacije i političkog aktivizma. Sve to unutar ravnoteže i modernosti koje se potpuno očituju u ovoj retrospektivnoj postavci. Izložba dokumentuje neiscrpnu kreativnu žilu, i odaje počast emblematičnoj srpskoj figuri druge polovine 20. veka, u predivnoj izložbenoj postavci – zaključak je direktorke rimske galerije.
O tome koliko interesovanje umetnica, deceniju nakon smrti, izaziva svedoči ne samo retrospektiva u značajnom rimskom muzeju, već i podatak da je nedavno Fondaciju Mira Brtka posetila delegacija pariskog Centra Pompidu, kako bi se stručnjaci te institucije detaljnije upoznali s delom velike umetnice i pride izrazivši veliku želju da radove vide uživo.
A u taj Rim u koji se, bar na kratko ovom izložbom simbolično vraća, Mira Brtka se zaputila zbog filmske umetnosti, no iako se okrenula likovnoj, film je bio neizostavni deo života. Bila je udata za reditelja Dragana Kresoju, a kojim je dobila sina jedinca, ali doživela je najstrašniju moguću stvar – u istom danu ostala je bez sina i supruga. U novembru 1996. godine Miloš Stefan Kresoja, kamerman počeo je sa ocem da snima prve kadrove filma „Suton nad Beogradom“. Ali, helikopter MUP-a Srbije, iz kojeg su snimali, motorom je zakačio Dunav i pao u reku.
Mira Brtka, koja je davnih dana očarala Rim, radila je do poslednjeg časa. Preminula je u decembru 2014. u 85. godini života.
– Posvećivanjem skulpturi u poznom delu opusa Mira Brtka osvaja i trodimenzionalni prostor kroz svoj umetnički rad. Izložba prikazuje mesto i ulogu Mire Brtke na savremenoj umetničkoj sceni, u kontekstima italijanske, jugoslovenske, vojvođanske, srpske i slovačke umetnosti. Mira je nasledila balkansko osećanje pripadnosti granici između Istoka i Zapada. Živa granica koja je tokom vremena uvek izražavala kulturno posredovanje puno razmene, alternativnih jezika i konceptualnih vibracija – zaključak je profesora Franko Purinija, koji je i osmislio ovu impresivnu izložbu.
Bonus video: Endi Vorhol