1
Osećam sada kako stvari postaju malo svetlije, međutim pandemija koronavirusa je zaista iznela na površinu mnogo problema kojima se niko nije bavio i koje kao da u ovom društvu niko ne želi da rešava, kaže za Nova.rs Valentin Šuster, bubnjar sastava Edi Nulz koji sutra nastupa na Beogradskom džez festivalu.
Razgovarala Milica Ševarlić:
Čista zvučna anarhija- tako bi se u najkraćem moglo opisati ono što radi sastav Edi Nulz. Oni kao da su džez trio bez basa, odnosno rok bend bez vokala. Jer, bas klarinet je kod njih i solo instrument i glas i bas – tri u jednom! Gitara se u muzici benda prepušta niskofrekventnim radostima, a grmljavina bubnjeva daje završni udarac muzičkoj leguri grandioznih groteski i veselih besmislica.
Edi Nulz spaja i razdvaja, namerno ispada iz takta, samo da bi se koji sekund kasnije vratio na put, a nonšalantno manipulisanje različitim stilovima otkriva koliko se trojica muzičara lepo zabavljaju, prenoseći to i na publiku. Svaki koncert jeste radosni hod po užetu između ludila i preciznosti, preciznosti i ludila. Ili grandiozna audio drama!
Bend je nastao 2011. godine, zarad diplomskog koncerta bubnjara Valentina Šustera. Osim bubnjara, čine ga bas klarinetista Zigmar Breher i gitarista Julijan Adam Pajc. Objavili su pet albuma, od kojih je poslednji “Meganan” izašao u martu. Osim izvođačke karijere, Šuster je osnivač i umetnički direktor radionice “Nordic Grooves”, Zigmar Breher je vodio koncertnu seriju “Fat Tuesday” i festival “Jazzwerkstatt Graz”, a Julijan Adam Pajc se bavi i filmskom i pozorišnom muzikom.
Bend pred sutrašnji koncert na 37. Beogradskom džez festivalu u sali Amerikana Doma omladine (22.30) najavljuje da će na svirci, uglavnom, izvoditi muziku za novog albuma “Meganan” koji je objavljen u martu. Bubnjar Valentin Šuster za Nova.rs kaže da mu je teško da opiše ono što stvara njegov bend, ali ako se potrudi, odgovor je ovakav:
– Jedan muzički novinar iz Austrije jednom je to nazvao “Chamberpunkjazz”. Mislim da je to prilično dobar opis, jer ima sve elemente naše muzike. Pored toga, mislim da humor i sklonost ka nepredvidivosti igraju važnu rolu u našoj muzici. I dok muziku shvatamo krajnje ozbiljno, sebe baš i ne shvatamo.
Neki kritičari su otišli toliko daleko da su ono što stvaraju nazvali anarhijom koja svoje korene ima u panku i metalu. S tim bi se bubnjar donekle složio:
– Mada nije to sve čega ima u našoj muzici. Ona je konglomerat naših raznrovrsnih muzičkih ukusa. Zato bih, primera radi, tome dodao i “old skul prog rok” ili “bit muziku” iz nekadašnje istočne Nemačke.
U odnosu na prošlu godinu, ove 2021. na sreću imaju, kako navodi Šuster, više koncerata:
– Međutim, sa svirkama smo počeli tek u junu. Sada se nadamo da će se stvari polako normalizovati bar malo. Prošla, 2020. bila je baš teška. Od 60-70 koncerata u 2019. godini došli smo do toga da smo 2020. odsvirali samo pet.
Na neizbežno pitanje kakav je život muzičara tokom pandemije i koliko se toga istinski promenilo, Valentin Šuster napominje da su imali “baš mnogo vremena za sportove i hobije”:
– Ali, šalu na stranu, definitivno nije lako. Najpre, morao sam da nađem način da finansijski nadomestim sav izgubljeni novac za unapred zakazane svirke, što je oko 50 odsto mog ukupnog prihoda. Na sreću, došlo je još studenata u muzičku školu u kojoj radim, a imao sam i dodatne, privatne časove. A drugo, na neki način sam izgubio polovinu svog identiteta kao “onog čoveka koji sedi na sceni i udara bubnjeve” – i trebalo je pomiriti se s tim. Obožavam da nastupam uživo, totalni sam šoumen, zbog čega je sve bilo teže. I na kraju, celokupna politička, ekonomska situacija, ali i ona koja se tiče životne okoline bila je, na momente, toliko depresivna da je i to ostavilo traga. Osećam sada kako stvari postaju malo svetlije, međutim pandemija koronavirusa je zaista iznela na površinu mnogo problema kojima se niko nije bavio i koje kao da u ovom društvu niko ne želi da rešava.
I na kraju Valentin Šuster, na pitanje koje džez muzičare vidi kao svoje uzore, ali i ko je danas najznačajniji izvođač ili bend u ovom žanru, odgovara:
– Naši uzori dolaze iz različith žanrova, ne samo džeza. Naveo bih zato kao primere berlinski džez trio “Der Rote Bereich”, noiz-indi-rok bend “Deerhoof”, švedski metal bend “Meshuggah”… Ne bih izdvajao samo jednog muzičara današnjice. Opet, to je moje lično mišljenje, ali ako govorimo samo o džezu i umetnicima koji se bave ovim žanrom osećam da se sada stvara veoma snažna, gotovo arhaična i politička džez muzika u crnačkoj džez zajednici. Tu mislim na bendove kao što su njujorški “Irreversible Entanglements” sa pesnmikom “Moor Mother” ili projekat britanskog saksofoniste Šabake Hačingsa. Volim i evropski džez i muzičare kao što su Peter Eld, Džulijan Sartorijus, Lukas Kunig, Otis Sandsjo, Šejk Stju…
Bonus video:
Jovan Maljoković: Balkanska muzika ima strahovitu energiju
