0
Na konferenciji za štampu kojom je najavljeno otvaranje 48. Festa gostovala je ekipa filma "Otac". Reditelj Srdan Golubović izjavio je da je filmom o ocu kojem oduzimaju dete zbog siromaštva hteo da prikaže kombinaciju "korupcije, birokratije i bezizlaza" u Srbiji, dok je glavni glumac Goran Bogdan prozvao medije što više pažnje ne obraćaju na ovakve slučajeve.
Zaplet filma inspirisan je istinitom pričom o Đorđu Joksimoviću kome je Centar za socijalni rad oduzeo decu jer nije bio finansijski sposoban da ih izdržava (kako je centar procenio). Iz protesta prema takvom sistemu i da bi skrenuo pažnju na svoju situaciju Joksimović je peške krenuo iz Kragujevca za Beograd.
– Kada sam pročitao priču o Joksimoviću u medijima (u glavi mi je odmah bila slika za neki srpski „Pariz, Teksas“) on je već bio ispred ministarstva. Danima smo se družili i pričao mi je svoju priču. „Otac“ je inspirisan njegovim životom, ali to je samo početak. Pričao sam i sa ljudima iz centara za socijalni rad i ostalima koji su imali iskustva u tom segmentu. Cela stvar je morala da bude apsolutno istinita. Trudili smo se da napravimo film kojem se veruje. Hteo sam da priča bude univerzalna ali znam da nije svuda tako i nije svuda ta kombinacija korupcije, birokratije i bezizlaza – izjavio je Srdan Golubović.
– Fali nam gorljivosti. Trideset godija živimo u apatiji, zaboravili smo da budemo ljudi jer smo previše bili Hrvati, muslimani, ovo ili ono… Možda je borba prejaka reč ali mislim da je naš mač u belom papiru i olovci… Rekli ste da ste 10 godina sami u svojoj borbi, nema potrebe da se bude. Sad ja postavljam pitanje vama, predstavnicima sedme sile u Srbiji. Uvek se pitam kad šetam pored kisoka i vidim „Kurir“, „Informer“, „Srpski telegraf“, „Alo“ i te pi*darije, ne znam kako decu puštaju da idu u školu pored toga. Ako želimo dobro sebi, moramo negde početi neki ku*ac raditi, ovo stvarno nema smisla. Trebalo bi svako jutro da svaki građanin uzme sa kioska (novine), zapali ih na Trgu i kaže dosta više. Čovek pet godina nije dobio decu zato što je siromašan, a čitamo na naslovnicama, da ne citiram, pratim ja na Instagramu pošasti srpskog novinarstva. O svemu se tome radi ovde – rekao je Bogdan na oduševljenje i aplauz jednog dela prisutnih predstavnika sedme sile.
Neki novinari su imali potrebu da ekipi i direktno upute pohvale za film, na šta je Srdan Golubović odgovorio:
– Trudili smo se da nam luksuz života u gradovima i jednom drugačijom socijalnom okruženju od junaka ne da ideju da imamo pravo da budemo pametniji od njega. Pokušali smo da uđemo u njegove cipele iako nemamo tog iskustva. Sa druge strane, nisam hteo da pravim stvarnost gorom nego što jeste i nije mi bila namera da ovaj film šokira, već da budemo dokumentaristički, da slikamo taj život kakav zaista jeste ali nikako da popujemo.
Na konstataciju da je njegov lik, Nikola, junak, Goran Bogdan je rekao da se s tim ne slaže.
– Mislim da on nije heroj. Ne treba biti heroj. Stalno nosimo tu krivicu, još od dedova, tako da se nikad ne usuđujemo da se sa svojim sopstvenim suočimo. Ne treba biti heroj. Treba samo biti. Ubi nas očekivanje i krivnja da moramo biti heroji, veliki narodi, a najveća je sloboda je da ne znamo i da ne moramo, da budemo slabi i budemo mali. Vrhunac ljubavi je baš u toj slobodi u pokazivanju slabosti – poručio je Bogdan.
Nada Šargin u filmu tumači Nikolinu suprugu Biljanu. Njena pojava u filmu je kratka ali efektna i pokazuje da, ipak, ima nade. Ili, kako je to Golubović rekao, ostala su odškrinuta vrata za svetlo koje daje nadu da čovek ima pravo, snagu i razloga da se bori.
– Mislim da će publika (Biljanin) put doživeti na pozitivan način. To što se toj ženi desi i životno i socijalno i psihološki je jedna teška situacija iz koje se ne izlazi tako lako ali ja sam želela da ima neke nade. I meni je dosta stvari koje su samo zakucavanje i ne daju nikakav izlaz. Odgovore ne možemo nikada da damo, možemo samo da se koliko-toliko pitamo ali meni je značilo da ima nekog svetla, vere da to nije bezizlazna situacija.