0
Čerčil je sedeo u fotelji sa karakterističnim tompusom u ustima bezvoljno i nezainteresovano, čekajući da završim posao. Prišao sam mu i rukom iz usta izvukao tompus. Bio je zatečen, s izrazom lica koje je pokazivalo nemalo čuđenje - pričao mi je Boris Spremo, u njegovoj kući u Torontu, držeći u ruci davno načeti Čerčilov tompus.
Jedan od najpoznatijih svetskih fotoreportera 34 godine radio je za „Toronto star“. U tom dnevnom listu sa najvećim štampanim tiražom u Kanadi dugo godina radio je i naš poznati ilustrator i karikaturista Dušan Petričić. Spremo je fotografisao De Gola i Brusa Springstina, Kastra i Alisa Kupera, kraljicu Elizabetu i Muhameda Alija, Žaklinu Onazis i princezu Dajanu… Bio je jedan od mojih sagovornika u TV serijalu „Kanada za početnike“ koji sam snimio 2005. godine.
Molba kanadskog premijera
Fotografima, to je i ovdašnje iskustvo, državnici čine ustupke koje ni najbližim saradnicima – a ni novinarima – ne bi učinili ni po koju cenu. Spremo je imao tu moć. Razoružavajući dobroćudan, spontan, druželjubiv, tu bliskost nije zloupotrebljavao. Da je ponudio jednu fotografiju dugogišnjeg kanadskog premijera Pjera Trudoa – kod nas dugo godina potpisivan kao Trido – bila bi to njegova najplaćenija fotografija.
Trudo se u službenom avionu sa najbližim saradnicima, na dan njegovog rođendana, u šali isplazio pred novinarima. U moru smeha čuo se samo jedan „škljoc“. Kada su sleteli, kanadski premijer prilazi Spremu. Moli ga da ne objavi tu fotografiju. Ukoliko baš moraš pusti je posle moje smrti – rekao mu je Trudo. „Toronto star“ je tu fotografiju iz aviona objavio posle 12 godina.
Bio je živ kada je Spremo objavio njegovu piruetu, geg iza leđa kraljice Elizabete, kao i onu gde se najpoznatiji kanadski premijer u Kabinetu, u šali priprema da sa napetom gumicom i spajalicom dočeka novinare. U Spremovom albumu nalaze se svi kanadski premijeri od Džona Difenbejkera do Džastina Trudoa. Posebna je položena fotografija siluete Difenbejkera, sa Barbadosa u vreme kad je pisao memoare. Fotogafije najstarijeg Pjerovog sina Džastina, datiraju još od kratkih pantalona aktuelnog kanadskog premijera sa šarenim čarapama.
Spremo nije bio „dvorski“ fotograf već autor izrazitog repoterskog nerva i temperamenta. Od mirnodopskih do ratnih vremena Vijetnama, Izraela, Gaze, Grenade, Severne Irske, Iraka… Prva nagrađena međutim bila je sportska, skakača u dalj. Pokrivao je kasnije i tri olimpijade u Montrealu, Kalgariju i Sarajevu. Nije bio samo dobar, već najbolji. Fotograf koji je dobio 285 nagrada u Kanadi i svetu. Više od priznanja o njemu govore fotografije.
Svetlosti velegrada
Bio je i ludo hrabar. Skakutati u cipelama s fotoaparatom u ruci po H i L metalnim profilima nije preveliki izazov iz visokog prizemlja ali naći se nad ponorom od 440 metara Si En tauera u izgradnji mogao je i smeo samo Boris Spremo. Set fotografija izgradnje neimarskog simobola Toronta, konstrukcija i građevinskih radnika „na visini zadatka“, među kojima je bilo dosta i naših zemljaka, kao da su storibord za rimejk Čaplinovih „Svetlosti velegrada“.
Pokazao mi je jednu koja kao da stigla s ulica Čikaga, budeći alkaponeovsko vreme i atmosferu doba prohibicije. Policija puca preko haube policijskih kola dok je iza njih mladi Boris Spremo s fotoparatom, koga ovaj obračun zatiče na ulicama Toronta početkom 70-tih.
Priča o jednoj drugoj Borisovoj fotografiji posebno je zanimljiva: Slon iza cirkuske šatre u pauzi predstave zaboo je surlu u kofu vode. Lokalni avlijaner za trenutak staje kod kofe iz koje slon usisava poslednje litre vode. Podignuta pseća noga, bez obzira na pedigree, najavljuje samo jednu radnju. Našla se na trenutak upravo nad kofom. Za tu fotografiju Spremo, kao jedini Kanađanin, dobija nagradu „World Press Photo“.
S autorom fotografije objavljeni su brojni intervjui ali čitaoci njegovog tadašnjeg matičnog lista „Gloub end mejl“ tu nagrađenu fotografiju nisu videli. Ni pre – ni posle dobijene nagrade. Fotografija je – po mišljenju uredništva – mogla da povredi moral čitalaca. Druge novine i agencije nisu bile manje moralne, ali su tu fotografiju objavile.
U Filmskoj školi sa Petrom Lalovićem
Boris Spremo je rođen na Sušaku, istom mestu i iste godine kada i Neva Rošić, poznata jugoslovenska i hrvatska filmska i pozorišna glumica. Boris ne pripada poput Neve krugu poznatih Sušačana. Ali, ima vremena… Ratne godine i mladost provodi u Beogradu. Tu kaldrmu napušta sredinom pedesetih po završenoj Filmskoj školi. Bio je u generaciji sa našim poznatim rediteljem i snimateljem Petrom Lalovićem.
– Ali, početkom 50-tih u Beogradu nije bilo posla. Odlučio sam: Sa „zečjim pasošem“ pravo preko granice. Promašio sam zemlju. Umesto u Austriji, našao sam se u Italiji. Odmah su me strpali u izbeglički logor. Jedva sam se izvukao i otišao u Francusku. Fotoaparat sam koristio vikendom. Fotografisao sam kao I mnogi drugi svadbe. Skupio sam nekako pare za kartu do Toronta. Ali ne tuđom već mojom greškom opet sam promašio. Stigao sam u Montreal. Nisam imao novac da kupim ni najjeftiniju kartu do Toronta. A ovde sam morao da da dođem kako bih predao paket jednoj ženi. Niti sam je znao, niti pre video, ali sam nekako osećao – biće moja žena.
Ika, s kojom je dobio četiri ćerke, još pre venčanja bila njegov suvozač. Satima su čekali da iz vatrogasne stanice u Torontu izjure vatrogasna kola koja su pratili do mesta požara. Te fotografije nudili su tamošnjim novinama. Prva objavljena fotografija Borisa Sprema u Kanadi bila je?
– Tuča… na fudbalskim tribinama. Bio sam mlad, bio i golman, ali sam uvek nosio fotoaparat. U jednom trenutku na tribinama je došlo do komešanja i masovne tuče. Eto, to je moj foto početak u Kanadi – sećao se Spremo.
Ovo su samo neki od kadrova jednog od najdužih fotografskih kaiševa beogradskog đaka i kanadskog fotoreportera. Boris Spremo postao je član Kanadske novinarske Kuće slavnih. Prvi je novinar koji je pre 20 godina primio najviše kanadsko državno odlikovanje. Preminuo je u Torontu 21. avgusta 2017. godine.
Bonus video: Fotograf Jadran Lazić
