Debitantski (i diplomski) igrani film Nine Ognjanović je simpatična crna (seoska) komedijica urađena u duhu umereno nadahnutih komedija Danca Andersa Thomasa Jensena "The Green Butchers" ili "Men & Chicken", u kojima u naoko lakom tonu sa simpatičnim junacima zapravo promiču naznake daleko ozbiljnijih muka i grozomornijih stvari. Tako i ovde.
OVUDA ĆE PROĆI PUT (2023, r. Nina Ognjanović)
Junaci filma „Ovuda će proći put“ su stanovnici nekog sela, koje je možda u Srbiji, nadomak mora (koje čuva naša vojna mornarica), a možda negde u Republici Srpskoj ili Crnoj Gori, ili nije ni bitno. To selo je toliko sitno da je nebitno. A, ipak, će pored njega uskoro proći put, povezati ga s morem i možda mu otvoriti priliku za bolji život. Te sve vesti sa sobom donosi unuk jednog od davno emigriranih žitelja. Kao i u svakoj maloj sredini gde se nešto novo desi, to je povod i za lepe i za ružne stvari. Lepa je da seoska cura Jana odmah paktira sa njim i želi da pobegne što dalje, a ružna da ona svojom ljubomorom praktično izazove njegovu smrt…
Film se odvija u toku jednog dana, u radnji koja čas ide malo napred, čas unazad, postmoderno razigravajući materijal koji nije naročito bogat „u delovima“. Stanovnici sela su prikazani ili stereotipno, kao zaostali, zavidni i na bizarne načine srdačni ili su pak stilizovani (kao par braće ubica) kao da su ispali iz filma pomenutog Jensena ili neke slične satire. Momenti dočaravanja života stanovnika uveliko su zavisili od glumaca kojima su povereni i, bojim se, Ognjanovićeva tu ili nije imala sreće sa kvalitetom kastinga ili se kao scenaristkinja nije dovoljno potrudila da svima da vrednih „pet minuta“. Otuda vremenski razbijeni fragmenti prilično osciluju između nenaročito inspirisanog „Selo gori, a baba se češlja“ materijala do finije etno komedije.
Ipak, u osnovi samog filma je napor (oličen u neprekidnom i požrtvovanom jurcanju devojke Jane) da se pobegne iz male i okrutno definisane sredine u kojoj je život strogo kontrolisano ponavljanje istog. U isto vreme, mogli bi da kažemo da s obzirom na razvoj premise (sam scenario je u tom smislu ostao na metaforičnoj eksploataciji iste, bez želje da je dramski razvije), „Ovuda će proći put“ u isto vreme zamera ženama što su u svetu sačinjenom od toliko „muških svinja“ nesolidarne i uspešne u tome da jedna drugoj zagorčaju život. I to zbog muškarca!
Fin iskorak iz brzih, gradskih filmova, disciplinovana, artikulisana iako ne naročito interesantna režija i priča možda naslućuju karijeru koja već sledećim filmom može da izađe na crtu Jensenovim biserima poput „Adam’s Apples“ ili „Riders of Justice“. Navijam za to.
OCENA: 6/10
Bonus video: Otvaranje Festa