0
Britanski "Gardijan" objavio je listu 20 najboljih komada umetničke igre u 21. veku. Komad "Umwelt" francuske koreografkinje Magi Maren, koji je zauzeo 8. mesto, biće na programu jesenjeg dela 18. Beogradskog festivala igre.
Kako su najavili organizatori, beogradska publika imaće čast da komad Magi Maren vidi 8. septembra u Ateljeu 212.
Njegova praizvedba bila je 2004. godine.
Kritičar „Gardijana“ napominje da je bilo za očekivati da ovakav komad uvek i neprestano izaziva reakcije.
„Devet ogledala na sceni rotiraju se lagano. Devet igrača pojavljuju se povremeno kako bi počeli ili završili neki posao… Buka ne jenjava, a prazna je poput vetra… Proces je gotovo ravan, dok tutnji prema našim mislima, osećanjima, željama, i dovodi u pitanje naše prisustvo. To je komad koji boli dok se gleda, jer su oči uprkos akciji, usmerene u prazninu, kao u srž našeg postojanja…“
I francuski „Liberasion“ je “Umwelt” izdvojio kao jednu od najjačih i najimpresivnih predstava decenije, dok je nedavno, boraveći u Beogradu i Novom Sadu, grčki umetnik Dimitris Papajoanu izjavio da je ovaj rad Magi Maren jedan od najsnažnijih koreografskih i scenskih ostvarenja koje je ikada video.
Na listi londonskog Gardijana, našlo se još nekoliko autora i predstava koje je publika Beogradskog festivala igre imala već priliku da otkrije.
Od Akrama Kana, Silvi Gilem i Rasela Malifanta, do čudesne Kristal Pajt čiji je „Betroffenheit“ zauzeo prvo mesto…
Magi Maren ovako je objasnila svoj komad:
„U ovom trenutku smo ovde. Popisujemo ono što je moguće. Poigravamo se mogućim, a ne postižemo isto. Idemo do iscrpljenja mogućnosti. Iscrpljenje kojim se odriče svaki redosled prioriteta i bilo kakva organizacija smisla ili značenja.
Ne preferiramo jedno u odnosu na drugo. Ne ostvarujemo ništa više, iako nastavljamo da nižemo dostignuća. Baš zato što ne prestajemo da imamo želju za životom, a ne samo rođenjem, za eksperimentisanjem, a ne samo posmatranjem, mi izdvajamo sami sebe iz složenosti.
Tako da složenost postaje višestrukost. Tako da svet više nije složen, već višestruk – mnoštvo.
Višestrukost koja se sastoji od iscrpljenja onoga što je moguće. Daje ritam.
Višestrukost ispunjena neprekidnim pokretima, sa ubrzavanjem, sa otpuštanjem. Konstantne alteracije koje nam pružaju radost nepredvidivog. Radost pružanja potencijala za akciju. Radost ostvarenja naših transformativnih sposobnosti.
Nismo stvoreni jednom i zauvek. Ne znamo šta život – ili telo – može da uradi ili bude? Ne znamo koja držanja ili položaji će se širiti iz naših interferencija (spoljašnjih i unutrašnjih)?
Položaji, držanja, slučajnosti, disonance, koraci i putevi, pristupi, iscrpne pozicije koje se protežu u različitim pravcima, Previše mogućnosti uz sve više i više ograničenja za brigu o onome što se i dalje događa.
Stvoriti mogućnost dok traje realizacija. Isrcpiti potencijale motiva kompozicijom, dekompozicijom i rekompozicijom varijacija, sukcesija i jukstapozicija, u kontinuiranom toku: fuga i kanon.
Prostori formirani i reformirani, izgrađeni i dekonstuisani, između sebe. Fragmentacije i moguće kombinacije bez predmeta. Naseljeni, proputovani prostori.
Nestabilna konstrukcija, u kojoj se singularnost sa kojom se susrećemo proteže. Konstrukcija korak po korak. Konstrukcija od centra svih stvari. Uhvativši trag krhkosti (ako može). Ponovo navodeći neophodnost obraćanja drugima, privlačnost neodređenosti.
‘Drugi’ kao ‘mogući svetovi’ u kojima pokreti i predmeti čine zauvek promenljivu stvarnost. Drugi koji nemaju drugu stvarnost osim one koju im pruža njihov glas u njihovom mogućem svetu, i koji su u sebi ‘priče’ i ‘istorije’.
Jedna od najistaknutijih figura novog francuskog talasa, igračica, koreograf, direktorka trupe, Magi Maren je rođena u Tuluzu, 1951. godine.
Nakon završene baletske škole u svom rodnom gradu, dobija prvi angažman u Baletu Opere u Strazburu. Ubrzo odlazi u Brisel, kako bi studije nastavila u Bežarovoj školi, a zatim otpočela karijeru igračice u njegovoj kompaniji Balet XX veka, 1974. godine.
Malo kasnije, u istoj trupi, oprobaće se i kao koreograf. Prvu nagradu na Koreografskom takmičenju u Banjoleu dobija 1978. godine. Iste godine, osniva svoju trupu koja će 1984. godine promeniti ime u Kompanija Magi Maren.
Od 1991. do 1993. godine, bila je stalni koreograf Baleta Opere u Lionu. Pored nezaboravnih postavki za svoju kompaniju, Magi Maren je često kreirala za Balet Opere u Parizu i Holandski nacionalni balet.
Spisak njenih radova uključuje brojne naslove koji su imali fantastičan uspeh u Francuskoj, ali i u celom svetu.
