"Holivud riporter" odao počast Goranu Paskaljeviću

Priredila i prevela: Milena Gajić"Goran Paskaljević, režiser 18 igranih filmova, uključujući Bure baruta, Kako je Hari postao drvo, San zimske noći, preminuo je u petak 25. septembra u Parizu, od raka pluća, saopštila je njegova porodica. Imao je 73 godine. Bolest ga nije sprečila da završi svoj poslednji film Uprkos magli, koji je sniman u Italiji prošle godine. U za Paskaljevića tipičnom spoju lične drame i socijalne katastrofe, film govori o paru koji nakon gubitka sina pruža utočište dečaku, migrantu bez roditelja. Film je prikazan na međunarodnom filmskom festivalu u Valjadolidu, u Španiji.https://twitter.com/THR/status/1310669343877988353?s=20Rođen u Beogradu, 22. aprila 1947. godine, Paskaljević je studirao režiju tokom Praškog proleća, u Čehoslovačkoj, na popularnoj FAMU školi. Tamo je snimio svoje prve kratke filmove, na temu saosećanja sa siromašnima i prezrenima, suočivši se odmah na početku sa cenzurom komunističkog režima.Nakon sovjetske invazije na Prag (1968) vratio se u Srbiju. Njegov prvi igrani film, nežno komična drama Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), takmičio se u Berlinu, a Paskaljević je odneo pobedu najboljeg režisera na Pulskom filmskom festivalu. Istoimeni film je rađen u saradnji sa Gordanom Mihićem, koji je kasnije postao Paskaljevićev dugogodišnji partner u pisanju scenarija.https://www.youtube.com/watch?v=oUj6ee4AQ18Paskaljevićevi filmovi koji su pratili živote običnih ljudi pod dramatičnim okolnostima bili su festivalski hitovi. Poseban tretman (1980) poklonio se u Kanu, kao i Anđeo čuvar , Vreme čuda (1989), i njegov jedini film koji je smešten u Njujorku, Tuđa Amerika (1995). Tango Argentino osvojio je nagradu publike u Veneciji.Puni nežnosti, njegovi filmovi su se kretali od blagog humora u ranim radovima, do mračne ironije i tragedije na način da se zalagao za potlačene - autsajdere, decu, invalide, Jevreje, Rome i imigrante. Iako je uvek poricao da je politički filmski stvaralac, priznao je da se politika ne može izbeći, a njegov rad, i njegovi iskreni i direktni intervjui često su iritirali nacionaliste oko njega.Raspadom Jugoslavije i porastom talasa nacionalizma u Srbiji, Paskaljević i njegova supruga Kristin Paskaljević preselili su se u Pariz 1992. godine, gde je on pored državljanina Srbije, postao i državljanin Francuske. (Na ovom mestu novinarka greši jer je Paskaljević Kristin upoznao kasnije, a brak su sklopili 1995. godine, prim.aut).Vratio se kući 1998. godine kako bi snimio nezaboravni film Bure baruta. Uzbudljivi prikaz nasilja na ulicama Beograda osvojio je Fipresci nagradu za najbolji film u Veneciji, kao i Evropske filmske nagrade.Njegovi kasniji filmovi, od kojih je mnoge sam napisao i režirao, održavali su visoke standarde njegovih najboljih dela, uključujući i njegov irski film Kako je Hari postao drvo, i alegoriju San zimske noći, koji je hrabro kritikovao ulogu Srbije u ratovima na Balkanu.Među njegovim poslednjim filmovima našli su se Optimisti (2006), Medeni mesec (2009), Kad svane dan (2012), u kojem jevrejski profesor otkriva svoju prošlost, kao i Zemlja bogova (2016), koji je smešten u Indiji.

Glumci koji su oživeli njegove priče su Miki Manojlović, Mirjana Karanović, Lazar Ristovski, Donatela Finoćaro, Tom Konti, Kolm Mini i Adrian Danbar.Goran Paskaljević je 2008. godine počastvovan retrospektivom u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, iste godine kada je imenovan za francuskog 'Ordre des Arts et des Lettres'.Paskaljević danas živi kroz svoju ženu i decu."