0
Mi smo krenuli sa idejom da pravimo komediju, ali nije nam cilj sama duhovitost. Hteli smo da kontrastiramo sa nekim muljem ili nekom neprijatnošću, kaže Siniša Cvetić za naš portal.
Jedan od filmova o kojima se puno priča ovih dana su “Jorgovani”, rediteljsko-scenarističkog tandema, Siniše Cvetića i Davida Jakovljevića. Premijera je zakazana za sutra uveče u Mts dvorani, u okviru 52. Festa. Uloge tumače Sloboda Mićalović, Bojan Bosiljčić, Gordan Kičić, Mima Karadžić, Jana Bjelica, Nebojša Dugalić, Isidora Janović, Jovan Jovanović i drugi. U pitanju je priča o slavnom glumačkom paru, i o onome šta se s njima dešava iza kulisa, kada se ugase kamere…
– Naš producent (Zoran Janković, prim, aut.) nam je rekao da želi da napravi film koji će sam da finansira, i da mi smislimo nešto što bi trebalo da ima bioskopski potencijal, da dovede publiku u bioskope. I onda smo David i ja shvatili da nama trebaju zvezde. Pali su nam na pamet Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić kao idealni, jer još nisu potrošeni kao filmski glumci. Igrali su dosta po serijama i u pozorištu, ali ne toliko na filmu. I hteli smo da sa njima uradimo nešto sasvim drugačije od onoga što bi ljudi uradili na prvu loptu. Posle smo krenuli da gradimo ostale likove i nastadoše “Jorgovani” – priča reditelj Siniša Cvetić za Nova.rs.
Želeli ste, kako kažeš, da Sloboda i Ivan odigraju nešto potpuno drugačije? Šta je tačno bila ideja?
– Hteli smo da ih uprljamo malo. “Ranjeni orao” je nešto čisto, tu nema nikakvog cinizma, ironije ili mraka. Hteli smo da vidimo koliko daleko mi možemo da idemo sa tim “prljanjem”. Malo je film na granici neukusa, na momente je degutantan. Hteli smo da prikažemo neku njihovu realnost i životnost, da sve okrenemo naglavačke. Oni su talentovani dobri glumci, skroz su razumeli šta mi radimo, i oduševljen sam njima, zaista mi je bilo divno da sarađujemo.
Pomenuli ste da je u pitanju “žanrovski eksperiment”. U kom smislu?
– Mi smo krenuli sa idejom da pravimo komediju, ali nije nam cilj sama duhovitost. Hteli smo da kontrastiramo sa nekim muljem ili nekom neprijatnošću. Taj humor proizilazi iz neprijatne situacije. Znači, ovo jeste komedija, ali sa elementima melodrame. Takođe, film koketira i sa kempom, na granici je neukusa, i bilo mi je interesantno da vidim koliko će publika to da trpi s obzirom da su u pitanju dve naše glumačke zvezde. Zato što oni ovde sada funkcionišu kao provokacija.
Kako se došlo do legendarnog hita “Jorgovani” Vesne Zmijanac i Dina Merlina, koji pevaju glavni junaci, i po kojem se i zove film?
– Dok smo David i ja sedeli i razmišljali, shvatili smo da sve mora da se završi pevanjem, pošto je žurka. I moraju Boba i Boske (Sloboda i Ivan, prim, aut.) da pevaju duet. I onda se David setio te pesme. Ja čak nisam ni neki fan, ali nekako dramaturški odgovara jer je u pitanju hit. Producent poznaje Dina Merlina, i onda smo lako mogli da obezbedimo prava.
Rekli ste da neće biti serije. To je baš retkost kad je ovakva vrsta filma u pitanju.
– Pravili smo da film bude kratak (83 min), da bi uspeli da ga snimimo. Dosta smo brzo sve ovo uradili, od momenta kad nam je producent rekao da hoće film, do momenta kada smo ušli u snimanje, prošlo je pola godine. A i mislimo da je bolje za bioskop. Ideja je da publika ide u bioskope, zato insistiramo da nema serije. Domaća publika se malo navikla da sve gleda kod kuće, jer zna da će u jednom trenutku biti serija.
Koji su vam filmovi sa sličnom tematikom bili uzori za “Jorgovane”?
– Najviše nam je uzor bio film “Zabava” sa Piterom Selersom, pošto je takođe u pitanju žurka ljudi iz filmske industrije. Začudni humor i društvena kritika u “Jorgovanima” su možda i na tragu Rubena Ostlunda i njegovog filma “Skver”.
“Jorgovani” se prilično razlikuju od vašeg filma “Usekovanje” sa kojim ste se proslavili ti i scenarista David Jakovljević?
– Ne bih rekao, na neki način su slični. Oba filma su vrlo kamerna, i oba su o nekoj porodici. Ovde je to filmska porodica gde ljudi rade zajedno, konstantno snimaju seriju koja ima već sedam sezona. Prosto su osuđeni jedni na druge. Kao i u “Usekovanju” postavlja se pitanje da li će oni na kraju ostati zajedno, sličan je mehanizam. Različit je samo seting, drugi su glumci, ali je u sličnom duhu na neki način.
Saradnja vas dvojice će se nastaviti u budućnosti nakon ova dva projekta? Očigledno dobro funkcionišete.
– Da, mi smo već dobili sredstva od Filmskog centra Srbije za film o hajducima, radnja je smeštena u 16. veku. Trebalo bi da skupljamo ostatak sredstava, to je ipak malo skuplji film. Neće biti kamerno ostvarenje kao ova dva, ali će opet na neki način biti film o nekoj zajednici, hajdučiji. David je to napisao, nadam se da ćemo krenuti da snimamo ove godine. Tako da sarađujemo i dalje, lepo nam je, družimo se…
“Usekovanje” je pobrao lovorike među ljubiteljima filma: svojim kvalitetom, atmosferom, glumom i režijom… Ima pomalo atmosferu rumunskog filma “Sieranevada” Kristija Puiuja, jer je uglavnom sniman u stanu? Da li je bilo uticaja sa te strane?
– Mnogo volim “Sieranevadu”, ali on nam je bio antireferenca. Baš nismo hteli da napravimo to isto. Zato sam ja insistirao u “Usekovanju” na pokretu kamere, na zumu, da bude drugačije… Upravo da ne bi ispalo da imitiramo “Sieranevadu”, koji ima opšti plan.
Kako ste zadovoljni prijemom kritike i publike kada je u pitanju “Usekovanje”?
– Jako sam zadovoljan kako su ljudi prihvatili film. Kritici i mojim kolegama se baš dopada. Generalno, puno ljudi koje sretnem mi kaže da im je to najboji domaći film u poslednjih desetak godina. E sad, publika nije išla u bioskop da ga gleda. Jednim delom zato što nije agresivno promovisan, a i zato što to nije adekvatan bioskopski film. Posle nekog vremena, producent Zoran Janković ga je okačio na Jutjub, i tamo on ima preko 100 hiljada gledalaca. Što mi je drago, jer je konačno puno ljudi videlo taj film. I onda sam shvatio da je to možda vrsta filma koji ljudi vole da gledaju na platformama, kod kuće.
Za koga navijate na predstojećoj dodeli Oskara, šta ti se najviše dopalo od ponuđenih filmova prošle godine?
– Nisam gledao sve filmove koji su nominovani, ali jesam “Anatomiju pada” i mislim da je odličan. Drago mi je što se promoviše takva vrsta filma u odnosu na blokbastere. On podseća da film može da bude uspešan, i sa publikom, i sa nagradama i sa festivalima, a da nije skup. Zato navijam za “Anatomiju pada”.
Bonus video: Gvinet Paltrou: Omražena kraljica Holivuda – od Oskara do reklamiranja vibratora
