Početak zlatnog doba televizije, u kojem još živimo, desio se pre tačno 30 godina, kada je emitovana prva epizoda američke serije "Tvin Piks" autora Dejvida Linča i Marka Frosta. Složeni zapleti, oniričke sekvence, filozofske postavke i nadrealni elementi... mnogi ni danas nemaju jasan odgovor na pitanje šta se krije iza svega. Da li je to, uopšte, važno?
Kada je, jedne subotnje večeri aprila 1990, nacionalna američka TV stanica ABC (kod nas nešto kasnije RTVNS) emitovala prvu epizodu serije o ubistvu lokalne srednjoškolske lepotice u mirnoj varošici, na kanadsko-američkoj granici, ostavila je šokantan efekat na publiku: 35 miliona Amerikanaca bilo je prikovano uz male ekrane – neverovatna cifra i za današnje parametre.
Taj šok, delom, traje još uvek, jer niko kao dvojac Linč-Frost nije umeo da upakuje, na prvi pogled sumanutu, kombinaciju sapunice, misterije, skokovite naracije, onirističkih sekvenci, simpatičnih antijunaka, krimića, paranormalnog, mitologije, mračnih sila i melanholične muzike koja vas već posle prve note uzima pod svoje i ne pušta.
Zaplet je više podsećao na sapunicu nego na ozbiljno, autorsko delo: uzorna učenica i lokalna lepotica, Lora Palmer (Šeril Li), pronađena je mrtva, umotana u najlon kesu, na obali reke. Istragi vodi specijalni agent FBI Dejl Kuper (Kajl Meklahlan), uz pomć lokalnog šerifa Harija Trumana (Majkl Ontkin). Vremenom, ispod naizgled mirne površine gradića ušuškanog u nestvarno lepu prirodu, isplivaće mračne tajne: Lora je bila deo lanca prostitucije i narkomanije, uplela se u mutne radnje sa lokalnim tajkunom, inače ocem svoje drugarice iz odeljenja, usput je varala dečka sa romantičnim motociklistom, a i njen dečko je bio u vezi sa konobaricom, udatom za nasilnika… I, kako je istraga odmicala, tako su na videlo izlazili razni nestašluci, pa i ozbiljni zločini živopisnih stanovnika Tvin Piksa.
Njihova ekscentričnost, zamršena naracija i nadrealni tonovi nisu bili baš po ukusu većine mejnstrim auditorijuma nacionalne televizije u udarnom terminu, koji se svake nedelje sve više okretao suparničkom „Kafiću ‘Uzdravlje'“, pa je gledanost konstanto opadala, a ABC gubio živce.
Kada je Lorin ubica, otkriven sredinom druge sezone – bio je to iznuđen potez, jer je ABC ucenio Frosta i Linča, pošto je javnost postajala nestrpljiva.
Nakon toga, emitovano je još nekoliko epizoda, gde je interesovanje publike dodatno opalo, a tom diskontinuitetu doprinele su i kreativne razmirice između Frosta (koji je smatrao da publika zaslužuje da zna ko je ubica) i Linča (koji je bio protiv toga). Posle emitovanja 30. epizode, kojom je označen kraj druge sezone, gledaoci su ostali više sluđeni nego znatiželjni da vide šta će dalje da se desi, pa je serija otkazana. Tako se završila, neprirodnim putem, ostavivši mnoga pitanja bez odgovora.
Tokom vremena, zahvaljujući reprizama počev od 1993, kada je „Bravo“ otkupio sve epizode, gledaoci su pronalazili razna skrivena značenja i čitanja zapleta pa „Tvin Piks“ danas opravdano uživa kultni status.
– „Tvin Piks“ je, na neki način, preteča svih kvalitetnih, provokativnih dramskih serija koje sada svi snimaju. Linč je uzeo dve najprašnjivije TV forme u to vreme – proceduralnu dramu i sapunicu – i napravio nešto sasvim novo, stvorivši kalup za budućnost. Pri tom je kreirao likove, naročito ženske, koji su toliko slojeviti i šaroliki, da su tada smatrani pravom avangardom – kazao je Geri Levin, čelnik TV kuće „Šoutajm“ na kojoj je 2017. emitovana treća sezona.
Kada je Linč, posle više od četvrt veka kasnije, odlučio da snimi nastavak, fanovi su bili ushićeni, ali, nakon osamnaest novih epizoda, malo ko je mogao da kaže da je u potpunosti razumeo ovaj „post skriptum“. Ili, preciznije, skoro svako ga je razumeo na svoj način. Sve to je samo pojačalo auru misterije koja tri decenije obavija „Tvin Piks“.
Povodom 30. rođendana, društvene mreže su vrvele od čestitki, Kajl Meklahlan je organizovao uživo gledanje prve epizode preko Tvitera a potom ćaskao sa fanovima.
Oduševljenje javnosti i hvalospevi u vezi sa serijom ne prestaju. „Tvin Piks“ kao da odbija da ga vreme pregazi.
Zapravo, baš sada, tokom kućne izolacije u kojoj se našla skoro cela planeta, puste ulice, usamljeni semafori, mrtva tišina, šuštanje drveća, atmosfera jezivog spokoja i osećaj nekog dubokog nesaglasja u univerzumu, podsećaju nas, više no ikad, na neku scenu iz „Tvin Piksa“. Kao da smo se svi našli u scenariju Dejvida Linča.
– U seriji je uvek preovlađivao utisak da se nešto dešava ispod te mirne površine, nešto što morate da pronađete. Ležeran ritam samo je zavaravao tragove i krio realan osećaj kao da se negde u sobi nalazi tempirana bomba, da se u svakom trenutku može desiti nešto užasno – kazao je za „Independent“ Kejleb Dešanel, direktor fotografije koji je radio na seriji.
Svet izgrađen oko tri sezone serije i jednog igranog filma, „Vatro hodaj sa mnom“, zbunjujuće je kompleksan. Sa tim se slažu i sami glumci.
Majkl Hors, koji igra zamenika šerifa Hoka, priznaje u razgovou za „Mashable“ da mnoge stvari iz serije za njega nemaju smisla. Ali, nije stvar u pitanjima i odgovorima, kaže on. Stvar je u putovanju na koje vas serija vodi.
Isto misli i Dejna Ešbruk, koji je igrao Lorinog dečka Bobija Brigsa.
– Neću da odgovaram na ta pitanja o značenju. Ostaviću gledaocima da razreše zagonetku. To je njihov posao – poručuje Dejna.
I Kajl Meklahlan je priznao za „Guardian“ da njemu, lično, nije baš sve jasno u „Tvin Piksu“ i da neki fanovi bolje od njega povezuju stvari.
– Kada vam je reditelj Dejvid Linč, teško je uvek ispratiti sve ono što pokušava da saopšti. Ali nisam siguran da njega to naročito brine. On dopušta podsvesti da ga vodi kroz priče. Mislim da bi voleo da se i njegovi glumci prepuste tome. To je jedan od glavnih razloga zašto je njegov opus toliko zanimljiv.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: