0
Savremena srpska proza je dobra, i to nije samo moje mišljenje, kaže književnik Goran Petrović za naš portal.
Ovo je definitivno godina jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca Gorana Petrovića (Kraljevo, 1961). Nakon nagrade “Beogradski pobednik”,”Despot Stefan Lazarević”, priznanja Vukove zadužbine za umetnost, i „Beskrajni plavi krug“, Petrović je nedavno postao laulerat “Vladan Desnica” Narodne biblioteke Srbije. Njegova dva romana iz prošle godine koja su objavljena istog dana “Ikonostas” i “Papir”, kao deo ciklusa “romana delte” na kojem radi već 20 godina, osvojili su književnu javnost svojim kvalitetom, i nagrade su samo logičan sled događaja.
– Nagrada “Vladan Desnica” se dodeljuje na poseban način, pisac je dobija od pisaca, od svoje struke, kolega i koleginica, i to je zbilja velika počast – kaže za “Novu” pisac i akademik Goran Petrović, koji je bio sa pomenuta dva naslova u najužem krugu nagrade Narodne biblioteke Srbije, što je zaista fenomen koji će se teško ponoviti.
Goran Petrović nije autor koji se često pojavljuje u javnosti, osim ako nema novo književno delo koje će predstaviti.
– Ja volim da se, kako se to kaže, oglašavam povodom knjige. Nije baš da me nije bilo, ali to nije bilo toliko primetno. U međuvremenu su moje knjige objavljivane na nekoliko desetina stranih jezika i ja sam po pravilu bio pozivan u te zemlje i više puta. Imao sam tamo gostovanja i književne večeri, kontakt sa publikom. Tako da nije bilo baš potpuno ćutanje, ali uglavnom ono što imam da kažem, unesem u knjigu, računajući da je tu malo veća odgovornost. Danas je izgovorena reč takva da neki put više liči na plevu, nego što ima težinu – kaže nam nagrađivani pisac.
Ponekad može da se stekne utisak da Petrović nije jedan od onih pisaca koji voli da iznosi svoje stavove o našoj aktuelnoj društvenoj i političkoj stvarnosti, međutim, oštro to demantuje.
– Tu se varate, pročitajte kraj “Ikonostasa” i sve će vam biti jasno. Samo što to zahteva određeni trud – uz osmeh nam, pomalo cinično, sugeriše akademik, koji je trenutno uz Mira Vuksanovića, jedan od samo dvojice proznih pisaca članova SANU.
– Da, otišao je Dragoslav Mihailović… Naredne godine je izborna godina, nadam se da će nas biti više. Ima sjajnih proznih pisaca, boljih i od mene, nije to sporno.
Goran Petrović je dugo radio kao urednik knjiga drugih pisaca, i trenutno ima “problem” da čita beletristiku jer kako kaže “kada čitate dobre pisce malo povučete njihov stil”.
– Pošto je ovo što pišem poslednjih godina komplikovana forma i razuđena, i u vremenskom smislu, jer obuhvata 500 godina, i u teritorijalnom smislu, zahteva najbolju moguću pripremu za koju sam kadar. Recimo, u leksičkom smislu, jer se jezik menja. Onaj koji je u “Papiru” je prepun romanizama, onaj koji je u “Ikonostasu” grcizama i turcizama, i to zahteva veliku pripremu. Ja uglavnom sad čitam one knjige za koje smatram da mi mogu pomoći za rad, i one su raznolike. Od toga kakav se novac nekada koristio, do toga kakve izraze imamo za sneg, a imamo ih više nego Eskimi.
U svom govoru na dodeli nagrade Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, Goran Petrović je pročitao prisutnima svoj neobičan “putopis” koji se bavi potragom za knjigom „Proljeća Ivana Galeba“ Vladana Desnica u svojoj kućnoj biblioteci, a u suštini je posveta srpskoj književnosti. On je, kaže nam, zadovoljan savremenom srpskom prozom.
– Odlično deluje. To nije samo moje mišljenje. Ja sam u kontaktu sa mnogim prevodiocima i neki od njih znaju više jezika. S obzirom da mogu da prate većinu slovenskih jezika, oni našu književnost ocenjuju kao dobru, i ja bih se pridružio tome. Jedna od njenih najosnovnijih, očigledno dobrih odlika, je to što je ona poetički raznovrsna. Tako da imamo pisce koji se naizgled ne dodiruju poetikama, a koji su odlični reprezenti tih poetika, i sve to ukupno dovodi do konstatacije: srpska književnost je dobra – smatra Goran Petrović.
Knjige iz ciklusa “romana delte” nastaviće da izlaze ubrzano, kako kaže autor, najverovatnije jednom godišnje, možda i češće.
– Ti romani će moći da se čitaju potpuno nezavisno u odnosu na njihov hronološki red, ali kada se pročita neka druga knjiga u tom nizu ona daje novo svetlo na knjigu koju je čitalac pročitao pre toga. Tako da čitalac sam sklapa ono što sam nazvao “roman delta” – zaključuje Petrović.
Bibliografija Gorana Petrovića
Pored poslednjih romana “Ikonostas i “Papir”, Goran Petrović je do sada objavio knjigu kratke proze “Saveti za lakši život”(1989), roman “Atlas opisan nebom” (1993), zbirku pripovedaka “Ostrvo i okolne priče” (1996), roman “Opsada crkve Svetog Spasa” (1997), roman “Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000) (NIN-ova nagrada), zbirku pripovedaka ”Bližnji” (2002). Takođe, tu su i knjiga izabrane kratke proze “Sve što znam o vremenu” (2003), dramski tekst “Skela” (2004), zbirka pripovedaka “Razlike” (2006), knjiga zapisa “Pretraživač” (2007), novela “Ispod tavanice koja se ljuspa” (2010) i dramski tekst “Matica” (2011). Petrovićevi romani i priče objavljeni su u preko sto izdanja, od čega pedeset u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, mađarski, češki, slovački, grčki, holandski i persijski jezik.