1
Goranka Matić, istoričarka umetnosti i fotografkinja, ovogodišnji je dobitnik Nagrade Fondacije Tanja Petrović, odluka je članova Upravnog odbora Fondacije. Nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima i biće uručena 28. februara u Muzeju savremene umetnosti.
Pročitajte još:
Goranka Matić počela je profesionalnu karijeru osamdesetih godina u časopisu Džuboks, nastavlja u Startu, Poletu, Svijetu. Bila je u prvoj postavi nedeljnika Vreme, gde je kao urednica fotografije provela sedamnaest godina, a zatim je bila urednik fotografije u novinskoj kući Politika i Radio televiziji Srbije.
Njen rad je naročito značajan u oblasti rok fotografije, pre svega tokom Novog talasa, a neke od njih su obeležile omote ploča najznačajnijih domaćih muzičara: Idola, U škripcu, Bajage i instruktora, Đorđa Balaševića…
Goranka Matić je autorka kultnih fotografija o turbulentnim društveno političkim zbivanjima na beogradskim ulicama tokom devedesetih godina prošlog veka. Izlagala je u zemlji i inostranstvu. Za izložbu „Tiho teče Sutjeska“, dobila je Politikinu nagradu 2004.godine. Muzeju savremene umetnosti u Beogradu priprema retrospektivnu izložbu njenih radova, koja će biti otvorena 24. marta, ove godine.
Dosadašnji laureati nagrade Fondacije Tanja Petrović su: novinar, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić, radijski autor Žikica Simić, urednica i autorka emisije „Trezor“ Bojana Andrić, novinar, rok kritičar i publicista Petar Peca Popović, teatrolog, pozorišni kritičar i umetnički direktor BITEF-a Ivan Medenica, novinar, kritičar i kolumnista Teofil Pančić i Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.
Fondacija Tanja Petrović osnovana je u znak sećanja na prerano preminulu Tanju Petrović koja je kao novinar, urednik i autor u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu, svoj profesionalni život posvetila ovoj oblasti i njenom medijskom promovisanju.
Osnivači Fondacije su: Antonela Riha, Vojka Pajkić Đorđević, Tamara Pupovac, Olivera Milošević, Katarina Španić, Borut Vild, Srdan Golubović i Jelica Greganović. I ove godine dodelu nagrade pomogli su Tanjina porodica, prijatelji Fondacije i Kompanija Contago.
Da nema Goranke, mislili bismo da smo delove svojih života samo odsanjali. A onda, kada gledamo njene fotografije, kao da je juče bilo: idoli novog talasa osamdesetih, svirke u Studentskom kulturnom centru, žurke, umetnici kojima se i danas divimo.
I kako je vreme prolazilo: protesti, odlasci poznatih i nepoznatih ljudi iz Srbije, povratak vojnika sa ratišta, izbeglice, političari, pomračenje sunca, opet neki drugi protesti, radost, tuga. Sve to zajedno iz Gorankinog oka, kroz objektiv, njena je lična priča, intimna a istovremeno I naša, zajednička.Sama je priznala da je učila da stavlja film u aparat dok je snimala beogradske pekare, piljarnice, robne kuće, mesare, u kojima su posle Titove smrti u izlozima stajale njegove fotografije. “Dani bola i ponosa”, kako se zove ciklus tih fotografija, odmah je pokazao da se pojavila umetnica koja ima ne samo oko već i stav. Kasnije će, u novinarstvu, taj stav biti sastavni deo tekstova njenih kolega.
Počela je da objavljuje svoje fotografije početkom osamdesetih u Džuboksu, nastavila u Startu, Poletu, Svijetu. Kako se Jugoslavila tragično smanjivala, tako je i ona, prateći događaje, od 1990 u prvoj postavi nedeljnika Vreme, kao urednica fotografije I tu je ostala punih 17 godina. Posle Vremena je, sa našom Tanjom radila u Politici, potom i na Radio televiziji Srbije. Ipak, i dalje kada kažete – Goranka, znaju je u celom regionu. Generacije i dalje listaju I šeruju na internetu fotografije njenih i svojih sećanja.
Objavila je i nekoliko knjiga, povremeno nas obraduje izložbom, a od 24. marta u Muzeju savremene umetnosti moći ćemo da vidimo rerospektivu
njenog opusa. Nagrada Fondacije Tanja Petrović namenjena je ljudima koji promovišu kulturu u medijima. Goranka Matić je svojim radom spojila sve: ona je umetnica, ciklusi njenih fotografija, neki intimni i nežni a neki provokativni i angažovani, našli su već svoje mesto u istoriji umetnosti. Istovremeno, kao fotoreporterka i urednica fotografije zapisala je sve što ne smemo da zaboravimo.
