0
Na sto napisanih scenarija možda dva budu realizovana, otkriva scenarista "Južnog vetra" Petar Mihajlović
Filmski radnici, osim ako ne sede u nekim konkursnim komisijama ili stručnim žirijima, ne znaju kakva je nova generacija scenarista i kakvi su ti njihovi scenariji. Ako scenario za film ili seriju ne doživi ekranizaciju, on je mrtva stvar. Zato o kvalitetu mlađih scenarista, ali i njihovih starijih kolega, pa i doajena, možemo suditi samo na osnovu filmova koji su snimljeni po njihovim scenarijima.
“To je činjenično stanje. Scenario nije nikakva beletristika, već neophodna karika u proizvodnji filma. Scenaristi nisu zanemareni, već samo manje uočljivi, jer scenario nije umetnička forma, pa jako malo ljudi uopšte zna kako scenario izgleda. Bez filma, scenario ne znači mnogo“, kaže rediteljka Ana Maria Rossi u razgovoru za Nova.rs.
Ona je, inače, kao pobednica prošlogodišnjeg festivala u Vrnjačkoj Banji sa svojim filmom „Ajvar“, bila predsednica ovogodišnjeg žirija na Festivalu filmskog scenarija. Objašnjava nam da nema uvid u kompletnu scenarističku produkciju jer, kako kaže, ne čita tuđa scenarija, osim ukoliko nema neki dobar razlog za to.
„Niko ih ne čita, osim recimo na festivalu u Vrnjačkoj Banji, ili ako ste u konkursnoj komisiji Filmskog centra Srbije. Neki mi se dopadnu, neki manje. Što se tiče ovih koji su sada bili u konkurenciji za nagrade na Festivalu filmskog scenarija, bilo je dobrih“, objašnjava Ana Maria.
Prema njenom mišljenju, domaći filmovi koji najbolje prolaze van granica Srbije su oni koji se bave “socijalno angažovanom tematikom i mali art house filmovi.”
Drugi član žirija minulog Festivala filmskog scenarija u Vranjačkoj Banji Petar Mihajlović, jedan od autora scenarija za film „Južni vetar“, kaže za Nova.rs da se ne seća kada je bilo zabavnije na scenarističkom polju kod nas. Pre svega zato što se trenutno snima veliki broj serija.
„U ovom trenutku imamo 50 najavljenih serija, bilo da su u postprodukciji ili se snimaju. U neku ruku, sam filmski scenario pati. Ali, generalno, scenario je u jednom zabavnom periodu, jer gomila kolega ima mogućnost da radi svoj posao, da doživi konačnu realizaciju svog scenarija. To je i najveći problem scenarija, jer, pazite, na sto napisanih scenarija imate možda dva koja su realizovana“, objašnjava nam Mihajlović.
Producenti su u ovom trenutku, kako kaže, shvatili da je mnogo isplativije raditi serije nego filmove. Mihajlović ističe kao pozitivnu stvar to što je Filmski centar Srbije poslednjih godina uspeo da ustali i “iskristališe konkurse”.
„Sada na početku godine tačno znate kada imate priliku za nacionalnu temu, komercijalni ili debitantski film. Jasno je kako se priprema dokumentacija za konkurse”, kaže Mihajlović.
On ističe da se danas u poslu kojim se bavi pojavljuje mnogo više imena nego pre deset godina. Takođe, smatra da je razlog zbog kog neki scenaristi češće dobijaju priliku da rade, to što iza sebe imaju određen uspeh.
„Reč je o maloj branši. Ali, mislim da je sada prava prilika za mlade scenariste da nešto urade. Preduslovi postoje i ako želiš da pratiš već utvrđene korake možeš lakše da dođeš do premijere nego ranije. Ipak, to što je bolje ne znači da je dovoljno dobro. Treba ići napred, ali nije loše kako je bilo“, zaključuje Mihajlović.
