0
Ono što radim dobro se uklapa sa društvenim mrežama, i znajući to, nekako sam to pustio očekujući i ono najbolje i ono najgore, kaže francuski umetnik za naš portal.
Na samom startu 21. Beogradskog festivala igre, publika će danas i sutra u Bioskopu Balkan imati priliku da prisustvuje pravoj poslastici savremenog performansa. Čak pet različitih instalacija Beograđani će moći da pogledaju tokom šest vođenja, i dva dana, od 16, 18 i 20 časova. A autor je čuveni francuski umetnik Joan Buržoa. Svakom vođenju kroz najpoznatije Joanove radove moći će prisustvuje maksimalno do stotinu ljudi kako bi svi mogli da uživaju u komadima.
Joan Buržoa, umetnik koji neprestano ruši granice među različitim umetničkim formama, dolazi prvi put u Srbiju. Pregovori sa Beogradskim festivalom igre traju nekoliko godina, zbog toga što Beograd “kuburi” s pravim prostorima za umetnikove grandiozne radove. Međutim, ovoga puta je, uz pomoć samog autora, pronađen način da se radovi redizajniraju, adaptiraju i ispune dva etaža Bioskopa Balkan.
Pozorišna publika Joana pamti kao igrača, a zatim i kao direktora Koreografskog centra u Grenoblu. Međutim, široj javnosti je verovatno najpoznatiji kao autor instalacija u spotovima svetskih zvezda Harija Stajlsa, Selene Gomez, kao i Marka Mengonija, prošlogodišnjeg pobednika San Rema.
– Taj deo gde se pojavljuje platforma, koja se okreće u spotu Harija Stajlsa, postojao je i pre samog video klipa. I to je nešto što ga je zainteresovalo. Uvek su sami umetnici ti koji me kontaktiraju, što je veoma neobično. I uvek se iznenadim! U Grenoblu radim sa svojim timom, i ono što stvaramo dolazi do drugih, i ponekad dobijemo pozive za saradnju – kaže Joan Buržoa u razgovoru za “Novu” dok na početku pričamo o tome kako je uopšte došlo do saradnje sa čuvenim engleskim pop muzičarem.
Šta je najlepša stvar koju vam je donela popularnost stečena performansima poslednjih godina?
– Ne mogu baš tek tako na to da odgovorim… Ono što radim dobro se uklapa sa društvenim mrežama. Ja to, u neku ruku, znam. Nisam neko ko koristi društvene mreže, ali znajući to, nekako sam to pustio očekujući i ono najbolje i ono najgore. Na mrežama uvek postoje oba ta aspekta. Druga stvar, koju sam dobio, su partnerstva. Obožavam da radim sa vizuelnim umetnicima koji se bave instalacijama, sa ljudima uz oblasti filma, s muzičarima… I to je, na neki način, otvorilo moj rad, i pojačalo njegovu vidljivost.
Koliko vam vremena treba od trenutka kada se rodi ideja za određeni performans do momenda kada se realizuje?
– Ja radim stvari na obrnut način. Uvek posmatram kontekst, koji mi je veoma važan, čak to može biti produkcijski kontekst. I upravo je taj kontekst onaj koji diktira vreme trajanja same realizacije performansa ili instalacije. Neke stvari mogu biti završene za nekoliko dana, a druge za nekoliko godina. Međutim, pošto je za mene veoma značajno da uhvatim tu neuhvatljivu “tačku odlaganja”, koja čini čitav moj život, volim da su stvari različite, raznovrsne, pa čak i kad je u pitanju vreme realizacije.
Koji su vam novi izazovi? Šta je ono što još niste radili, a o čemu sanjate?
– Postoji jedan projekat do kojeg mi je veoma stalo, i koji želim da razvijem u mestu u kom živim – u Grenoblu. A to je da napravim stvaralački centar koji će se fokusirati na prirodu, jer smatram da umetnost i te kako može uticati na razvoj svesti o ekologiji.
Bonus video: Mjuzikl „Violinista na krovu“ – Brodvej na Dorćolu