2
Da li je producent Rasel Simons, koji je stajao iza hip-hop sastava poput Public Enemy, Run DMC i Beastie Boys neka vrsta pandana Harviju Vajnstinu u muzičkom svetu po seksualnim zlostavljanjima? Njegova nekadašnja saradnica Dru Dikson, kao i još 20 žena koje su ga za to javno optužile, tvrde da jeste. To je tema dokumentarnog filma “On the Record” ("Snimljeno”) završenog početkom godine, a od prekjuče dostupnog gledaocima HBO Maxa.
Film počinje, zapravo, 2017. godine, dva meseca nakon što su izveštaji o filmskom producentu Harviju Vajnstinu pokrenuli kampanju #MeToo, kada je Dru Dikson u Bruklinu kupila „Njujork tajms“ i na naslovnoj strani videla naslov „Tri žene optužuju muzičkog mogula za silovanje“, sa svojim imenom u podnaslovu. Ona okreće stranice, nalazi svoju crno-belu fotografiju, uključuje telefon koji je držala isključen zbog reakcija jer je za silovanje i seksualno uznemiravanje otvoreno optužila svog bivšeg šefa, moćnog muzičkog producenta Rasela Simonsa. I roni suze.
Ta scena, koju su kamerama zabeležili dokumentaristi Ejmi Ziring i Kirbi Dik, vidi se u dokumentarnom filmu „On the Record“, posvećenog ženama, pre svega Diksonovoj, koje su javno progovorile o tome da ih je Simons napadao i zlostavljao. Film, međutim, kako piše britanski „Gardijan“, nudi i širi emotivni uvid: njihova iskustva sa ponovnim proživljavanjem trauma, muzičkim karijerama praćenim zlostavljanjem i stidom, nošenja sa svim tim iznetim u javnost, a posebno težinom svega onoga što je na sebe preuzela tamnoputa žena suprotstavljajući se heroju afroameričke zajednice.
– Definitivno sam potcenila emotivnu lavinu sa kakvom sam se suočila u decembru 2017. Mislila sam da ću to izneti u javnost i potom se vratiti svom privatnom životu – rekla je Dru Dikson novinaru ovog britanskog lista Ejdrijenu Hortonu.
Ispostavilo se sve promenilo: ta činjenica „pažljivo spakovana u podrum njenih emocija“ nakon što ju je objavila ušla je u „svakodnevni rečnik u njenom okruženju“ i nalazila se svuda, bilo da je u igrici svog sina spazila poruku sa aluzijom na Simonsa ili su je susretale žene u suzama.
– Odjednom je ta činjenica koji sam pohranila u sebi strujala mojim venama i iznenada je postala i deo mog identiteta i to na takav način da me je potpuno promenilo – kaže Dru Dikson i dodaje da je to postao prvi podatak kad se gugla njeno ime, umesto svega drugog što je uradila.
Spisateljica i aktivistkinja Sil Lai Ejbrams, koja je Simonsa optužila da ju je silovao govoreći za „Holivud riporter“ godinu kasnije, po pojavljivanju „On the Record“ ocenila je da je „prilično frustrirajuće kada vidite da mediji o filmu u prvi plan ističu njihove traume a ne ono što su uradile da bi ih prevazišle“.
I Šeri Hajns, poznatija kao Šeri Šer, polovina jednog od prvih ženskih hip-hop Mercedes Ladies, traume zbog silovanja krajem osamdesetih godina, držala je dugo u sebi, objašnjavajući da je „od onog tipa ljudi kakvi se ne mogu videti kad plaču“.
Simonsov uspon u muzičkoj industriji započet je ranih osamdesetih. Prvo je bio menadžer sastava Run DMC, potom je postao jedan od osnivača etikete „Def džem rekords“ odakle su krenuli i Public Enemy, i LL Cool J, i Bestie Boys. Dru Dikson priključila se ovoj etiketi početkom 1992. godine i posle nekoliko godina počela je da radi “posao iz snova”, bila je izvršni menadžer za izvođače i snimanja u „Def džemu“.
Pre svoje 24. godine, talentovana devojka koja je sa žarom radila svoj posao, stala je iza ploče sa muzikom iz dokumentarca o repu „Sneg“, na kojoj su i A Tribe Called Quest i Tupak Šakur i ona je postala platinasta. Ali tada ju je Simons, ispričala je ona, već uznemiravao. Ugurao ju je u ostavu u restoranu i pokušao da je poljubi, kaže ona, usput joj se pokazujući. Najjeziviji je njen opis silovanja koji se, kako je navela, odigrao 1995. godine, kada ju je Simons odveo u stan pod izgovorom da će joj odande pozvati taksi, dodatno praćen i pričom o manipulaciji, „izlasku iz tela“ kao mehanizmu za preživljavanje svega što joj se dogodilo i rastućeg osećaja stida.
Diksonova kaže da je potom napustila „Def džem rekords“ i otišla u „Aristu“, gde su pod njenom palicom nastajali hitovi Vitni Hjuston, Lorin Hil i Arete Frenkin. Kada je 2000. godine nekadašnji bubnjar i producent El Ej Rejd preuzeo „Aristu“, priča ona, ponovo se suočila sa seksualnim uznemiravanjem. Rejd je tada odbacio te optužbe, ali ga je 2017. kuća „Epik“ otpustila sa mesta direktora zbog optužbi za seksualno uznemiravanje. Dru Dikson se, umorna od svega, povukla iz muzičkog biznisa 2002. godine, na vrhuncu svoje karijere i odlučila da sve što je proživljavala „potisne u sebi“. Slične priče iznele su i druge žene, njih 20, koje su optužile Simonsa za zlostavljanje.
Simons: Potpuno sam poražen
Simons je, očekivano, sve te optužbe negirao.
– Sa gnušanjem odbacujem sve optužbe protiv mene. Šokiran sam njima do same srži, jer nikada nisam bio ni nasrtljiv niti nasilan na bilo koji način prema ženama. Blagosloven sam time što sam mogao da budem u izuzetnim vezama, bilo da je u pitanju posao ili ljubav, sa mnogim sjajnim ženama i neverovatno poštujem pokrete za prava žena širom sveta i njihovu borbu za poštovanje, dostojanstvo, jednakost i moć. Potpuno sam poražen ako sam ikome dao povoda da o meni kaže ili pomisli na način na koji me trenutno opisuju. Sklonio sam se i iz svog posla i iz dobrotvornih aktivnosti da to ne bi uticalo na njihov rad – ispričao je Simons magazinu „Rolingstoun“ 2018. godine.
Sineastkinja Dženifer Jarosik, koja je takođe optužila Simonsa za silovanje 2018. godine, povukla je tužbu. Međutim, Dru Dikson i druge žene, u filmu i van njega, nisu. Diksonova, koja „i dalje pokušava da se vrati u normalu“, pristala je da govori za „On the Record“ pre svega, kaže, jer su se autori fokusirali na iskustva vezana za svedočenja u okviru pokreta „Me Too“ među Afroamerikankama.
U filmu se pojavljuju i brojni stručnjaci i aktivistkinje, prikazuje se istorijski i kulturološki kontekst onoga što Diksonova i druge Simonsove žrtve opisuju kao oklevanje da se ostrve na moćnu i voljenu ličnost iz afroameričke kulture, o mitu o „hiperseksualnom crnom čoveku koji je preživeo teror i linčovanja“, mizoginiji u hip-hopu i drugim žanrovima (u filmu se pojavljuju, kako piše „Gardijan“, i „snimci povremenog seksizma Mika Džegera i Toma Džonsa“).
Opra Vinfri se distancirala od filma
Poznata voditeljka Opra Vinfri je, nakon što je videla grubo montirani materijal u junu prošle godine, pristala da bude izvršni producent, a film je trebalo da bude prikazan na „Epl TV plusu“. Međutim, Vinfrijeva se iznenada, 15 dana pre premijere na festivalu Sandens, povukla iz ekipe, navodeći „nesuglasice“ kao razlog.
– Zalažem se za žene, podržavam žene, i nadam se da će ljudi pogledati film – rekla je ona za CBS u januaru.
Njeno povlačenje šokiralo je autore filma i učesnice.
– Nije tu bilo nikakvih nesuglasica. To su priče koje su preneli „Njujork tajms“, „LA tajms“ i „Holivud riporter“ i one su veoma potkovane dokazima – kazala je Dru Dikson.
Sve činjenice iznete u filmu su, navode reditelji, proverila i njihova ekipa, kao i pravnici iz produkcijske kuće Opre Vinfri „Harpo“, a i advokati „Epl TV plusa“ i HBO-a.
– Nikakvu dilemu nemamo i stojimo iza svog filma i iza ovih žena – rekla je rediteljka Ejmi Ziring.
Film je, kako su preneli mediji u januaru, na Sandensu doživeo stojeće ovacije.
Simons je u svojoj 63. godini nedavno objavio knjigu i nastavio je da vodi svoje filantropske kampanje.
– Ljudi koji i dalje okreću glavu, čak i kada je 20 žena iznelo različite optužbe za seksualno maltretiranje na račun Rasela Simonsa su kašičica šećera koja mu pomaže da proguta lek – ocenila je Dru Dikson na kraju i dodala da je ovaj film otkrio „vrh ledenog brega“.
Rediteljka Ejmi Ziring kaže da sigurno postoji još mnogo filmova kakvi se mogu snimiti o muzičkoj industriji i da se nada da će ljudi početi da ih snimaju.