0
Šta srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće "Geopoetika" iz Beograda i našim čitaocima poklanjamo četiri dela ovog izdavača.
Izdavačka kuća „Geopoetika“ iz ovogodišnje produkcije izdvaja nove romane njihovih najtiražnijih autora poput Murakamija i Ostera. Takođe značajno mesto u ovogodišnjoj produkciji zauzimaju i „Globalna istorija neznanja“ Pitera Berka, „Februar 33“ Uvea Vitštoka i „Utišani glasovi“ Milana Ristovića. Sve tri knjige u svojim oblastima donose novine i važne uvide. Ova kuća je nedavno pokrenula i novu ediciju „Hispanoamerička novela“. Za mlađu publiku izdvaja se norveški autor Oliver Lovrenski i roman „Kad smo bili mlađi“.
Ovogodišnja gošća Sajma knjiga je Nataša Rogelja iz Slovenije, autorka „Geopoetike“, koja će predstaviti svoju knjigu „Trinaesti mesec“, putopis i antropološku studiju o ljudima koji žive na svojim plovilima, budući da je sama autorka tako živela sedam godina sa svojom porodicom.
Knjige koje će izaći baš za Sajam su:
Novela „Tri svetla“ (Foster), prvobitno objavljena kao kratka priča u „Njujorkeru“, osvojila je nagradu „Dejvi Birns“ i uvrštena je u najbolje američke kratke priče 2011. godine. Potom je ovo prozno delo objavljeno kao novela kod prestižnog izdavača „Faber i Faber“, a „Tajms“ ga je proglasio jednom od 50 najboljih proznih knjiga objavljenih u 21. veku. Reditelj i scenarista Kolm Bаred adaptirao je novelu „Tri svetla“ i snimio film „Tiha devojčica“ (The Quiet Girl), nominovan 2023. godine za najbolji strani dugometražni film Američke akademije za film (Oskar za strani film). Prevela sa engleskog Arijana Luburić-Cvijanović
Radnja romana koji je u velikom broju zemalja naišao na izuzetan odziv čitalaca i kritike, odvija se u savremenoj Finskoj i postsovjetskoj Ukrajini, gde korumpiranost Istoka susreće i hrani pohlepu Zapada. Na toj su raskrsnici dve žene, koje s malo drugih opcija da pobegnu od siromaštva, bivaju uhvaćene u mrežu industrije vantelesne oplodnje, iskorišćavanja i komercijalizacije ženskog tela. Sofi Oksanen majstorski plete surovu i realističnu priču trilerske napetosti, koja teme odanosti, ljubavi, ambicije i narušenog poverenja donosi na izuzetno dubok način. Prevela s finskog Kristina Špehar-Vuković. Priredila za srpsko izdanje Olgica Rajić.
Novi roman Vladislava Bajca. Jedan novinar sa svoja dva saradnika osamdesetih godina iz Jugoslavije odlazi u Ameriku i radi niz video-intervjua, slika, putopisa, filmova. Oni susreću ljude koji se ne sreću slučajno, borave u hotelu čije ime znači mnogo više od imena njujorške četvrti po kojoj se hotel zove. Priča je to i o poslednjoj deceniji u kojoj smo još mogli da verujemo da je Njujork predgrađe Beograda, o krhkim idealima i moćnim zabludama, o dugom putovanju u istorijska bespuća iz kojih možda i nema izlaza. No ako ga ipak ima, put do njega treba tražiti u mudrim, zavodljivim i bespoštedno iskrenim knjigama kakva je „Pucanj u prazno“.
Autorka kultnog romana „Poodmaklo“, Nina Like ispisuje priču o Knutu, sredovečnom piscu koji nikako ne uspeva da ponovo dosegne nivo svog uspešnog romana koji je objavio pre dvadeset godina. Nina Like je ranije pisala o učiteljima i lekarima. Sada je na redu autoironija u ime književnog staleža. Autorka se jednostavnim i laganim stilom uspešno obračunava s autofikcijom i potvrđuje svoj status jednog od najoštrijih i najzabavnijih hroničara svog vremena. Preveo s norveškog Radoš Kosović
Topla, nostalgična i, iz današnje perspektive, setna priča o letnjim raspustima koje dečak rođen u Nemačkoj provodi kod majčine rodbine u Jugoslaviji osamdesetih godina. Centralna figura je deda Boba, ali su tu i drugi živopisni likovi. Nezaključavanje ulaznih vrata, druženje komšija pod senicom, šetnja po korzou, pa čak i čekanje u redu za benzin predstavljaju, u pravom smislu tog izraza, sitnice koje život znače. Stil pisanja, jednostavan, gotovo naivan, s namerom je takav – da bi savršeno dočarao opuštenost, mir, spokoj i sreću kojima odišu stranice ove nevelike i nepretenciozne knjige o svakodnevnom životu (ne)običnih ljudi jedne nestale zemlje. Preveli s nemačkog autor i Hana Gadomski.
Ova zbirka priča nagrađena je Cankarjevom nagradom za najbolje prozno delo u Sloveniji u 2022. godini. Priče satkane od razmišljanja, monologa i dijaloga sa stvarnim i nestvarnim bićima, ali i predmetima. Otuđenost u samoći, kao i nerazumevanje u zajednici, potiskuju likove u mračne misli i paranoju, u verbalno, psihičko i fizičko nasilje nad sobom i drugima. Iako potresna, direktna i beskompromisna, ova knjiga donosi zadovoljstvo u čitanju i podseća na ono dobro i lepo u čoveku. Prevela sa slovenačkog Ana Ristović.
Prvih četvoro čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon sledeće knjige u izdanju „Geopoetike“: „Tužan, usamljen i gotov“ Osvalda Sorijana, „Fićfirići“ Maria Vargasa Ljose, „Đorđić se vraća“ Gorana Vojnovića i „Trinaesti mesec“ Nataše Rogelje.
Bonus video: Alfred Nobel – od pronalaska dinamita do čuvenog svetskog priznanja
