Novi film Marka Šantića, hrvatskog reditelja s trenutnim prebivalištem u Ljubljani, "Probudi me" je socijalna drama kakve redovno zatičemo na autorskim festivalima, urađena u duhu sličnih, aktuelnih skandinavskih i francuskih filmova koji se "suvim realizmom" bave nacionalnim i rasnim tenzijama u modernim evropskim društvima.
PROBUDI ME (2022, r. Marko Šantić)
Neke starije od nas će svojim glavnim junakom i njegovim odnosima s bivšom ekipom podsetiti na svojevremeni hit Zorana Amara, „Šmeker“, sa Žarkom Lauševićem.
S tim što u ovom filmu, Rok, glavni junak ne beži iz armije u svoj kraj, već odlučuje da se iz bolnice vrati tamo, ne bi li se brže oporavio od delimičnog gubitka pamćenja izazvanog „nesrećnim slučajem“ koji do kraja filma ostaje nerazjašnjen (mada poslednja scena sugeriše šta ga je verovatno snašlo…). Po povratku i mi i on shvatamo da je Rok praktično proteran iz Jesenica (u Bled, gde je radio kao kelner u trenutku napada) jer je zajedno sa mlađim bratom bio deo bande koja je šikanirala lokalne muslimane, uglavnom situirane oko njihovog kulturnog centra.
Iako postoje video dokazi o Rokovom pređašnjem bahatom ponašanju, a priča se i da je direktor bosanskog centra, Selim, njegov nekadašnji drug, završio kao invalid u kolicima nakon tuče sa njim (zbog čega je ovaj i pobegao), Roko sada oseća čuđenje i odbojnost prema nasilju koje i dalje praktikuju njegovi drugovi i ne može da raspiri u sebi staru vatru razdora.
„Probudi me“ pretresa nacionalne tenzije prema sve brojnijem i dominantnijem muslimanskom življu (uglavnom prebeglom u periodu jugoslovenskih ratova iz Bosne) i više je fokusiran da osvesti da mladi Slovenci u malim sredinama rado krive „druge“ za svoje probleme i limite. Metaforično razigrani „zaborav“ kao metod da se takvi problemi prevaziđu verovatno satirično korespondira sa stavom slovenačke države da iste na sličan način ignoriše, ne rešava ili zarad političke korektnosti dirigovane iz Brisela instantno zaboravlja dok ne uminu sami od sebe.
Određena jednostranost u tretiranju situacije čini Šantićev film malkice „korektnijim“ i beživotnijim nego što dobar film nalaže i u okolnostima gde su muslimani malobrojniji, getoizirani i okrenuti svojoj kulturi, a „Slovenci“ bezidejni, lenji, neodrasli i alkoholičari, nema prostora da se kreira uzbudljiv dramski sukob koji rezonuje stvarni problem, jer je i iz aviona jasno ko je kriv i zašto, a ko ne. Upravo zato Roko ostaje mlaka replika buntovnika suočenog sa neophodnošću samoreformacije u odnosu na daleko markantnijeg Lauševićevog šmekera.
OCENA: 4/10
Bonus video: Jana Bjelica i Nina Ognjanović – Snimanje filma u selu Topli Do
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar