0
Nema sumnje da će Beldoksa biti, to se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje. Što se formata tiče, budući da će klasičan festival koji se održava u bioskopskim salama biti apsolutno nemoguć, Beldoks će biti održan u "hibridnom formatu".
Ovako selektor Beldoksa (Beldocs) Igor Stanojević odgovara na naše pitanje da li će ove godine u Beogradu biti ovog filmskog festivala i u kom formatu. Beldoks, prvobitno predviđen za redovan termin u maju, zbog prvog talasa epidemije koronavirusa odložen je za septembar (3-10). I pored činjenice da su svi domaći filmski festivali otkazani ili odloženi na neodređeno vreme, zbog novog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji tokom leta, organizatori Beldoksa istrajavaju na zacrtanim datumima, ali najavljuju znatno drugačije izdanje.
– Deo programa će biti prikazan na otvorenom, u skladu sa svim preporukama sadržanim u relevantnim uredbama, propisanom distancom i ograničenim brojem posetilaca, dok će deo programa biti održan onlajn – objašnjava selektor Stanojević u intervjuu za Nova.rs.
Iako je nedavno dospeo u žižu javnosti povodom privođenja na protestima građana ispred Skupštine Srbije, i gotovo ceo dan se o njemu ništa znalo, Stanojević u ovom intervju (rađenom mejlom i posredstvom pi-ara festivala) nije želeo da odgovori na pitanje o tom događaju, niti da komentariše bilo šta izvan teme Beldoksa.
Svedoci smo da su svi domaći festivali otkazani ili odloženi, da Sarajevo film festival ide u onlajn formatu, na koji način mislite da u septembru organizujete festival?
– Ceo Beldoksov tim duboko veruje u prikazivanje filmova pred publikom. Na našu veliku žalost, taj aspekt festivala je sada izuzetno ograničen, ali napravićemo festival koji će koliko god je to moguće biti blizak onome što od jednog festivala očekujemo, naravno odgovorno i uvek imajući u vidu bezbednost posetilaca, stvaralaca i festivalskog tima.
Šta možete da nam kažete o ovogodišnjoj selekciji?
– Selekcija se, kao i ranijih godina, obavljala pomno i profesionalno. Nakon uvođenja nekih novih programskih celina u proteklih par godina, sada su se stvari slegle na svoje mesto i mislim da smo sastavili festival od filmova iza kojih istinski u potpunosti možemo da stanemo. Dobili smo ogroman broj prijava za ovogodišnje izdanje, nekolikostruko u odnosu na prethodnu, što nas raduje jer znači da filmski autori iz sveta sve više osećaju Beldoks kao mesto na kojem se film poštuje i tretira sa pažnjom.
U selekciji je nekoliko autora čija smo dela gledali na razim domaćim festivalima, ipak čini se da novi film veterana Vernera Hercoga pobuđuje najveću pažnju. Šta nam možete reći o tom filmu?
– U filmu „Nomad: Tragovima Brusa Četvina“, Hercog obilazi mesta značajna za život i delo ovog pisca i avanturiste pokušavajući da pronikne u suštinu njegovog wanderlusta (želja za putovanjem ili opsednutost putovanjem i otkrivanjem, prim.aut). Hercog je autor koji je uvek zanimljiv, pronicljiv i izvanredno ličan u svojim delima. Dok se u njegovim igranim filmovima radi o njegovoj viziji drugih, u dokumentarcima je u prvom planu on sam i ta njegova izvanredna neposrednost, pomešana sa suvo mračnim humorom njegovog promišljanja sveta pruža utočište od naklapanja kakvima smo inače izloženi.
Ko su vaši lični favoriti?
– Ovo je uvek najteže pitanje. Kao što je meni lično prošle godine najznačajnije bilo to što smo uspeli da realizujemo kompletnu retrospektivu i posetu velikog Kazua Hare, do tada nepoznatog našoj publici, tako me ove godine naročito raduje kompletna retrospektiva Maka Sajka, velikana slovenačkog i jugoslovenskog dokumentarca, čiji filmovi su svakako svojevremeno prikazivani – i narađivani – u Beogradu, ali koji je možda manje poznat savremenim generacija filmofila i filmadžija. Premijerno ćemo prikazati kratkometražni film Žan-Pjera Melvila „24 sata u životu klovna“, njegov prvi i jedini do sada neprikazani film u Srbiji. Slavimo 25 godina od premijere „Dečaka iz Junkovca“ Dejana Zečevića. Tu je izobilje sjajnih filmova, od najnagrađivanijih i naslavnijih do onih od nepoznatih autora, koji će na Beldoksu biti po prvi put prikazani igde na svetu, koje je prosto ovde nemoguće nabrojiti.
Da li je odlaganje uticalo na kvalitet programa?
– Mi smo bili spremni da održimo festival još u maju, tako da je u suštini selekcija još tada bila završena.
Kako vidite budućnost festivala i industruje prikazivanja filmova nakon korone?
– Bioskop nema zamenu, što dokazuju nove generacije mladih koje pune bioskopske sale, ne samo na najnovijim hitovima već i na zahtevnijim filmovima. Kada se jednog dana rad bioskopa normalizuje, potpuno sam siguran da će ljudi navaliti još većom žestinom.