0
"Konačna sloboda", potresan film austrijsko-nemačke koprodukcije koji gledaoce vraća u period Drugog svetskog rata kada se zbog homoseksualnosti propisivala zatvorska kazna, ali i navodi na promišljanje, empatiju i gorak ukus u ustima zbog nepravedne patnje, stigao je u domaće bioskope.
Sebastijan Meize, reditelj ovog ostvarenja je na prošlogodišnjem festivalu u Kanu dobio posebnu nagradu žirija.
Priča je smeštena u posleratnu Nemačku, kada Hansa iznova zatvaraju zato što je homoseksualac. Jedina stalna veza u njegovom životu postaje njegov dugogodišnji drug iz ćelije, Viktor, osuđeni ubica. Ono što počinje odbojnošću, prerasta u nešto što se zove ljubav.
O pripremi za snimanje filma i celokupnom iskustvu, reditelj Sebastijan Meize je rekao:
– Uradio sam mnogo intervjua sa osobama koje su izvršavale zatvorske kazne zbog homoseksualnosti tokom 60-ih. Svi ti ljudi su bili inspiracija za glavnog junaka kome je konstanta u životu da bude zatvoren, ili u logoru ili u zatvorima ili metaforično zatočen.
Glumačku podelu čine Franc Rogovski, Georg Fridrih i Anton fon Luke.
Film je ranije prikazan u ovogodišnjem takmičarskom programu Sarajevo film festivala, a na konferenciji za medije reditelj je istakao da ovo ostvarenje zapravo govori o besmislenosti zabranjivanja homoseksualizama.
Majze je kazao da je začetak rada na filmu bilo saznanje da su homoseksualci koji su oslobođeni iz nacističkih koncentracionih logora na kraju Drugog svetskog rata, na osnovu nemačkog zakona, odmah slati u zatvor da odsluže ostatak kazne zbog svog seksualnog opredeljenja.
– Nisam znao ništa o tom članu 175. Počeli smo da istražujemo, i uradili smo mnogo intervjua sa osobama iz Berlina i Beča koji su imali takva iskustva iz prve ruke, i bili su zatvarani. Rekli smo: „Daj da uradimo film o tome“ – rekao je tada Majze.
Priču su smestili u 1968, odnosno godinu dana pre nego što je delimično ublažen zakon u Nemačkoj, koja je tek 1994. oslobodila homoseksualce od odgovornosti.
– Uvek kažem da je ovo priča o dvojici doživotno osuđenih ljudi. Jedan je ubica, i naravno mora služiti svoju doživotnu kaznu. Ali isti takav je i Hans, koji od trenutka kada je oslobođen, biva ponovno osuđivan, jer ne može da prestane da bude ono što jeste – rekao je Majze.
Reditelj je ocenio da je „suludo i nemoguće zabranjivati ono što je u samoj biti čoveka“ i istakao da je tema filma univerzalna, a da on kao gej osoba i danas oseća bol i saosećanje prema zatvaranim ljudima.
Bonus video: Bono Voks na Sarajevo Film Festivalu