0
Glumac koji je bio inspiracija za hiljade internet mimova govori o okretanju svojoj podsvesti za pomoć i o svojim velikim greškama koje je pravio u javnosti.
Kada ljudi kažu Nikolasu Kejdžu da im se pojavio u snovima, on postaje malo nervozan. „Ja sam kao…Hm, nadam se da sam se ponašao pristojno“, kaže on u svom nepogrešivo naglašenom izvlačenju. „Želiš da se uveriš da nisi uradio nešto užasno.“ Snovi su mu danas na umu zbog njegovog novog filma, crne komedije “Scenario snova” koju je producirao Ari Aster, i o kome je pričao za “Gardijan”, dok sedi u Pertu u Australiji. Tamo je rano veče, a 59-godišnji glumac nalazi se u iznajmljenoj kući na plaži sa svojom petom suprugom Riko Šibatom i njihovom jednogodišnjom ćerkom Avgust, nazvanom po Kejdžovom pokojnom ocu. „Lepo je“, zadovoljno uzdiše, dok Avgust ječi u pozadini. „Imam lep pogled na talase i uživam posmatrajući izvanredne surfere ovde. To je zaista ples. Balet.”
On je usred snimanja filma – nazvanog sasvim prikladno, “Surfer” – iako bi bilo šokantno da nije. Imitirajući Kejdža u emisiji “Saturday Night Live”, Endi Samberg je rekao: „Moj san kao glumca je da se pojavim u svakom filmu ikada objavljenom. Međutim, do sada sam bio u mogućnosti da budem u samo oskudnih 90%.“ U jednom trenutku tokom razgovora, Kejdž tvrdi da ne zna koliko je filmova snimio. Brojimo 109 završenih filmova, mada bi one u kojima on igra dvostruke uloge, kao što su “Adaptacija” i “Nepodnošljiva težina blistavog talenta”, verovatno trebalo prebrojati dva puta.
Ove godine je već glumio Drakulu u “Renfildu”, ubicu koji je postao skitnica na plaži u “Penzionom planu”, crvenokosi kradljivac automobila u “Simpatiji za đavola” i mrzovoljni lovac na bivole u ”Butcher’s Crossingu”. “Scenario snova” je, međutim, njegov izbor. „Da se zabeleži samo ću reći da mislim da je to remek-delo“, kaže on. Kejdž igra Pola Metjuza, šašavog profesora koledža koji počinje da se pojavljuje u snovima mnogih njemu nepoznatih ljudi, što ga čini nekom vrstom slučajne slavne ličnosti kolektivne podsvesti. Možda bi i bilo laskavo da nije ignorisao vapaje sanjara za pomoć, dok ih progone zombiji i ko zna kakva sve bića…
Iako glumac tvrdi da ne pridaje mnogo pažnje svojim snovima, obratio im se za pomoć. „Ako sam pod stresom kako da odigram scenu, tražiću poklon iz svojih snova.“ Samo pet puta, kaže, bio je blagosloven scenarijem za koji nije trebalo menjati nijednu reč: “Scenario snova”, “Adaptacija”, ludo remek delo braće Koen “Arizona Junior”, komedija “Vampirov poljubac” iz 1988., i nedavnog filma “Pig”.
“Scenario snova” mu je baš legao. „Svako sada ima mogućnost da postane poznat. Ti si tip koji se sapleo u supermarketu i neko je to snimio. Ili žena u avionu koja se srušila, a sada si ti žena koja se srušila u avionu.“ Na smešan način, on zna kako je to. Da, već je imao dve decenije slave iza sebe kada je internet postao deo svakodnevice: počeo je da glumi ranih 80-ih, osvojio je Oskara 1996. jer je glumio utučenog alkoholičara koji je stigao do dna flaše i do kraja puta u “Napuštajući Las Vegas”, a zatim se pretvorio u akcionog heroja u filmovima “The Rock”, “Con Air” i “Face/Off”. Ali kao slavna ličnost na tom nivou i dalje je ostao nespreman za mim-scenario.
„Možda sam bio prvi glumac koji je prošao kroz neku vrstu mimifikacije“, kaže on, aludirajući na nastanak velikog broja mimova sa njegovim likom.
Kao dete, Kejdž je već video slavu izbliza. Njegova tetka, Talija Šir, bila je zvezda iz filma “Kum” (koji je režirao njen brat – i Kejdžov ujak – Frensis Ford Kopola) i “Roki” mnogo pre nego što je snimio svoj prvi film. „Baš mi je drago da spominješ tetku Tali“, kaže on toplo. „Kada sam imao samo sedam ili osam godina, ona mi je rekla: ‘Naturalizam je stil’. I to je ostalo u meni.
Međutim, biti poznat po mimovima je drugačije. „Nisam razumeo kako da procesuiram ono što se dešava. Glumom sam se bavio jer me je filmski izraz dirnuo više nego bilo koja druga vrsta umetnosti. Nisam ušao u svet filma da bih postao mim. To je bilo novo. Prihvatio sam to, ali to je bilo prilagođavanje. Mislio sam da će mimovi možda naterati nekoga da se vrati i pogleda filmove. Ali nisam imao kontrolu nad tim. Ista stvar se dešava i sa Polom u “Scenariju snova”: on nema kontrolu nad ovim neobjašnjivim fenomenom.”
Pol takođe ima iluziju da može da iskoristi svoju neželjenu slavu i sveprisutnost. „Vidi, ja se ne kockam, ali slava je kao kocka“, kaže Kejdž. „Kada se slava okrene protiv vas, efekti gubitka, kao i kod kockanja, su dublji od efekata pobede. Da li se slava okrenula njemu? „Oh da! Bilo je trenutaka kada su se prenosile stvari o mojim finansijama, ili su greške koje sam napravio postale izuzetno javne, i sve sam to osećao.“ On misli na svoju situaciju finansijske propasti pre otprilike deceniju, kada je svoje bogatstvo potrošio na ekstravagancije, uključujući dva zamka, ostrvo na Bahamima i jednu od najukletijih kuća u SAD, i izašao sa računom od 14 miliona dolara za neplaćeni porez. (Kasnije je tužio svog poslovnog menadžera zbog „brojnih visoko spekulativnih i rizičnih ulaganja u nekretnine“; menadžer je podneo protivtužbu, navodeći Kejdžovu „kompulzivnu, samodestruktivnu potrošnju“. Tužba je rešena 2012)
Kada kaže da mu je njegov kolega iz “Renfilda” Nikolas Holt nedavno poslao sliku kostima za Noć veštica u stilu Kejdžovog Drakule, spominjemo mu grupu prijatelja u Bruklinu koji su se za jednu Noć veštica obukli kao različiti likovi u Kejdžovom tumačenju: „Ghost Rider“, medicinar iz „Bringing Out the Dead“, glupi trgovac štapićima iz 2Arizona Junior“ i tako dalje. „Oh, to je zabavno“, kaže on. „Mislim, ne znam da li bih želeo da budem u toj prostoriji u kojoj se svi oni okupljaju…“.
Tek posle se pitamo koliko je puta čuo nešto tako. Mi iznosimo naše priče o kostimima Nika Kejdža za Noć veštica, ili o tome kako se pojavio u našim snovima, ili pred njim recitujemo svoje omiljene monologe iz filmova, a on učini da se osećamo kao da on to prvi put čuje. Da li bismo isto uradili Meril Strip, Denzelu Vašingtonu ili Robertu De Niru? Teško. Ali postoji nešto što Kejdžove nastupe čini zajedničkim, odsustvo opreza ili cinizma u njegovoj vitalnosti, zbog čega osećamo da je on naš, da njegove nastupe delimo i uživamo.
„Pokušavao sam da se nateram da dođem do čistijeg mesta izražavanja“, kaže on. „Ako pogledam unazad, mogu da vidim druga mesta na kojima se to dogodilo, kao što je “Napuštanje Las Vegasa”, ali to počinje da se ubrzava za mene sa scenarijem “Pig” i “Scenario snova” jer su oni lični. Stavljam ta osećanja iz svog života u ove likove. I uz malo sreće, to je povezivanje ili komunikacija sa publikom.“
Bonus video: Dragan Bjelogrlić o premijeri filma „Čuvari formule“