0
Komad "Najvažnije stvari" koreografa Majkla Getmana iz Tel Aviva odigraće se sutra u 20 časova u Bitef teatru u okviru Beogradskog festivala igre.
Majkl Getman stigao je u Beograd, a kako je na današnjem susretu sa medijima objasnio, ova koreografija je nastajala tokom kovida, u početku je to bio desetominutni video, a kada se pandemija završila, nastao je celovečernji solo komad od 60 minuta koji izvodi divan igrač Arijel Žilbart.
– Ono što je zanimljivo je to što je poslednji deo ovog komada kreiran na početku, ali se ipak izvodi na kraju. Od kada je premijerno odigran 2023. godine u Italiji u jednoj maloj crkvi, kontekst i okolnosti su se promenile ratom u Izraelu, te je nažalost, na zapanjujuć način dobio novo značenje. Od 7. oktobra i te užasne tragedije promenio se filter, odnosno način na koji posmatramo život. Ovaj komad tako je dobio drugačije viđenje. Zvuk može da podseti na zvuk sirene ili bombe, a igra tragičnija. To su momenti gde se umetnost i život neplanirano susreću – objasnio je Getman.
Igrač Arijel Žilbert, kako je koreograf ispričao, potiče iz religiozne porodice i nosi u sebi duhovnost, te mu veoma znači kada izvode ovaj komad u crkvama.
– Arijel je vrlo obrazovan, ali i jako skroman, te uvek gleda dole, toliko da ga često opominjem da treba da podigne glavu. Pre mnogo godina smo se upoznali kada je Arijel studirao u Tel Avivu. Igrao je u različitim kompanijama, a kada sam ga je ugledao znao sam da je on taj – ispričao je Getman.
Getmanu je baka bila Ruskinja iz Sankt Peterburga i kako je ovom prilikom otkrio, kada je kao mali igrao po kući, ona bi govorila njegovoj majci da ga povede na balet. Imao je svega šest godina kada je prvi put zaigrao. Getman je inače sin lenjingradskih emigranata Dore i Zaharija koji su uz ostale mlade jevrejske disidente bežali iz Sovjetskog saveza u „Operaciji venčanje“, 1970. godine.
Svoje igračko obrazovanje započeo je pri Bat Dor školi igre, koju je vodila Dženet Ordman. Magistrirao je na britanskom Univerzitetu Hadersfild, a zatim radio u Kompaniji Batševa, trupi Pretty Ugly Tanz Amande Miler i u Pozorištu Sarbrikena koje vodi Margarit Donlon. Od 2007. godine Getmanov rad postaje prepoznatljiv u Tel Avivu, gde će on nadalje razvijati svoje koreografske alate.
Istražujući odnos između telesnih akcija, kognitivnih odgovora, posebnog i apstraktnog, on stavlja u prvi plan ljudsku sposobnost delovanja na tekuća iskustva i zahteve kroz niz fizičkih uzbuđenja i emocija. Koristi različite koreografske izraze, a njegovi radovi su predstavljeni na brojnim festivalima i scenama širom sveta. Getman deluje u pozorištu, ali se bavi i etnografijom, istražujući i olakšavajući umetničko izražavanje u različitim zajednicama i kulturama. Getman drži seminare za osnovne i master programe, kao i kreativne radionice za profesionalce i amatere.
– U mom radu me inspirišu ljudi, život, iskustva… Volim da pronađem jednu malu stvar i da se onda u tome izgubim. To su slojevi, koji predstavljaju red ali i potpuni haos – kazao je koreograf.
Komad „Najvažnije stvari” sastoji se od tri dela (i više). Svaki deo oličava drugačije minimalističko čitanje ljudskog iskustva u svetu; u rasponu od fizičkih i emocionalnih dimenzija do lingvističkih, vizuelnih i poetskih aspekata. Svaki deo polazi od jednostavne premise; jedno telo – jedna tačka u prostoru, jedno telo – jedan udarac, jedno telo – jedna reč. Postepeno, akumulacija zadataka izaziva izvođača da se drži postojeće strukture, ulazeći tako u samo tkivo koreografije i otkrivajući novi emocionalni i visceralni horizont. Ciglu po ciglu, lični pokušaj dodirivanja humanog – prorečena i vidljiva zamka.
Kako je ovom prilikom napomenula direktorka festivala Aja Jung, srećni su što su, uprkos strašnim ratnim okolnostima, mogli da u program uvrste kompaniju iz Izraela jer “igra je način da se progovori, ali i da pruži terapeutsko iskustvo”.
Ambasador Izraela Jahel Vilan nije bio u mogućnosti da dođe na konferenciju, ali je snimio video poruku u kojoj je izrazio sreću i zahvalnost na učešću na Beogradskom festivalu igre i istakao da ovogodišnje gostovanje posvećuju sećanju na žrtve muzičkog festivala na kojem su 364 mlada Izraelca i strana državljanina uz muziku slavili ljubav, život, slobudu i jednakost, ali su ih, tog 7. oktobra, teroristi Hamasa mučili i ubili.
– Ove godine imaćete priliku da vidite očaravajuć komad Majkla Getmana koji zadire u ljudsko iskustvo. Koreografija je nastala pre masakra 7. oktobra, a danas dobija novo značenje služeći kao istraživanje na koji način opstaju kultura i umetnost nakon tragedija. U kontekstu kulture sećanja publika će imati prilike da pogleda kolekciju umetničkih video-radova koje je kreirala izraelska galerija posvećena umetnosti nakon gubitka – kazao je ambasador nakon čije poruke je prikazan trejler dokumentarnog filma „Supernova“ koji prikazuje „kako se umetnost stvara uprkos bolu i gubitku“.
Bonus video: Aplauz za balet Ko to tamo peva u Ljubljani