0
Danas… Nema muzike. Ovo su reči kojima se kultni američki reditelj Dejvid Linč oprostio od Anđela Badalamentija, jednog od svojih ključnih saradnika koji je muzički tako divno obojio njegova remek-dela.
Veliki američki kompozitor Anđelo Badalamenti preminuo je u nedelju u svom domu u Nju Džerziju u 85. godini. Otišao je okružen porodicom, izjavila je njegova rođaka za „Holivud riporter„.
Teško da bi se jedna od serija koja je pomerila granice – „Tvin Piks“ mogla zamisliti bez nota koja je iznedrio Badalamenti. Ili filmovi Dejvida Linča „Plavi somot“, „Bulevar zvezda“ ili „Priča o Strejtu“… I još toliko toga što je američki kompozitor uradio u svom životu.
Anđelo Badalamenti rođen je u Bruklinu marta 1937. godine. Iako mu je otac držao ribarnicu, i sam je imao muzičke veštine s obzirom da je bio perkusionista poreklom sa Sicilije. I tako je Badalamenti odrastao slušajući italijansku operu. Sa osam godina počeo je da pohađa časove klavira, i na kraju završio prestižnu Menhetn školu muzike. Tokom letnjih raspusta usavršavao se svirajući klavir u planinskim rizortima.
– Očekivalo se od mene da sviram dosta muzičkih standarda, pa sam naučio prilično veliki dijapazon muzike. I morao sam da naučim prilično dobro sve te različite vrste muzike što mi je mnogo pomoglo u potonjoj karijeri – pričao je kompozitor.
Počeo je posle koledža da predaje muziku. Specijalno za svoje studente komponovao je božićnu numeru koja će se zavrteti na kanalu PBS. I zahvaljujući toj kompoziciji počeli su da ga angažuju kao kompozitora. Vrlo brzo je počeo da piše pesme za Ninu Simon – „Another Spring“ ili Nensi Vilson – „Face It Girl, It’s Over“, ali pod pseudonimom Endi Badale. Počeo je da se bavi i primenjenom muzikom, pišući za filmske i TV naslove kakvi su „Gordonov rat“ ili „Law and Disorder“. No, 1986. godine desila se prekretnica. Pozvan je da pomogne glumici Izabeli Roselini da otpeva numeru „Blue Velvet“ za istoimeni film Dejvida Linča „Plavi somot“.
– Snimali su u Severnoj Karolini, i došao sam tamo da se upoznam s Izabelom i vidim šta bih mogao da uradim kako bih joj pomogao da peva. Jer nije bila pevačica. Kada sam došao, ušao sam s Izabelom u jednu malu sobu u kojoj je bio jedan klavir. Radili smo dva ili tri sata i snimili smo demo. Dejvid je u tom trenutku snimao poslednju scenu filma i doneli smo mu taj demo snimak. Stavio je slušalice i koji sekund kasnije uzviknuo: „To je karta! To je to!“ – sećao se Badalamenti.
Bila je to prva saradnja kompozitora s Linčom, a sineasta je bio toliko oduševljen da ga je zamolio da napiše numeru za saundtrek filma koja bi bila „bezvremena, beskrajna, spajala prostor i vreme poput talasa okeana“…
Rezultat je bila numera „Mysteries of Love“, koju je otpevala Džuli Kruz (preminula je u junu u 65. godini, prim.aut.). Oduševljen, Linč ga je zamolio da napiše saundtrek za ceo film, uz napomenu da bi trebalo da bude „ruski, poput Šostakoviča, mračan i pomalo zastrašujući“.
I rodio se tad trio – Badalamenti, Linč i Kruzova koji će zajedničkim snagama objaviti dva albuma. Najpre je 1989. izašao „Floating into the Night“, a četiri godine kasnije „The Voice of Love“. Anđelo i Dejvid su snimili i džez album tada, s tim što je ugledao svetlost dana tek nakon dve decenije.
Naravno, vrhunac saradnje ovog trija, a naročito dvojca desio se sa serijom „Tvin Piks“ 1990. godine. Muziku je napisao, a da nije ni pročitao scenario.
– Note su samo izlazile iz mene. Dejvid je bio zapanjen, kao i ja. Sav se naježio i sa suzama u očima rekao: „Vidim Tvin Piks“. Iako sam mu rekao da ću otići kući da poradim na notama, samo mi je poručio da ništa ne radim i da ni slučajno ne promenim ni notu. Naravno nisam!
I ovaj saundtrek za „Tvin Piks“ dostigao je zlatan tiraž u čak 25 zemalja sveta. Bio je nominovan za Emi nagrade, a dobio je Gremi.
– Dejvid je mislio da će muzika „Tvin Piksa“ „pokriti“ širok dijapazon osećanja – tugu, strast, ekstazu, ljubav, nežnost, nasilje. Želeo je da muzika bude mračna i apstraktna. Zapravo, tražio mi je muziku koja će ljudima iščupati srce.
Prisećao se pre nekoliko godina i kako je nastala kultna numera iz serije „Tvin Piks“ – „Laura Palmer’s Theme“:
– Dejvid je došao u moju malu kancelariju preko puta Karnegi hola. Seo je i pričao mi kako još uvek nije snimio ništa, ali da ima ideju za seriju koja bi se zvala „Northwest Passage“ i dodao: „U tamnoj si šumi, a u pozadini je sova, jedan oblak prekriva mesec, a javorovo drveće duva nežno… Lepa, problematična devojka izlazi iz šume i približava se kameri…“ I sve to što mi je govorio počeo sam, inspirisan, da sviram na klaviru!
Često bi kompozitor odlazio na Dejvidove setove kako bi „osetio raspoloženje glumaca“. I Badalamentijeva intuicija, upijanje atmosfere bila je velika inspiracija Linču koji je pre petnaestak godina priznao „Njujork tajmsu“ isto što i kompozitor – kako dok sedi i priča s Anđelom o sceni, kompozitor samo počne da „svira reči na klaviru“.
– Ima tu muzičku dušu, a melodije uvek kuljaju u njemu – pričao je Linč magazinu „Pipl“.
Iako mu je karijeru obeležila saradnja s Linčom, radio je i s mnogim drugim sineastima. S Polom Šrederom sarađivao je napisavši muziku za njegov film „Uteha stranca“, sa Žanom Pjerom Ženeom na ostvarenju „Grad izgubljene dece“, s Džejn Kempion na „Svetom dimu“, Denijem Bojlom na saundtreku „Plaže“…
– Ponekad želiš da se muzika slaže s onim što se dešava na ekranu. A ponekad volim kad se muzika protivi radnji. Jer, to je zabavnije – govorio je kompozitor za NME.
Radio je i sa Dejvidom Bouvijem, Polom Makartnijem, Širli Besi, Marijanom Fejtful, Lajzom Mineli, sastavom Pet šop bojs… Bio je autor kompozicije za Olimpijske igre 1992. godine.
Badalamenti je za života ovenčan nagradom za životno delo World Soundtrack Awards još 2008, tri godine kasnije dobio je prestižno priznanje Henri Mansini, a laureat je i Gremija.
Iza sebe je ostavio suprugu Loni i ćerku Danijel, a često je Anđelo Badalamenti ponavljao kako stvara muzičku magiju:
– Uvek za svakog reditelja imam jednu krucijalno pitanje: Šta želiš da publika oseti? Da li želiš da se u*eru od straha? Da se migolje na sedištu? Da se osećaju divno? I odgovori su mi naznaka šta bih trebalo da radim. Reči reditelja pretvaram u muziku!
Bonus video: Glas, dirka, bas